19.11.2014, 09:16

Aerodrom u Divcima čeka bolja vremena

Zle godine i kriza odgodile su “do boljih vremena” nameru grupe Valjevaca, započetu 1996, da sportski aerodrom u Divcima pretvore u privredni od čega bi koristi imali Valjevo, Kolubarski okrug, Srbija... Trenutno, u Divcima su, kada je Aero klub Krušik u pitanju, aktivnosti svedene na minimum. Postoji pet klupskih i privatnih vazduhoplova, aviomehaničar koji servisira ponešto od opreme u poslovima, koji se mogu dobiti u oštroj konkurenciji, privatna škola za obuku pilota... Jedriličari i padobranci nisu aktivni jer novca nema.

AK Krušik od 1990. ne dobija ni dinar od države, Grada, VSS, Vojske... Aktivnosti aero klubova su “skupe igračke”, što potvrđuju i podaci da registracija vazduhoplova staje i do 20.000 evra, a dozvola za jedrilicu 7.500 – 10.000 evra godišnje. Stav je grupe entuzijasta, koja vodi AK Krušik, da treba sačekati bolja vremena jer druge, jednostavno, nema.

Aerodrom u Divcima, danas

SNS traži da se imovina vrati Gradu

Priča o aerodromu u Divcima nedavno je aktuelizovana na pres konferenciji Gradskog odbora SNS u Valjevu, kada je ustvrđeno kako su se “stekli preduslovi da imovina (AK Krušik) dobijena na korišćenje bude vraćena Gradu”. A preduslovi su se stekli zbog toga što “AK Krušik nema aktivnosti jer nema članstva u sekcijama ni registrovane vazduhoplove“.

Ponovljene su i optužbe na račun (ne)rada Javnog pravobranilaštva, čija je „obaveza da zaštiti imovinu Grada, što (u ovom slučaju) nije učinjeno, pa je grupa sugrađana, koja je sa AK Krušik osnovala preduzeće Aerodrom Divci, pribavila višemilionsku imovinsku korist“. Zbog toga je SNS zatražio da se Pravobranilaštvo „konačno izjasni, a da nadležni državni organi urade svoj posao s obzirom na to da čitava priča sa puno spekulacija predugo traje“. Jer, aerodrom u Divcima, na gotovo 30 hektara zemlje, ozbiljna je stvar i veoma bitna u privrednom razvoju Valjeva i Kolubarskog okruga.

U Javnom pravobranilaštvu Kolubarskim.rs je rečeno kako su oni, do 2003, iskoristili sve pravne mogućnosti ali da spor pred Trgovinskim sudom u Valjevu, a potom i po žalbi pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu „nažalost nisu dobili“. Takođe, ni zahtev za zaštitu zakonitosti, tada podnet Republičkom tužilaštvu, nije prihvaćen.

Ko su osnivači JP Aerodrom?

Podsećanja radi, još 1996. ugovor o osnivanju JP Aerodrom sklopili su SO Valjevo, AK Krušik, TO Valjevo, „Termoelektro“ iz Beograda, PP „Vujić“ i PP „Ikar“ iz Valjeva. Taj ugovor docnije je imao nekoliko aneksa, a najvažnija izmena je, saznajemo, da je deonice „Termoelektra“ otkupio PP „Markant“ iz Valjeva (pritom, nebitna je činjenica da je, takođe docnije, PP „Ikar“ kupio desetine hekatara zemlje od divačkih seljaka, na potezu od aerodroma ka koritu reke Kolubare).

Prema dokumentaciji, koju poseduju Kolubarske.rs, po ugovoru iz 1998, AK Krušik ima 41,72 odsto ukupnog osnivačkog uloga, Opština Valjevo 2,76 odsto ukupnog osnovnog kapitala, HK Krušik 0,26 odsto, Termoelektro 23,89 odsto, PP „Ikar“ 16,64 odsto, PP „Vujić“ 13,68 odsto, a TO Valjevo 1,05 odsto osnovnog kapitala (Moguće je da su ovi procenti docnije, dodatnim aneksima ugovora, menjani).

Srazmerno visini kapitala, u Skupštini preduzeća AK Krušik je imao 160 glasova, Opština Valjevo 11, HK Krušik 1, Termoelektro 91, PP „Ikar“ 64, PP „Vujić“ 52, a TO Valjevo 4 glasa (moguće je da su i ovde nastupile izmene).

Ugovor su tada potpisali Ljubivoje Davidović (Termoelektro), Ljubomir Mucić (SO Valjevo), Miladin Ćirić (HK Krušik), Vidoje Vujić (PP Vujić), Milomir Milošević (TO Valjevo), te Aleksa Radovanović (PP Ikar i AK Krušik, kao direktor).

Ugovorom je konstatovano da je zemljište (od oko 29 hektara) u društvenoj svojini, te da se „može koristiti samo za izgradnju sportsko-poslovnog aerodroma“). Postoji i pisani trag o tome da je to zemljište docnije, tokom 2001, AK Krušik ponudio SO Valjevo na preuzimanje (svog) „nenovčanog uloga, čime bi Opština Valjevo postala najveći pojedinačni osnivač JP Aerodrom“. U toj ponudi navodi se da je 1970-tih Opština Valjevo „izvršila eksproprijaciju zemljišta od privatnih vlasnika za aerodrom u Divcima, isplatila naknadu i prenela Aero klubu na korišćenje“. Novina je to što su nekadašnji vlasnici ili njihovi naslednici, shodno Zakonu o restituciji, zatražili povraćaj te zemlje (ili materijalno obeštećenje), na čemu insistira i SNS. Prema saznanjima Kolubarskih.rs, moguć sporni detalj u ovom delu je navodni spor, kojim su naslednici jednog od vlasnika zemlje osporavali validnost ugovora o poklonu tvrdnjom da njihov predak u momentu potpisivanja tog ugovora nije bio zdravstveno sposoban za ispravno i svrsishodno odlučivanje.

Aerodrom u Divcima, snimak iz aviona

Inače, prvo preispitivanje čitavnog postupka osnivanja JP Aerodrom započeto je, ako pamćenje ne vara, posle Petooktobarskih promena 2000, a okončano je, po logici stvari, presudama Trgovinskog i Višeg trgovinskog suda po tužbama i žalbama Javnog pravobranilaštva u Valjevu.

Predmet čitavog posla je i poslovni objekat u Sinđelićevoj 14, gde je, uz aerodrom u Divcima, sedište AK Krušik, koje koristi i PD Magleš, a svojevremeno ga je koristila i jedna od političkih partija nastala odvajanjem od SPS-a. Ta partija je, izgleda, ostala dužna za neplaćenu zakupninu prostora, pa je dobila otkaz. Deo tog prostora, prema našim saznanjima, trenutno koriste privatni zakupci „kako bi ga održavali i servisirali“ s obzirom na minimum aktivnosti AK Krušik, koje će potrajati do „boljih vremena“.