13.12.2014, 10:13

Da ne budemo zaslepljeni odsjajem grada na vodi

Na stogodišnjicu pobede u Kolubarskoj bitci, 15. decembra, na sceni Centra za kulturu biće premijerno izvedena drama “Mišići” u koprodukciji Gradskog pozorišta Abrašević, Kulturnog centra iz Mionice, Dramskog studija Valjevske gimnazije, i u saradnji sa Centrom za kulturu.

 

U godini kada Srbija obeležava vek Velikog rata, vodeći računa da su istinski heroji bili obični ljudi, preci mnogih od nas iz Kolubarskog kraja, kakav je bio i prkosni i principijelni vojvoda Živojin Mišić iz Struganika kao i svi članovi njegove porodice, trudili smo se da stvarajući novu autentičnu dramu, osvetlimo nepoznate delove naše časne istorije.

 

Koristeći obimnu memoarsku, istoriografsku i romanesknu građu, pokušali smo da izgradimo poetsko tragičku strukturu novog dela. Autor dramskog predloška i obimnog istraživanja je Tamara Jakovljević, postdiplomac Umetničke škole u Moskvi, gde i živi, bivši član Dramskog studija Gimnazije, dobitnik više nagrada na dramskim i pesničkim konkursima, sve do autorstva serijala na RTS-u, Moj heroj i nedavne nagrade u Andrićgradu. Meni je preostalo da uložim svoje dokumentarne materijale i dramaturško rediteljsko iskustvo, kako bi zajedno došli do ovog rezultata.

 

Slično kao u višestruko nagrađenim Seobama, (i ovog puta je u projekat uključeno preko trideset aktera, što na sceni što u kostimografsko, scenografsko, dizajnersko, kompozitorsko, glumačkih ostvarenja) pokušali smo da u ovim mnogo neveselijim vremenima ostvarimo poduhvat vredan pažnje probirljive i znalačke valjevske publike

 

Nema apoteoze u kojoj se nekritički hvališemo, nema ni nekritičkog osuđivanja svog naroda (danas popularnog bacanja krivice na sopstveni narod u mnogim površnim projektima), nema zamagljivanja istine o istinskom stradanju naroda, prenaglašavanjem polemike o umešanosti ili ne u sarajevski atentat. Ima samo potrage za umetničkom istinom o veličini istinskih heroja u realnom istorijskom vremenu

 

Tragedija svih članova porodice vojvode Živojina Mišića i njegove supruge Lujze Krikner samo je želja da ispričamo jednostavnu istinu o pravim herojima kojima uvek pripada stradanje i žrtvovanje...dok lihvari i političari slave.

 

Maketa scenografije za 'Mišiće' (Foto: Kolubarske.rs)

Hvala svim učesnicima projekta i molim ih za izvinjenje što ih pojedinačno ne pominjem, jer svi su podjednako važni i izostavljanjem i jednog imena strašno bih se ogrešio o ostale. Uostalom pozorište je veličanstveno i zbog toga što je kolektivni čin.

 

Predstavu su omogućila sredstva Ministarstva kulture republike Srbije projektu Kulturnog centra Mionica (dobio još tri projekta) kao i manjim delom novca Grada Valjeva i dragocenih donatora. 

 

Setni smo, ali i gordi što smo radili jedan uporan jednogodišnji posao, samo probe kao završni čin traju više od dva meseca. Ali, istovremeno zblanuti gomilom neukusa i improvizovanih trodnevnih egzibicija na koje je Grad Valjevo nemilice bacao sredstva u godini uspomene na svoju svetlu istoriju... Uz naravno časne izuzetke koje je i država prepoznala.

 

Vreme je da klturni radnici vode kulturnu politiku grada, a ne birokrati, ako Valjevo zaista želi da se trgne iz nesuvisle malograđanštine u koju je utonulo, pa trećerazredne tezge iz Beograda skupo plaća, a svojih sugrađana se stidi ili, što je još gore, njima se diči tek kad ostvare uspeh u zemlji ili inostranstvu... Vreme je da prvi ljudi grada u vreme pravljenja tzv programskih budžeta razdvoje svoj kulturni identitet od skribomana, lihvara i proizvođača kulture kao robe široke potrošnje.

 

Namera nam je da “Mišiće”, već ovog proleća ponudimo i drugim producentskim i filmskim kućama u Srbiji ali i inostranstvu.

 

Obožavamo valjevsku pozorišnu publiku i još jednom je pozivamo da bude prava, stroga, kritična i pravedna. Ali i da glasno prepozna i napiše o malograđanskim vrednostima koje nas zaslepljuju odsjajem grada na vodi.