Ilustracija (foto: Đorđe Đoković)
Ilustracija (foto: Đorđe Đoković)
30.03.2016, 07:02

Sloboda medija ne postoji samo radi medija

č: | fb:

Pitanje ima li cenzurisanja medija neosporno je važno, ali nije jedino pitanje koje se postavlja kada su u pitanju mediji. Uporno insistiranje na njemu i traženju njihove „slobode“, predstavlja i nastojanje da se druga pitanja uopšte ne postavljaju! Kako koriste ono slobode što imaju, kako nas „informišu“? I kad to ne spada u s pravom okrivljavano, „traganje za senzacijama“?

Tačno je da ima stvari koje novinari, naprosto, moraju da rade! Ne mislimo na obavezu da recimo Premijeru, u vestima dana RTS 1 u petnaest i nešto, četiri puta „dadu reč“. Premijer jeste, i bio je na ta četiri mesta! U pitanju je nešto drugo: sve što se pojavi u medijima (posebno na TV), time je važno. Da nije ne bi se pojavljivalo, „vaše je pravo da znate sve“. A sve što spada u „sve“, u jedan broj novina ili u jedan dnevni program televizije, zato je i jednako vredno. Ukoliko se češće i više (duže) pojavljuje, znači da je važnije! Kristijan je tako u BLIC-u dugo bio svaki dan, a vladika Lavrentije i akademik Simović, samo u Božićnom broju. S tim što je Kristijan bio pre njih, a Tozovčeva ženidba pre intervjua sa Simovićem... Neki ozbiljni ljudi do reči dolaze samo ako se pojave u nekom „rijalitiju!“

Medijski poslenici često (stalno?) ne rade ono što mogu da rade i što bi im teško mogao ko zameriti! Neka lokalne televizije savesno prenose kompletne konferencije za štampu lokalnih šrafova vladajućih i opozicionih političkih stranaka i grupa građana, pa i onih koje nisu ni jedno ni drugo kao slabo primetne! Možda i to spada u „moranje“, najverovatnije indirektno, ko zna šta će sutra biti? Ali zašto sa drugih „manifestacija“, i to onih kulturnih odnosno nepolitičkih, prenose samo da su „održane“? Često samo „najave“ da će biti održane, „uzmu izjavu“ iz usta nekog ko će na njima učestvovati i koji će tamo pričati znatno duže i uopšte, „pametno“. I tako „informišu“ o njihovoj sadržini (zaposleni u sredstvima masovne komunikacije rado se izdaju za zaposlene u sredstvima masovnog informisanja), stvarajući kod gledalaca (čitalaca) iluziju da „znaju“. A informacija nije znanje, jer da bi to bila treba da je potpuna, netendenciozna i obavezno proverena. O kakvoj potpunosti, da ne idemo dalje, možemo govoriti u slučaju „najave“? Zašto nekad galantno prikažu samo početak, tako da se vidi samo ko je sve učesnik? Bez prezentacije sadržine, a govoreno je o zvanično i nezvanično važnom, i važnom trajno! (Izuzetak je radio, ali sve manje prisutan na tzv. medijskoj sceni).

Možemo se složiti sa davno rečenim da je u naše vreme sve politika ili sa relativno skorašnjim da je politika naša sudbina. Politika je prodrla u „sve“, obeležila ga, usmerila.., nešto pojačala a nešto oslabila. Ima i onog što je koliko-toliko, preživelo te prodore. A „sve“ se sastoji iz niza oblasti ili društvenih delatnosti i pojedinaca, sa imenima i sadržinom. Ima tu vrednog pažnje i prezentacije, ljudi koji su „trajniji“ od političara: u dotičnoj materiji insajderi decenijama i kao takvi sa nesumnjivim ugledom u njoj i šire. Za razliku od „portparola“, „predstavnika za medije“, jednostavno trenutno istaknutijih u svojoj političkoj grupaciji. Za koje nije nerealno očekivati ne samo da uskoro možda neće biti u njoj istaknutiji, nego neće biti uopšte. Zna se i gde su (sve) bili, ranije...

Posebna su priča pojedinci izvan organizacija i ustanova, koji „rade“ nešto važno odnosno stvaraju. Interesovanje medija za njih, praktično je - neinteresovanje! Mediji se mahom bave „poznatima“. A ako žele da budu ono za šta se rado izdaju, morali bi se baviti i „pravljenjem poznatim“: svih koji to dugim radom ili ostvarenim, itekako zaslužuju, pa bi bilo mogućnosti da ljudi upoznaju i ono što medijima (i njihovoj „pozadini“) nije važno, a njima možda jeste. To bi vodilo poređenju novog sa onim što se „zna“ od ranije, novom poznavanju jednog i drugog. Kultivisanju! 

„Narod to traži!“, običan je ako ne i kvaran izgovor. Naravno da traži kad je na to navikao i za drugo ne zna, a za svoj novac treba nešto i da dobije! A ko je za to kriv, ko mu je to (u drukčijem pakovanju) nudio ranije i nudi sada? Ne nudi, valjda, to narod sam sebi? I povrh svega, isti mediji se povremeno i skoro u redovnim vremenskim razmacima, upuštaju u kuknjavu nad žalosnom sudbinom kulture i nacije! Pozovu i nekog iz kulture da pojača kuknjavu, ne i da priča o onom čime se bavi u kulturi pa i naciji. Pa i da predstavlja kulturu i naciju, i kultiviše druge!

   

Blogovi