Registracija Prijava preko FB
Darja Aleksandrovna Korov(b)kina
Darja Aleksandrovna Korov(b)kina
12.09.2018, 08:51

Zaboravljena hrabra ruska bolničarka

č: | fb:

Godišnjica čuvene bitke na Gučevu, planini nadomak Drine i Loznice, koja je bila deo velike Bitke na Drini poznate kao "bitka među oblacima", vođene u jesen 1914. godine, svečano je obeležena 9. oktobra. U susret toj svetkovini na Vidovdan tekuće godine na toj podrinjskoj planini otkriven je i osvećen spomenik Ruskinji Darji Aleksandrovnoj Korov(b)kinoj. Spomenik je uradio i besplatno darivao gradu Loznici i Srbiji likovni umetnik i akademik Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti (SKANU) iz Bijeljine Dragoljub Drago Mirković.

 

Na skupu o hrabroj Ruskinji i srpsko-ruskom prijateljstvu govorili su profesor dr Mirko Kerkez, predsednik naučnog veća SKANU, gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i ataše za kulturu u ruskoj amabasadi Aleksandar Konanhin. Episkop šabački Lavrentije, koji je sa tamošnjim sveštenstvom obavio osveštenje tog spomen-obeležja, rekao je da se Darja rodila i bila odgojena u Petrogradu i imala sve uslove da uživa, međutim čula je da srpski narod strada i došla je da leči rane srpskim vojnicima, a "mi smo se okupili da joj kažemo hvala, i njoj i svima onima koji živote žrtvuju za druge". Ubuduće uz spomen kosturnicu, to monomuentalno zdanje biće mesto sve češćih hodočašća poštovalaca naše prošlosti i mnogobrojnih stradalnika Velikog rata ali i turista iz zemlje i sveta.

 

Otkrivanje ovog i još nekih spomen obeležja pobudilo je veliko interesovanje, ali i pokrenulo pitanje ko je bila pomenuta Ruskinja.

 

Darja Aleksandrovna Korov(b)kina, rođena je 1888. godine u Sankt Peterburgu (Petrovgradu) u Rusiji. Nije poznato ni gde se ni kako školovala ali ni kad je i kako došla u Srbiju. Po vremešnom dr Aleksandru Nedoku, istoričaru srpskog saniteta, ne pominje se u spiskovima ni jedne ruske sanitetske vojne misije. Pretpostavlja se da je došla samostalno ubrzo po izbijanju Prvog svetskog rata, najverovatnije početkom avgusta 1914. godine. Bez sumnje bila je među prvim strancima koji su došli u Srbiju da deli sudbinu njenog naroda i vojske i odatle se kao istinska heroina preselila u legendu.  

 

Srpske vlasti su je iz Beograda uputile u Valjevo gde je počela da se rasplamsava velika epidemija pegavog tifusa i da radi u tamošnjoj bolnici koja se našla u blizini fronta. Na samom početku svoje velike humane misije radila je u Trećoj rezervnoj vojnoj bolnici, koja je bila smeštena u kasarnama legendarnog Petog pešadijskog puka "Kralja Milana" u Valjevu, kojom je rukovodio dr Milovan Bešević. Već posle nekoliko dana Darja je zatražila da je upute na ratište da bi bila bliže ranjenim i bolesnim srpskim vojnicima i mogla da im pruži bržu i efikasniju pomoć.

 

Tako se obrela u sastavu legendarnog Petog puka Drinske divizije II poziva u borbama na Gučevu. Prema pisanju Srpskih novina, tada zvaničnog organa srpske države, prvi put je viđena u streljačkom stroju na Kurjačici 31. avgusta 1914. godine. Bila je u čizmama, koporanu i sa šajkačaom. U najstrašnijoj vatri je previjala ranjenike ne želeći da se skloni.  

 

U teškim borbama kod Kurtovića koliba istakla se žarom i odvažnošću kada je u pitanju pomaganje povređenima. Zabeleženo je da je kao bolničarka radila brzo i požrtvovano i jednog dana previla više od 100 ranjenika. Mnogi od njih su umrli na njenim rukama, a za svakog od njih imala je samo lepe, tople i utešne reči. Gledajući veliki napor naše vojske da zadrži nadiranje daleko brojnijeg i tehnički nadmoćnijeg neprijatelja neprestano je govorila vojnicima: Kad bi znali Rusi za ove muke, požurili bi preko Karpata, ali eto ne znaju...

 

Neustrašivo je išla od ranjenika do ranjenika, previjala im rane, tešila ih i činilo se da je neprijateljsko zrno neće. Onda je došao i taj kobni dan. Poginula je tek što se navršilo mesec dana od njenog dolaska na ovaj deo fronta. Rano ujutro 2. oktobra 1914. krenula je da previje ranjenike u Drugom bataljonu, kod majora Miloja Jelesijevića na Eminovim vodama na Gučevu. On nije bio na predviđenoj poziciji, već na koti 708 i ona je htela da mu se telefonom javi iz zemunice i zatraži dozvolu da dođe tamo gde je bilo mnogo ranjenih boraca kojima je htela da pomogne. Dok je čekala saglasnost, zemunicu koja se nalazila 50 metara iza streljčkog stroja pogodila je granata prve haubice koju su Austrougari izneli na Gučevo. Hrabra Darja poginula je, a sa njom i kapetan Milutin Milojković. Sahranjena je uz ostale srpske vojnike iza rovova poslednje odbrane na Eminovim vodama.

 

Darja je od prvog dana bila primer junaštva o čemu svedoči i sačuvani izveštaj komandanta Drinskog konjičkog diviziona drugog poziva, od 10. septembra 1914. godine o borbama 31. avgusta, 1. i 2. septembra kod Ade Kurjačice, gde pominjući Darju navodi:

"Kao zastupnik komandanta odseka, naročito moram po dužnosti istaći retko požrtvovanje, hrabrost i najsavesnije vršenje svoje dužnosti prema ranjenicima za sve vreme borbe i danju i noću, vrlo često u kiši kuršuma, neposredno iza prvog borbenog reda - dobrovoljne milosrdne sestre Darje Aleksandrovne iz Petograda, koja je sama lično previla preko 120 ranjenika. Za sve svoje zasluge, milosrdna sestra Alekasandrovna zaslužuje najveće ratno odlikovanje".

 

Srpski oficir i poznati književnik Milosav Jelić (Skobalj kod Smedereva, 1883 – Beograd, 1947), koji je duže vreme službovao u gradu na Kolubari, među stihovanim portretima junaka iz oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine  jedan je posvetio njoj. Pesma Darja Aleksandrovna, objavljena je u njegovoj čuvenoj zbirci pesama Srbijanski venac koja je još 1917. godine štampana u Solunu. Ta pesma je preštampana i u Zabavniku, pomenutom dodatku Srpskih novina. Ona glasi ovako:

           

            Boj se bije, srca gore živa,

            Dršće iskra u blistavu oku

            Na Gučevu crnu i visoku,

            Drinom iznad zazlatelih njiva;

            Bol vrhuni i bol se preliva

            Teškom mukom, preteškim jaukom,

            A Darja nas pomiluje rukom,

            Rane veže i teši i žali:

            "Kad bi znali Rusi, kad bi znali..."

 

            Prska zemlja i nebo se cepa,

            Dok u vatri Darja stoji smelo

            I ranjeniku kad privije čelo

            Šapat čuje: "Hvala, dušo lepa!"

            Sestro draga iz prostranih stepa,

            Drugo nežna iz krvi i bola,

            Rane  naše, rane bez prebola,

            I ti pade, gde su i svi pali...

            "Kad bi znali Rusi, kad bi znali..."

 

            Sad Gučevom u večeri kasne

            Kad se raspe zlato u meseca

            Samo Darja po gorama jeca –

            Tuže, tuže jadovanke glasne.

            Dok večernja zublja ne ugasne...

            Nigda java sa vedrih visina,

            Slukti samo zarobljena Drina

            I razboji pusti ne ostali!

            "Kad bi znali Rusi, kad bi znali..."

 

Nažalost ni mi nismo uspeli doći do više podataka o ovoj mladoj ruskoj bolničarki koja je na prvoj liniji fronta lečila i bodrila srpske junake i poginula na Eminovim vodama, pa i njenom bračnom statusu i potomstvu. Jedino smo zapazili da je dr Nedok oslovljava sa gospođa što bi trebalo da znači da je bila udata. Verovatno je njeno devojačko ime i prezime bilo Darja Aleksandrovna, a posle udaje njemu je dodala i prezime Korov(b)kina. S tim u vezi treba istaći da je još uvek prisutna zagonetka kakvo je njeno pravo prezime Korovkina ili Korobkina jer se u dostupnim podacima približno jedanko upotrebljavaju. Bilo bi dragoceno da se to razjasni ali i da se tragom heroine mitske snage postojeća saznanja dopune još nekim detaljom kako bi se potpunije osvetlio njen plemeniti lik i okrilje iz kog je potekla.

 

Vek kasnije pored spomen kosturnice na vrhu Gučeva otkrivena je mermerna ploča u njenu čast. Pano s podsećanjem na hrabru Ruskinju nalazi se već nekoliko godina u Banji Koviljači, nedaleko od spomenika na Gučevu. Na stogodišnjicu pogibije, u oktobru 2014, postavljena je spomen ploča, a ove godine dobila je i svoju ulicu u "kraljevskoj banji". Za nju se našlo mesta i u postavci "Memorijalne galerije Bitke na Drini 1914." a posvećen joj  je i članak u časopisu Prizor Muzeja Jadra u Loznici. O njenoj pogibiji postoji zapis u ratnom dnevniku generala Rašića "55 dana na Gučevu". U Loznici postoji i udruženje koje se bavi čuvanjem uspomene na nju i delo drugih dobrovoljaca lekara i sanitetskog osoblja.

 

Pre nešto više od godinu dana Zavičajno udruženje Strmovo iz Bačevaca na Drini i tamošnja mesna zajednica, uz pomoć Ambasade Ruske Federacije i Skupštine opštine Bajina Bašta, u okviru otkrivanja novoizgrađenog Spomenika stradalim žiteljima Strmova u ratovima od 1912. do 1918. godine u Bačevcima pored Drine otkrili su joj i spomen-ploču. Ploču je donirala ruska livnica crkvenih zvona braće Šuvalov iz Tutajeva, a postavljena je na staroj zgradi osnovne škole u tom mestu. Svečanosti otkrivanja pomenute spomen-ploče prisustvovali su predstavnici državnih vlasti i patriotskih organizacija obe države i građani Bačevaca i okolnih mesta.

 

Prilikom otkrivanja te spomen-ploče ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, kako je objavila "Politika" o mitskoj heroini Darji pored ostalog je rekao: "Još pre nego što je Rusija ušla u rat sa Nemačkom, Darja je došla ovde, lepa, mlada, iz dobro situirane porodice, iz jedne od najpoznatijih prestonica sveta, carskog Sankt Peterburga, da spasava ranjene sa bojišta". A srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin: "Zato ćemo Darju pamtiti dok je ovog naroda, jer je bila tu kad više niko nije bio sa Srbima...".

 

Nažalost u našem kraju gde je Darja Aleksandrovna Korov(b)kina započela svoju plemenitu misiju, čije je ratnike tako požrtovano i brižno negovala i lečila, pa i svoj život priložila na oltar naše slobode nema nikakvih spomen-obeležja njoj u čast. Da zlo bude veće za nju sem nekolicine istoričara i njima bliskih osoba niko drugi ne zna, pa se o njoj ne govori i ne piše. Čini mi se da to treba ozbiljno da nas zabrine jer smo postali osobe veoma kratkog pamćenja i nezahvalni prema onima koji žele da nam pomognu. Možda je obeležavanje velikog jubileja Sto godina od završetka Velikog rata poslednja prilika da je se ponovo setimo i da je trajno otrgnemo od zaborava. Zar ne može bar neko naše udruženje, ulica ili kakva druga institucija da se nazovu njenim imenom i prezimenom ili joj ne možemo podići bar neko spomen-obeležje jer je ona jedna od istinskih heroina tog rata i tako sa velikim zakašnjenjem pokazati da znamo da cenimo i poštujemo svačiju pomoć i podršku.

 

Bez sumnje delo i plemenito ime Darje Aleksandrovne Korov(b)kine, milosrdne sestre iz Sankt Peterburga po mnogo čemu ravni se antičkom mitu. Uz to njena sudbina mogla bi biti značajna karika koja povezuje Srbiju i Rusiju i naša dva naroda što treba neprestano negovati. Zato nek joj je slava, a naše sećanje na nju neka postane trajno.

Blogovi