Registracija Prijava preko FB
Spomenik vojvodi Mišiću (foto: Đorđe Đoković)
Spomenik vojvodi Mišiću (foto: Đorđe Đoković)
06.03.2018, 09:59

I ćutanje zna mnogo da kaže…

č: | fb:

Prosipanje deteta zajedno sa prljavom vodom iz korita, negde je neželjen slučaj, incident. A negde je praksa! Osobito gde se stalno počinje iz početka, shodno besmrtnom aforizmu Vlade Bulatovića Viba: "Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili sve!". S tim što umesto "negde", treba da stoji "kod nas". Umesto "prljave vode" određena ideologija i društveno-politički sistem. (Ako su uopšte samo "prljava voda"). A umesto "deteta" trajno vredno.

 

Mislimo na negatorski odnos prema skorašnjem minulom vremenu, "sitnici" koja je trajala oko pola veka, uz veličanje (često s pravom) minulih vekova? Mahom neotvoreno i zbog toga i toga, ovog i onog, nego nepominjanjem. Kao da ga nije bilo... Neka su to i "godine koje su pojeli skakavci", ali nešto su jeli! "Godine“ odnosno vreme, i tako jede neko drugi, "zub vremena". Nije vredno pominjanja, jer tada "Ništa nije valjalo!"? Odakle sada oni, normalno, valjani? Formirani nisu u sadašnjem vremenu... 

 

Primera je na pretek! Na promociji knjige o profesoru Mijanoviću, višedecenijskom spiritus movens-u i predsedniku "Abraševića", iz tog njegovog čeda, nikoga nije bilo! Mada na koricama, očigledno greškom njenog pisca (redaktora), stoji da je "Abrašević", sa Gimnazijom, izdavač! Kako se Abraševci ali i takozvana kulturna jvnost, odnose sa svima koji su decenijama "radili u kulturi"? Mahom amaterski, i uspehom koji nisu imali mnogi profesionalci? Ko danas igde pominje Ćubanu, decenijama prisutnu i zaslužnu za bar deo kulturnog i javnog života Valjeva? Dragana Pavlovića, zaslužnog za istaknuto mesto Srednje ekonomske škole u okvirima Srbije? Istaknute lekare, privrednike (slabije poznate piscu ovih redova), pa i istaknute predsednike opštine! Ponavljamo, nikako za istaknute i u pogotovu samo - političkom životu...

 

Ima li koga iz tih pola veka, da dobije sokak na periferiji Valjeva?

 

Svaka čast uredno cenjenim Ljubi i Matiji, nekoliko dana posle smrti Petru Pajiću (osobito Ljubi zbog Moderne galerije), čast i čest Matiji Nastasiću! Ali oni su sadašnjost! Usto nisu delovali u Valjevu... Kako biti akademik, kako imati para za baš krupnu pomoć?

 

Zašto je tako, ima više razloga. Obratimo pažnju na nedovoljno poznato, slabo pominjano jer je neprijatno, u slučaju govorenja o onom što nije valjalo: "Deda (tata), a gde si ti tada bio"? Podrazumeva se: je si li bar pokušao, da sprečiš to što nije valjalo? Jer se zna da je itekako bilo onih koji nisu samo "pokušavali" nego "lajali na sva usta", toliko da su brzo "izujedani". Ništa nije prijatnije ni ono drugo, u slučaju govorenja, voljnog ili nevoljnog priznanja da je nešto valjalo! A šta si ti uradio, valjano? Ako nisi, zašto nisi? Možda ovo i jeste pravi razlog za "nepominjanje" minulog vremena, i uporno i studiozno "vraćanje korenima"? Ili bar malo daljoj prošlosti, od skorašnje? Jasno je da "ćutolozi", u njoj nisu bili...

 

Niko nikog ne može sprečiti da govori, ako je rešio da govori. Normalno, i da govori kako hoće da govori. Ali sam bi sebe mogao sprečiti u ponečem, ili iskoristiti priliku da nekad ćuti. U ovom slučaju, da posle dugog, stalnog ćutanja o makar ponečem vrednom u čitavih pola veka, ćuti i kad se priča o opštem nepostojanju vrednosti...

 

Blogovi