Registracija Prijava preko FB
06.04.2015, 19:48

Čovek koji je bombardovao Beograd (r. Sava Mrmak, 1976)

č: | fb:

Ako nam se namesti zgodna prilika i padne neki značajan datum,naravno da ćemo to iskoristiti. Još ako imamo da ponudimo adekvatan film ili tv igru,kolumna je idealna. Priznajem da pokušavam da pomirim svoje interesovanje za (ponajviše) savremenu istoriju i sedmu umetnost i da nekad kolumna ide nekim istorijskim kalendarom. Svakako ne uvek, i ne obavezno. Niti bi za svaki događaj našli ekranizaciju, a nije ni cilj ovog bloga takav preozbiljan pristup.

Danas, 6. aprila 2015, prilika je da se prisetimo jedne epizode iz bliske nacionalne istorije i da se setimo jedne odlične TV drame, i malo je otrgnemo iz zaborava. Na redu je priča o televizijskom filmu: Čovek koji je bombardovao Beograd, iz 1976. u režiji najvećeg majstora takve forme Save Mrmka (1929-2002). U produkciji tadašnje velike televizije Beograd snimljena je ova, prva, u koloru TV drama. Ili Tv film, kako već volite. Sama činjenica da je Televizija Beograd otvorila vrata kolor formatu upravo ovom dramom stavlja “Čoveka koji je bombardovao Beograd” u anale filmske istorije ovih prostora. To je jedan lep, tehnički iskorak dalje, u poletnom periodu domaće produkcije, gde su se itekako osećali neverovatan kreativni duh, kvalitet filmova i drama, raznovrsnost tema i vrhunska igra glumaca! Svojevrsna renesansa dramskog programa TV Beograd, i srpske (jugoslovenske) produkcije. Naravno, da su i drugi TV centri velike Federacije, imali takođe ozbiljne sadržaje i kvalitetna dela. Od sredine 70-tih, do pred kraj 80-tih prošlog veka, nastaju mnoga antologijska dela u dramskom programu vodećih televizija Jugoslavije. Mislimo tu i na popularne serije koje i dan-danas kada se repriziraju iznova oduševljavaju svojim kvalitetom, duhom, humorom, majstorskom režijom. Izvan svega neprevaziđenom glumom, velikih umetnika koje smo svi voleli. Treba li uopšte spominjati naslove kao: Slom, Na putu izdaje, Vruć vetar, Sivi dom, Nepokoreni grad, Priče iz radionice, Više od igre, Kako upokojiti vampira, Velo misto, Koze, Kamiondžije,Vuk Karadžić… I nebrojeno drugih naslova. Hvala tim divnim ljudima koji su izneli pred ekrane svoj talenat, profesionalnost, emocije, ozbiljnost, pristup realizaciji najvišeg nivoa. Sama gledanost repriza, koje tako često igraju, sve govori. Pa, ko ne gleda po stoti put avanture Šurde, ili Sivi dom (doduše manje ga ima). Kao da je premijera danas!

“Čovek koji je bombardovao Beograd”, dramsko je delo smešteno u milje vojnog zatvora u Beogradu, 1947. Scena koja otvara ovu TV igru, upoznaje nas sa glavnim likovima drame, ponaosob. To su zarobljeni nemački oficiri, koji su se našli na udaru pravde novih vlasti Titove Jugoslavije.

Centralna figura među njima je general avijacije, Aleksandar Ler, visoki oficir koji je 6. aprila 1941, kao komandant 4. vazdušne flote naredio početak udara nemačkih bombardera na ciljeve u Kraljevini, kao i na samu prestonicu Beograd. To je vojnik od karijere koji ratuje još od vremena Austro-Ugarskog carstva, stari je podanik Imperije. U Prvom ratu već je ratovao u Srbiji, doduše ne kao avijatičar, već pešadijski poručnik.

Profesionalni vojnik, veoma interesantne biografije rođen u današnjoj Rumuniji 1885, od oca Nemca, lekara i majke Ruskinje. Život okončao februara 1947, kada je streljan u Beogradu, gde je oglašen krivim za niz ratnih zločina na teritoriji Balkana i Jugoslavije. Jedan od njih je nasumično bombardovanje Beograda u uvodnim satima aprilskog rata i kasnije, par puta u aprilu 1941. Danas se zna da je to lična Hitlerova zelja, osveta verolomnim Srbima, “večitim podpaljivačima na Balkanu”. Ler je kasnije bio na visokim vojnim funkcijama, uglavnom na ovim balkanskim područjima,ali je i u velikom ratu protiv Rusije sa svojom Luftflotte 4, iz vazduha podržavao ofanzivu Nemaca u oblasti Krima i južne Ukrajine 1942.

Jedan od najvećih srpskih glumaca svih vremena Milan Puzić (1926—1994), fantastičnom glumom je dočarao držanje i karakter generala Lera. Za mlade glumce, akademce, ljubitelje domaćih filmova, jedan besplatan čas, maestralne igre, jednog ozbiljnog, karatkernog glumca. Partneri Puziću u ovoj drami su sve sami bardovi glume, a možemo samo nabrojati neke, koji su “skinuli” nemačke generale i oficire kojima narodna vlast sudi. Predrag Tasovac (general Joseph Kibler), Miodrag Mrgud Radovanović (general Fritz Najdhold),Ramiz Sekić ( August Schmidthuber), Svetolik Nikačević (feldmaršal Klajst), Dragan Zarić (kapetan Paul Gerhard). Odličan je kao predsednik suda Jovan Milićević,a možemo videti i Branka Kockicu, alijas Branka Milićevića u jednoj netipičnoj ulozi, pa se malo preseći od prizora omiljenog junaka našeg odrastanja. Svi likovi su autentični,istorijski poznati, manje ili više. Skoro svima je zajedničko da su ih Englezi i Amerikanci zarobili, i na zahtev tadašnje Jugoslavije isporučili, da bi im se sudilo za ratne zločine. Naravno, u ovoj drami vidimo samo jednu grupu, okupljenu oko Lera. Sličnih suđenja je bilo dosta posle rata. U tu tematiku sada nećemo ulaziti. Nećemo razmatrati ni to da u poslednjih 40 godina koliko je prošlo od ove Mrmkove drame, na temu 6-to aprilskog bombardovanja, nema u našoj kinematografiji ništa slično. Malo je, više kao metafora, dotaknuto na samom kraju “Ko to tamo peva” i početku Kusturičine fantazije “Underground”.

Zato danas vanredno i puštamo ovu staru dramu, da se podsetimo vremena klasične televizijske produkcije, naših starih, ozbiljnih glumaca – UMETNIKA, interesantno odabrane teme i aktera, ali pre svega, da ne zaboravimo kako smo na današnji dan pre 74. godine krenuli jednim strašnim putem koje posledice itekako još osećamo i danas.

Za Srbe, preloman momenat u 20. veku. O velikom stvaraocu Savi Mrmku, ostavićemo jednu posebnu kolumnu, kao i o Milanu Puziću! Bili su odličan tandem, koji se hvatao u klinč sa temama koje su svi zaobilazili. Obično, ratnim, poratnim, predratnim momentima srpske istorije. Pogledajte “Čoveka koji je bombardovao Beograd”, neki možda prvi put. Zaobiđite ideologije, predrasudu o Titovim komuncima, o zlim Nemcima, narodnim sudovima, pa uživajte pre svega u biserima kvaliteno urađenih uloga. Takvih glumaca više nema, niti će ih biti kod nas. Iz kastinga drame, samo je živ Branko Kockica! 

Morate biti registrovani da biste imali mogućnost komentarisanja tesktova i slanja direktnih poruka uredništvu. Molimo prijavite se ili kreirajte besplatan nalog.

Blogovi

  • Putem idu Turci...

    "Oholost malih sastoji se u tome da neprestano govore o sebi, oholost velikih je u tome da o sebi ne govore nikada", Fransoa Volter.[...] dalje | blog

    Zlatno doba Pre 2 dana 3 sati u Zlatno doba

  • Ko o čemu Vulin o stidu!

    "Srbija se ne stidi onih koji su je branili", reče ministar Vulin. Što osta živ je u redu ili smo na njega navikli, ali nije u redu što je to[...] dalje | blog

    Bez kraja Pre 7 dana 1 sati u Bez kraja

  • Svest u nesvesti

    "Postoje dva problema vezana za opstanak naše vrste, nuklearni rat i ekološka katastrofa, a mi grabimo prema njima. Svesno", Noam Čomski[...] dalje | blog

    Zlatno doba Pre 9 dana 3 sati u Zlatno doba

  • Opravdanje uvek postoji, a da li je uvek opravdano?

    Po ko zna koji put u Valjevu su u isti dan i u isto vreme, normalno na dva mesta, "zakazana" dva vredna događaja. Pritom "kulturna" a ne[...] dalje | blog

    Bez kraja Pre 11 dana 22 sati u Bez kraja