22.05.2014, 13:42

Intervju: Veliki deo Valjeva je na klizištu

Posle obilnih padavina i katastrofalnih poplava pojavila su se brojna klizišta, do sada čak 500 prijavljenih na teritoriji grada i okolnim selima. Geolog  Miodrag Vujić, zaposlen u Direkciji za izgradnju, pojašnjava da pojava klizišta nije iznenađenje.

- Imali smo prvo jedan izuzetno vlažan period oko Uskrsa, posle koga je zemlja bila jako zavodnjena. Nakon toga pala je velika količina kiše što je uticalo na stvaranje  površinske erozije, ali i na zavodnjavanje tla do te mere da taj površinski glinoviti deo nije mogao da izdrži opterećenje tako da se zemlja pretvarala u  kašu što je dovelo do klizanja - kaže Vujić.

Na teritorji grada  postoje tri različite geološke formacije koje su pogodne za razvoj klizišta. To su tereni koji su uslovno stabilni ili nestabilni za gradnju. Veći deo grada  se nalazi na neogenim sedimentima od glina koja u sebi sadrže sloj šljunka kroz koji se voda proceđuje i zadržava, tako da  služi kao kolektor za podzemne vode i tu se aktivira klizište.

- Jezerski neogen, vezan za Panonsko more, sačinjen je od šljunka u glinama koji provodi vodu,  od koga su izgrađene padine prema KPD, zatim Boričevac, Rađevo selo, deo uz korito Ljubostinje i Radino brdo. Najkritičnija ulica u gradu je Ive Andrića, u kojoj ima najviše aktiviranih klizišta i skoro sve kuće u ovoj ulici su pokrenute. Kritično je i u Ulici  Jakova Nenadovića, Kličevačkoj, deo Šabačkog puta i u Podgoričkoj ulici – kaže Vujić.

Pored prirode, na pojavu klizišta, na žalost, utiče i čovek. Brojna su klizišta koja nastaju zbog  nekvalitetno urađenih potpornih zidova, a takvih najviše ima u delu Popara, u Zlatiborskoj, ulicama Marka Kraljevića, Njegoševoj, Sime Pandurovića.

- To nisu posebno nestabilni tereni. Međutim, na strmoj padini su izgrađene kuće čiji su vlasnici, da bi imali dvorišta, radili nivelaciju tla i gradili potporne zidove, koji su se sada srušili jer su nekvalitetni, nisu pravilno dimenzionisani, niti su projektovani za veće opterećenje. To su praktično klizišta koja je izazvao čovek, a ne priroda – konstatuje Vujić.

Bebića luka (Foto: Miodrag Vujić)

I valjevska sela su na klizištima

Mnoga sela valjevskog kraja su na mladim neogenim sedimentima, a takva su Gornja i Donja Bukovica, Joševa i Kotešica.   

Na stenama  koje su nastajale u doba Jure, kada je na ovim prostorima bilo uzburkano more slično Japanskoj obali, gde su česti bili podvodni izlivi lave od koje su nastajale stene, nalaze se Poćuta, Rebelj i Bebića Luka. Klizišta se pojavljuju i na tzv škriljavim stenama, koje prave koru raspadanja, a na toj lokaciji su Drenajić, Stave i Pecka.

Da li je završena aktivnost ili će biti novih klizišta?

- To niko ne može pouzdano da predvidi. Može se zaustaviti na ovom broju klizišta, ali moguća je i pojava novih. Može se desiti da se u narednih 10 do 15 dana aktiviraju nova klizišta ili da se odigra dodatna aktivnost postojećih klizišta. Tamo gde su aktivirana oslobodila se sva  negativna energija nakupljena u zemlji. Ponovni  period nastanka  klizišta, na ovim našim  prostorima, je 15 do 20 godina. Važno je znati da su sva klizišta, koja su aktivirana, i dalje u aktivnoj fazi i potrebno je da prođe par meseci da bi prešla u fazu  mirovanja - kaže valjevski geolog.

Prema njegovim rečima, nemoguće je predvideti i proceniti intenzitet, niti veličinu klizišta. Sve dosadašnje aktivnosti odigravale su se u dubini dva do tri metra. Što voda bude dublje prolazila, što je trenutno slučaj, to će se više rasterećivati površinski sloj. Međutim, istovremeno se može desiti  da se u nekom delu zemlje koncentriše velika količina vode zbog čega se može pokrenuti  klizište.

 Sanacija klizišta već je počela

- Gradska direkcija, čiji su stručnjaci danima na terenu, obilaze ugrožena područja, ima snage, kapaciteta i stručnjake da sanira svako klizište. Nekima je teško prići, posebno u izgrađenim delovima grada, gde su zgusnute kuće. Već smo počeli sanacije dva ozbiljna klizišta - u Kličevačkoj ulici, tačnije izmedju Kličevačke i Ulice Jakova Nenadovića, gde su ugrožene četiri kuće i moguće je njihovo obrušavanje. Na tom klizištu se nalaze dva stuba dalekovoda, a u neposrednoj blizini je jezičak tog klizišta, gde je ugroženo nekoliko kuća i stub Telenora. Sanacija će koštati izmedju tri i čtiri miliona dinara. Drugo je između Azbukovačke i Ulice Dimitrija Tucovića, gde su ugrožene tri kuće, koje vise nad provalijom - kaže Miodrag Vujić.

Sanacija ovih klizišta radi se bez projektne dokumentacije. Da li takvi radovi bez projekta, analize i istraživanja mogu biti kvalitetno izvedeni, a kuće na tim klizištima sigurne i bezbedne?

- Svakako da su klizišta kvalitetno sanirana, a kuće na njima bezbedne. Gradska direkcija ima bogato iskustvo na sanaciji klizišta. Preko 200 privremenih i trajnih sanacija je Direkcija uradila. Ono što bi dobili istraživanjem, u ovim uslovima, mi dobijamo iskopom na terenu i u toku radova radimo korekcije. Naravno da je bolje uraditi istražne radove, geodetski snimak i projektnu dokumentaciju. Medjutim, ovde je reč o hitnim sanacijama, što ne znači da one nisu dobro i kvalitetno urađene. Garantujemo bezbednost! - podvlači geolog Vujić.

Klizište u Kličevačkoj ulici, koje je u neposrednoj blizini današnjeg, aktivirano je pre četiri godine, gde je objekat skoro metar visio u vazduhu. Tada je urađena interventna  sanacija, radovi su koštali oko 400.000 dinara. Ta kuća je danas stabilna i bezbedna i pored toga što je u neposrednoj  blizini aktivirano klizište. 

Početak sanacije klizišta u Kličevačkoj (Foto: Miodrag Vujić)

Ovo je za nauk.  Onima koji grade i onima koji izdaju građevinske dozvole.

Nedostatak novca je uvek problem

S obzirom na to da je poznato gde su klizišta u gradu, gde su te tzv crvene tačke, da li je moguća preventiva?

- Urađeni su precizni planovi, koji obuhvataju zapadni deo grada od KPD do Šabačkog puta, kao i sever od Šabačkog puta do Grabovice, odnosno do Kolubare kao južne granice. U planovima su precizno ucrtana klizišta, stara i umirena, kao i potencijalna. Naravno da može da se spreči, ali za to je potreban novac. Ovogodišnji budžet za sanaciju klizišta na putevima i ulicama, kao i za izradu projektne dokumentacije, iznosi oko devet  miliona dinara. Prošle godine ta cifra je bila nešto veća, ali prethodnih godina za sanaciju klizišta izdvajano je samo oko dva-tri miliona dinara. Kako će neko da izdvoji novac za sanaciju klizišta za koje samo ja kažem da je klizište i da predstavlja opasnost, a ima drugih, većih i urgentnijih problema u gradu – kaže Vujić.

Kuće na klizištima se ne ruše za sekund ili minut. Objekti koji su na padini i koji klizaju ruše se nekoliko dana. Prvi signal koji upozorava da će se kuća srušiti su pucanje temelja i razdvajanje zidova. Kada to uočite, to je znak da je vreme da napustite kucu.

- U Rebelju se zamlja pretvorila u kašu, otuda su se kuće u tom selu na Medvedniku srušile za kratko vreme - pojašnjava Miodrag Vujić.

Miodrag Vujić (Foto: Đorđe Đoković)

Urbanisti daju dozvole za gradnju i na klizištima

Geolog Miodrag Vujić u Gradskoj direkciji radi 14 godina i za svoj radni vek obišao je na hiljade klizišta i susreo se sa mnogo životnih priča i strahova onih čije su kuće ugrožene. Zanimljivo je da je za sve te godine retko koji  urbanista tražio mišljenje Direkcije o tome da li je moguća gradnja, niti je neko tražio podatke o klizištima, pa u zavisnosti od toga odlučivao da li će dozvoliti gradnju na lokacijama koje su obeležene crvenom bojom.

- Retko se dešavalo da nam traže takve podatke pre izdavanja građevinske dozvole. Bilo je nekoliko pokušaja da se to sistemski reši. Prošle godine su urađena dva velika plana i dve geološke podloge za plan, koje su vektorizovane i digitalizovane. Svaki urbanista može da nađe katastarsku parcelu i da vidi da li je teren stabilan, uslovno stabilan, nestabilan ili izrazito nestabilan. Valjevska  klizišta, koja su danas aktivirana, na mapi su označena crvenom bojom- kaže Miodrag Vujić.

Brojna klizišta koja su aktivirana treba da nam posluže za nauk. Najveći nauk treba da bude onima koji grade kuće. Prvo, ne treba kupovati  jeftine  placeve. Ukoliko kupite takav plac onda obavezno  uradite geotehniku, što kosta  od 500 do 800 evra .  Ukoliko nemate novca makar se konsultujte sa stručnjakom koji može izlaskom na teren da proceni da li je parcela na klizištu ili ne, poručuje geolog Direkcije za izgradnju grada, Miodrag Vujić, koji ovih dana nema radno vreme.  

Umesto zaključka

Klizišta možemo izbeći pristupom. Geolozi treba da istraže i da obeleže teren, urbanisti i arhitetkte treba da projektuju objekte i infrastrukturu koji će obezbediti sigurnost. Potrebno je izgraditi sistem odvođenja kišne kanalizacije da ne bi odlazila u zemlju. I konačno, građani da ne rade na svoju ruku. Na ovom nivou civilizacijskog razvoja i znanja imamo mogućnost da rizik od klizišta svedemo na najmanju moguću meru.