17.01.2017, 13:04

Na pomolu rešenje za regionalnu deponiju Kalenić

Povodom nastavka aktivnosti na projektu Regionalne deponije u Kaleniću, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na čelu sa državnim sekretarom Stanom Božović i pomoćnikom ministra Aleksandrom Vesićem boravili su u radnoj poseti opštini Ub.

 

Oni su najpre obišli lokaciju buduće sanitarne deponije u tom selu, a potom u Klubu Doma kulture održali sastanak sa rukovodstvom lokalne samouprave i Regionalnog centra "Eko Tamnava", koje je zaduženo za izgradnju ovog projekta.

Zajednički sastanak na Ubu (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Na skupu su definisani naredni zajednički koraci u vezi, pre svega, izrade i finansiranje projekta za dobijanje građevinske dozvole, što je poslednje etapa za operativno izvođenje radova na investiciji Regionalne deponije, sistema za upravljanje otpadom za svih šest opština Kolubarskog okruga, Vladimiraca i Koceljeve iz Mačvanskog okruga i beogradskih opština Barajevo, Lazarevac i Obrenovac.

 

Darko Glišic i Stana Božovic (Foto: Dragana Nedeljković)

Državna sekretarka Stana Božović obećala je da će se ministarstvo potruditi da kroz PEID program podrške razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine, koji finansira Švedska razvojna agencija, obezbedi sredstva za kompletiranje  tehničke dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole.

 

"Već krajem meseca, na Upravnom odboru PEID programa kandidovaćemo preduzeće ’Eko Tamnava’ da dobije sredstva za dopunu tehničke dokumentacije.  Daćemo sve od sebe da to bude usvojeno i na osnovu te dokumentacije, kada budemo znali tačne iznose i koliko šta košta, videćemo gde ćemo i na koji način da tražimo sredstva za izgradnju deponije. Da li će to biti sredstva od međunarodnih organizacija i da li ćemo i koliko ići na republički budžet, znaćemo posle izrade dokumentacije i kompletne specifikacije svih pojedinačnih radova i troškova. Ovo je kompleksan sistem koji se sastoji iz više komponenata i faza, i dokumentacija mora pokriti sve komponente.

Ministarstvu je ovaj projekat uvek bio prioritetan i ranije smo se trudili da te komponente koje su završene isfinansiramo. Nije malo što je do sada urađeno, kada pričamo o izgrađenoj infrastrukturi, a to je transfer stanica u Koceljevi, koja je koštala oko 700.000 evra i oprema koja će se nabaviti u Valjevu, gde je urađena transfer stanica i centar za sekundarnu separaciju, što zajedno prelazi milion evra. Stojimo vam na raspolaganju i pomoći ćemo vam da ovaj strateški važan projekat bude uspešan", obećala je državna sekretarka Stana Božović.

Aleksandar Vesic (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Pomoćnik ministra u sektoru za planiranje i upravljanje u životnoj  sredini Aleksandar Vesić objasnio je da je građevinska dozvola samo jedna u nizu dozvola koje će morati da se pribavljaju kako projekat Regionalne deponije bude napredovao.

 

"Projekat treba da dobije integrisanu dozvolu, najvažniji dokument koji se daje u razvijenim zemljala Evropske unije i sveta. Ovo postrojenje nije regionalna deponija, nego regionalni centar za upravljanje otpadom, sa pripadajućom sanitarnom deponijom. Regionalni centar, pored primarne separacije otpada u opštinama, gradovima i domaćinstvima, podrazumeva i sekundarnu selekciju i proizvodnju energije iz bio mase, reciklažu građevinskog otpada, mesto gde će se obavljati mnogo korisnih stvari sa kojima će se valorizovati ono što se danas zove otpad na teritoriji 11 opština i gradova, gde će imati svoju vrednost.

Projekat ne može preko noći da se završi i nije se završavao ni na drugim mestima, a trenutno imamo devet regionalnih centara za upravljanje otpadom od ukupno 26, koliko treba da se uspostavi na teritoriji Republike Srbije. Sporo ide, a nedostatak finansijskih sredstava je opredeljujući. Moramo zajednički da radimo i jedni drugima da pomažemo u savladavanju prepreka, kojih uvek ima. Ja se nadam da će se saradnja nastaviti i unaprediti i da će vrlo brzo počneti izgradnja objekata", naveo je Vesić.

 

Poslednji uspon ka realizaciji projekta

 

Direktor "Eko Tamnave" Zoran Petrović podsetio da je to preduzeće uradilo svu potrebnu dokumentaciju koje je bilo u obavezi, te da će se paralelno sa navedenom tehničkom pripremati i tenderska dokumentacija, dok je načelnik odeljenja za upravljanje projektima u oblasti životne sredine u ministarstvu poljoprivrede Vladica Božić izrazio očekivanje da će u 2018. godini  uspeti da apliciraju za sredstva iz IPA fondova za izgradnju deponije.

 

"Ovaj projekat je još 2012. godine bio kandidovan za IPA fondove Evropske unije, ali posle poplava 2014. ta sredstva su bila preusmerena na zaštitu i obnovu od poplava. Naše odeljenje je aktivno i do sada radilo i pružalo podršku na realizaciji projekata u oblasti životne sredine u ovom regionu, tako da se JKP ’Vidrak’ u Valjevu, preko projekta ’Antonioni’, pruža podrška u nabavci odgovarajuće opreme, a preko bilateralne donacije Vlade Kraljevine Holandije urađena je transfer stanica u Koceljevi. Takođe, nastojimo da obezbedimo i kamion smećar za tu opštinu", kazao je Vladica Božić.

 

Vladica Božic (Foto: Dragana Nedeljković)

Nakon konstatacije da je projekat Regionalne deponije u Kaleniću od svog nastajanja pa do sada imao svoje uspone i padove, predsednik opštine Ub Darko Glišić smatra da je izrada tehničke dokumentacije za građevinsku dozvolu poslednji uspon kako bi se čitav ciklus zaokružio i krenulo se u realizaciju projekta.

 

"Želja naše lokalne samouprave, koja će biti maksimalno na usluzi za sve što bude neophodno da ovaj projekta nastavi svoj put ka realizaciji je da on više niti usporava, niti stoji, već tempom i energijom koja je karakteristična u poslednje vreme nastavi i dalje da živi i dovede nas do onoga što svi želimo da bude epilog, a to je da počne izgradnja vrlo kapitalnog projekta za našu sredinu i ostalih deset gradova i opština uključenih u njega. Ako smo čekali do sada, sačekaćemo i ovo, rekao bih, vrlo kratko vreme do vrlo izvesnih i preciznih rokova, odnosno do vrlo izvesnog i preciznog načina kako će se isfinansirati preostala dokumentacija, jer je finasiranje ključni deo projekta", rekao je Glišić zahvalivši se na dosadašnjim naporima i saradnji ministrstvu poljoprivrede, državnoj sekretarki Stani Božović, članovima Skupštine Regionalnog centra, direktoru i svim zaposlenim u preduzeću "Eko Tamnava".

 

Rokovi za izgradnju (ne)realni

 

Prema ranijim najavama, gradnja sanitarne deponije u Kaleniću trebalo bi da otpočne krajem tekuće  ili u prvoj polovini 2018. godine.  Planirano je bilo da se do kraja 2019. godine projekat stavi u funkciju sa jednom kasetom deponije za odlaganje otpada, koja će biti dovoljna u narednih 30 godina.

 

Na novinarsko pitanje da li će i koliko pribavljanje pomenute tehničke dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole usporiti početak realizacije projekta, pomoćnik ministra Aleksandar Vesić smatra da hoće i da ovi rokovi nisu realni, dodajući da tehnička dokumentacija može da se završi za tri do četiri meseca, dok bi za pola godine mogla da se dobije građevinska dozvola.

 

Sa druge strane, predsednik Skupštine Regionalnog centra "Eko Tamnava" Đorđe Maksimović mišljenja je da su pomenuti rokovi "potpuno realni".

 

"Ovde postoji mogućnost i drugih izvora finansiranja. Ako se država odredi u jednom trenutku da izgradu dopunske dokumentacije vezanu za izdavanje građevinske dozvole finansira iz sopstvenih sredstava, što je više nego realno, možda neće ceo sistem biti uspostavljen, na primer reciklažni centar u Lazarevcu ili neće se mehanizacija kupiti, ali je više nego realno da krajem 2019. na samoj lokaciji u Kaleniću imamo telo deponije. To je potpuno realno sa tačke gledišta ljudi koji rade u ’Eko Tamnavi’ i mene kao predsednika Skupštine Regionalnog ccentra", istako je Đorđe Maksimović.

 

Ðorde Maksimović (Foto: Dragana Nedeljković)

Na kraju skupa, državna sekretarka Stana Božović naglasila je da projekat Regionalne deponije u Kaleniću ima punu podršku Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva, koji će se "svim sredstvima boriti da ima konačnu realizaciju".

 

U pitanju je projekat od nacionalnog interesa, kojim će na najbolji mogući način, a u skladu sa standardima Evropske unije, biti uspostavljen celovit sistem upravljanja otpadom. Božović je predložila i da se u najskorije vreme organizuje sastanak sa predstavnicima svih 11 lokalnih samouprava uključenih u projekat, kako bi im predstavili naredne konkretne zadatke i dali smernice.

 

Sistem za upravljanje otpadom

 

Regionalna deponija "Kalenić" gradiće se na oko 60 hektara napuštenih površinskih kopova "Tamnava – Zapadno polje". Pokrivaće područje od oko 4.000 kvadratnih kilometara sa ukupno 370.000 stanovnika, gde bi se dnevno odlagalo 330 tona komunalnog otpada.

 

Pomoćnik direktora preduzeća "Eko Tamnava" Radomir Stevanović pojašnjava da sistem za upravljanje otpadom u Kaleniću, koji bi trebalo da bude zaokružen do kraja 2019. godine,  pored izgradnje sanitarne deponije sa jednom kasetom, podrazumeva i stavljanje u funkciju tri linije za sekundarnu separaciju suve frakcije otpada - u Valjevu, Lazarevcu i Obrenovcu.  

 

"U istom tom roku, do kraja 2019. godine, na nivou svih 11 komunalnih preduzeća iz gradova i opština uključenih u projekat trebalo bi da zaživi i sistem prikupljanja otpada u dve kante, takozvana suva i mokra frakcija. U suvu kantu će se odvajati papir, karton, plastika, staklo, guma, metal, tekstil i slično, a u mokru ostaci hrane, baštenski otpad, proizvodi za higijenu,... Do kraja 2019.  godine svaka lokalna samouprava imaće i reciklažno dvorište, odnosno sabirni centar za kabasti otpad iz domaćinstava.

Plan je da u periodu od 2019. do 2022. godine u Kaleniću dovršimo ceo Regionalni sistem za konačno iskorišćenje ostataka otpada, što znači eventualnu izgradnju kompostane za biorazgradivi otpad ili energane za korisno sagorevanje ostataka otpada za proizvodnju električne energije", objašnjava Radomir Stevanović šta sve podrazumeva Regionalni sistem za upravljanje otpadom u Kaleniću i koji su planirani rokovi za izvođenje radova.

 

Regionalni sistem "Kalenić" činiće i četiri transfer stanice, od kojih su tri već izgrađene u Valjevu, Koceljevi i Obrenovcu, a poslednja će se nalaziti u Lazarevcu. U Valjevu bi se prikupljao otpad i iz Mionice i Osečine, u Lazarevcu iz Ljiga, Barajeva, Lajkovca i Uba, u Koceljevi iz Vladimiraca, a u Obrenovcu samo otpad iz te opštine.