12.05.2015, 10:53

Siva ekonomija, mit i stvarnost

U prva tri meseca ove godine, u Kolubarskom okrugu, inspekcija rada zatekla je 84 radnika na crno, kontrolišući 315 preduzeća različite delatnosti, u kojima je zaposleno preko 10.000 radnika. Da li je to podatak koji upućuje na strahovite razmere sive ekonomije i gde je, zapravo siva ekonomija, istražuju Kolubarske.rs.

Rad na crno je jedan od najvećih društvenih i ekonomskih problema u Srbiji, a borba protiv sive ekonomije je jedan od glavnih prioriteta, tvrde u  republičkoj Vladi. Skoro svakodnevno mogu se čuti prozivke na račun vlasnika preduzeća, firmi i radnji kako oni „uvećavaju svoja bogatstva, a da pritom ne prijavljuju radnike”.

Kada je početkom februara u Valjevu boravio direktor Inspektorata za rad Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Bojan Jocić, obavestio je novinare da je inspekcija kontrolisala 16 privrednih grana, „da je svuda bilo problema i da ima mnogo radnika na crno”. Međutim, on nije mogao da kaže koliko je to  „mnogo radnika na crno”, ali zna da je „siva ekonomija jedan od većih problema u Srbiji” i da je „borva protiv sive ekonomije prioritet Vlade Srbije”.

U potrazi za razmerama sive ekonomije, koja, kako tvrdi i premijer Aleksandar Vučić, „dnevno oduzima 30 posto BDP-a i na kome država gubi osam miliona evra dnevno”, potražili smo od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podatke koliko i u kojim oblastima ima neprijavljenih radnika na teritoriji Kolubarskog okruga ili da li ima “mnogo radnika na crno”.

U prva tri meseca ove godine na teritoriji Kolubarskog okruga inspekcija rada zatekla je 84 lica na crno, nakon kontrole 315 preduzeća različite delatnosti, u kojima je zaposleno preko 10.000 radnika.

U odgovoru na naša pitanja o broju kontrolisanih preduzeća i broju „otkrivenih” radnika na crno za godinu dana, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navodi da je Odeljenje inspekcije rada za Kolubarski upravni okrug u 2014. godini izvršilo 817 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa, a za prva tri meseca ove godine bilo je 315 inspekcijskih nadzora, kojima su obuhvaćeni poslodavci u različitim delatnostima.

Dalje se u odgovoru navodi da je u prošloj godini 273 lica zatečeno na radu ''na crno'', pri čemu je po izvršenim nadzorima zasnovan radni odnos na neodređeno vreme sa 141 licem, dok je u prva tri meseca 2015. godine na radu ''na crno''  zatečeno 84 lica, a po izvršenim nadzorima radni odnos na neodređeno vreme zasnovan je sa 63 radnika. 

 

Radnik, ilustracija (Foto: Đorđe Đoković)

Odgovarajući na naše pitanje u kojim oblastima je najviše neprijavljenih radnika, navodi se da je prošle godine najveći broj lica zatečenih na radu ''na crno'' bio u delatnostima proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja tekstila, kože i obuće, građevinarstvu, trgovini na veliko i malo i uslugama smeštaja i ishrane. U prva tri meseca ove godine najveći broj lica zatečenih na radu ''na crno'' bio je u građevinarstvu, trgovini na veliko i malo, i u delatnosti usluge smeštaja i ishrane.

Na radu ''na crno'' na gradilištima u Kolubarskom okrugu u prva tri meseca ove godine  „otkriveno“ je 27 lica. Na naše pitanje koliko radnika „na crno“ je otkriveno na gradilištima u Valjevu, nismo dobili odgovor, uz obrazloženje da se u samom Valjevu i okolini, pored radova na izgradnji stambeno-poslovnih objekata izvode i radovi na održavanju putne infrastrukture, sanaciji klizišta, sanaciji korita reke Kolubare i slično. 

Na naše pitanje da li u Srbiji u kojoj ne postoji ekonomija može da ima sive ekonomije, iz PR službe Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja odgovoreno nam je da „to pitanje nije u nadležnosti ovog Ministarstva s obzirom na to da je reč o sivoj ekonomiji” uz preporuku da odgovor potražimo u Generalnom sekretarijatu i Ministarstvu privrede.

Korisna i štetna siva ekonomija

Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2007 godine „Novo sagledavanje neformalne ekonomije“ u potpunosti redefiniše karakter neformalne (sive) ekonomije. Ističe „da su formalna i neformalna ekonomija dinamički povezani i čine jedinstven ekonomski prostor u kome se radnici i ekonomske aktivnosti premeštaju između formalne (regulisane) i neformalne (neregulisane) ekonomije“. U izveštaju zaključuju „kada je formalna ekonimija u problemima i ne fukcioniše, ljudi se okreću neformalnoj ekonomiji (sivoj ekonomiji), koja obezbeđuje makar minimalne uslove preživljavanja i pomaže oživljavanju formalne ekonomije“.

U odnosu na ukupan broj zaposlenih u Kolbarskom okrugu, prema nalazima inspekcije, broj radnika u sivoj ekonomiji je zanemarljiv. Prema novijim ekonomskim istraživanjima siva ekonomija je, pre svega, posledica problema u ekonomiji a ne uzrok minusa u državnoj kasi od osam miliona evra dnevno. Tako i rešavanje problema, umesto jednostrane prozivke i optužbi, zahteva jedan suptilniji pristup sa više razumevanja. Pre svega treba praviti razliku između sive ekonomije (rada na crno),  koja je u osnovi borba za život, i sive ekonomije, koja je kriminal i predmet bogaćenja. Ova druga siva ekonomija - trgovna drogom pa i ljudima, šverc cigareta, alkohola, benzina... čak i pojedinih prehrambenih proizvoda, utaja poreza, iznošenje novca u „poreske rajeve“, višestruko je većeg finansijskog obima sa razarajućim posledicama po ekonomiju zemlje i društvo uopšte. Ta siva ekonomija, međutim, manje je u fokusu politike i inspekcije.