03.10.2017, 12:22

Obeležen Dan oslobođenja Uba

Polaganjem venaca na spomen obeležja NOB-a na Gradskom trgu, danas je obeležena 73. godišnjica oslobođenja Uba u Drugom svetskom ratu od fašističke okupacije.
Vence su položili zamenik predsednika opštine Ub Aleksandar Jovanović Džajić, potom predstavnici ubskog SUBNOR-a i SPS-a, kao i gosti, članovi sekcije Prve proleterske brigade i delagacije boračkih udruženja iz Vranića i Lazarevca.

 

Obeležena 72. godišnjica oslobođenja Uba (Foto: Dragana Nedeljković)

Čestitajući borcima i građanima Dan oslobođenja, koji je ujedno i Dan opštine Ub, sekretar Opštinskog odbora SUBNOR-a Bogoljub Pavlović rekao je da to jedan od najvažnijih praznika koji ova organizacija obeležava u saradnji sa lokalnom samoupravom.

 

- Na žalost, ovaj dan obeležavamo u malo izmenjenim okolnostima i skromnim uslovima, ali dostojanstveno, svakako. Jer, ovde smo da odamo počast svima koji su u borbi za oslobođenje Uba položili svoje živote. Tamnava je dala oko hiljadu žrtava u Drugom svetskom ratu i to nikada ne smemo zaboraviti. Dala je i dva narodna heroja, Rajka Mihailovića i Milana Munjasa, kao i plejadu istaknutih boraca, kao što su Sveta Popović , Čeda Todorović, dr Radivoje Mijušković, braća Marčetić i mnogi drugi - rekao je Bogoljub Pavlović.

 

Ub je oslobođen 3. oktobra 1944. godine, u zajedničkoj operaciji jedinica iz sastava Prve proleterske i Treće krajiške brigada. Pukovnik avijacije Zdenko Duplančić, borac Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade i učesnik u bici za oslobođenje Uba, još uvek se živo seća te jeseni pre 72 godine, kada je sa svojom brigadom krenuo u proboj pošto je, kako kaže, za vreme vojevanja ovde, "sto posto imao šanse da pogine na Vučjaku".

Zdenko Duplančić (Foto: Dragana Nedeljković)

 

- Dobro se sećam napada na Ub, jer je moj bataljon, Drugi crnogorski bataljon Prve proleterske brigade, dosta stradao na Vučjaku. Imali smo zadatak da sa brda Vučjak uništimo neprijatelja, koji je bio jako utvrđen, i da se spustimo u grad. Sa drugih strana bile su druge jedinice - naš Prvi, Treći i Četvrti bataljon, kao i Treća Krajiška. Tog 3. oktobra u rano jutro, kad još nije ni svanulo, počeli smo da podilazimo na Vučjaku, bilo je veliko blato i mrkli mrak, ništa se nije videlo, pa praviš jedan korak napred, dva nazad. I pravo smo naišli na utvrđenja, na neprijateljske bunkere. Kad su otvorili vatru, jedno naše mitraljesko odeljenje je uništeno. Tu sam se i ja našao, a kako sam ostao živ, ne znam ni danas. Tu je bila i jedna devojka, osamnaestogodišnja kineskinja, koja je u Valjevu došla u naš bataljon. Bila je sanitetka, hteli smo u rezervu da je stavimo, međutim ona nije htela. U svojoj prvoj borbi, za oslobođenje Uba, ona je poginula. Mi smo se čitav dan borili na Vučjaku i uveče smo uspeli da savladamo neprijatelja i da se spustimo u grad. Tako da je 3. oktobra 1944. godine u devet sati uveče Ub bio slobodan -  seća se i pukovnik Zdenko Duplančić odlučujuće bitke za oslobođenje Uba.