20.03.2018, 07:56

Svečana akademija i uručenje nagrada

Povodom obeležavanja Dana Grada Valjeva danas će biti održana Svečana akademija u Centru za kulturu od 12 časova u okviru koje će biti uručene nagrade Grada Valjeva pojedincima i kolektivima za ostvarene rezultate u prošloj godini i dodeljeno priznanje počasni građanin Valjeva Matiji Nastasiću.

 

Godišnja nagrada Grada za oblast privreda pripala je GP Greda, u poljoprivredi se istakao Dejan Dobrivojević, dok je za oblast obrazovanje nagradu dobila Ana Savković.

 

Aleksa Mirković se istakao u oblasti stvaralaštvo učenika i studenata, dr Miša Ilić je dobitnik godišnje nagrade za oblast zdravstvo, za oblast socijalne zaštite i humanitarnog rada priznaje ide u ruke Vesne Lazić, a za oblast umetnost i kultura pripala je Veseljke Beluševiću.

 

Nagradu za humanost dobilo je Udruženju penzionera unutrašnjih poslova,  za oblasti informisanje priznanje Grada pripalo je Radovanu Lazareviću,  za oblast očuvanja i negovanja tradicije nagrađen  je Dragan Živanović, a za oblast sporta Đukan Đukanović.

 

Specijalne nagrade za životno delo, ove godine, dobili su protođakon Ljubomir Ranković i Ostoja Prodanović.

 

Počasni građanin 

 

Matija Nastasić svojim delom zaslužio je da ponese najvažnije priznanje ovoga Grada, za doprinos koji je dao igrama u fudbalskoj reprezentaciji Srbije, a posebno zbog velike pomoći i angažovanja prilikom rekonstrukcije Odeljenja pedijatrije Opšte bolnice u Valjevu, kao i zbog pozitivnog uticaja na mlade u našem gradu i celoj Srbiji.

 

Matija Nastasić, slovi za jednog od najboljih srpskih i evropskih fudbalera. Rođen je 1993. godine u Valjevu, a sportsku karijeru je kao junior započeo u ovdašnjem ZSK-u. Vrlo brzo njegov talenat uočili su predstavnici FK Partizan. Ubrzo nakon toga, za njegovu sjajnu igru se zainteresovao italijanski klub Fiorentina čije boje brani od 2010. godine. Dve sezone kasnije zaigrao je za čuveni engleski tim Mančester Siti.  Matija Nastasić trenutno je standardni prvotimac nemačkog  prvoligaša Šalke 04. Nastupao je za sve selekcije reprezentacije Srbije, a za seniorsku ekipu debitovao je 2012. godine. U reprezentaciji naše države najveći uspeh je ostvario plasmanom na Svetsko prvenstvo koje se ove godine igra u Rusiji.

 

Izuzetno poštovanje građana Valjeva Matija Nastasić nije stekao samo sportskim rezultatima, već i spremnošću da pomogne ljudima u nevolji, koju je ovaj skromni mladi čovek ispoljio u više navrata.

 

Odlukom, da sa 100.000 evra pomogne rekonstrukciju odeljenja pedijatrije Valjevske bolnice, upisao se u red  najzaslužnijih pojedinaca koje je ovaj grad ikada imao. Ovim velikim gestom dao je upečatljiv i snažan primer kako se društvenom brigom i odgovornošću može doprineti humanijem i boljem životu lokalne zajednice.

 

Zvanje počasnog građanina je najveća nagrada koju jedna sredina može dodeliti nekom pojedincu i time iskazati zahvalnost i poštovanje, a Matija Nastasić ovo priznanje zaslužuje bez ikakve dileme.

 

Datum 20. mart za Dan Valjeva izabran je 2004. godine, umesto do tada važećeg 15. septembra. Tako je datum 15. septembar 1944. godine kada je Valjevo oslobođeno u Drugom svetskom ratu, zamenjen za 20. mart 1804. dan oslobođenja Valjeva u Prvom Srpskom ustanku.

 

Dobitnici nagrade grada Valjeva

 

Oblast privreda: GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE GREDA, koje se 24 godine uspešno bavi delatnošću projektovanja i gradnje stambenog i poslovnog prostora na lokacijama  u Valjevu, Beogradu i Zlatiboru. Firma zapošljava 84 radnika različitih stručnih profila.

Svake poslovne godine Greda ostvaruje zapažene rezultate u svakom pogledu. Prošle godine ostvarena je značajna inovacija - izrada vetrene fasade sa oblogom od aluminijuma. Za primer su i ostvareni prihodi firme,prosečne plate, dobit, konstantno dobar i profesionalan odnos sa javnošću, lokalnom zajednicom i institucijama u okruženju.

Vlasnik Zoran Stanković je član brojnih privrednih  i strukovnih udruženja, podržava humanitarne akcije, a prošle godine je za izradu fasade dečjeg odeljenja Valjevske bolnice „Greda„ donirala 3.000.000. dinara.

 

Oblast poljoprivreda: Dejan Dobrivojević, poljoprivredni proizvođač iz Valjevske Kamenice, koji se već dugi niz godina  uspešno bavi voćarstvom.

Njegovo gazdinstvo obuhvata 10 hektara obradive površine, pretežno pod malinom, kupinom i šljivom. Bavi se komercijalnom proizvodnjom  i u toku 2017.godine proizveo je 9840 kilograma maline (pretežno sorte Vilamet) i 5200 kilograma kupine.U svojim zasadima primenjuje savremene metode i mere proizvodnje i postiže izuzetne prinose koristeći modernu mehanizaciju.Njegovi zasadi su uzor i primer drugim proizvođačima.

Nastavljajući porodičnu tradiciju  proizvođača maline, sa suprugom Svetlanom, sinom Bojanom, uspešnim studentom agronomije  i ćerkom Anom, učenicom poljoprivredne škole u Valjevu, Dobrivojević planira usavršavanje i proširivanje proizvodnje na svom imanju.

 

Oblast obrazovanje i vaspitanje: Mr ANA SAVKOVIĆ, direktor Osnovne škole "Nada Purić". Pored rukovođenja školom bavi se i naučnim radom. Autor je 3 monografije: Pedagoške vrednosti ekoloških aktivnosti učenika; Osnovna škola "Nada Purić" od 1953-2013; Časopis „Učitelj“1983-2013, i oko 20 radova objavljenih u stručnim časopisima i zbornicima sa naučnih skupova.

Pomenuta monografija škole „Nada Purić“ je ocenjena od eminentnih poslenika u prosveti kao najbolja takva publikacija objavljena u oblasti osnovnog obrazovanja u Srbiji. Osim što afirmiše učenike i nastavno osoblje, monografija škole je ponos grada Valjeva i stigla je u ruke mnogih, pa  i onih koji žive van granica Srbije.

Ana je, takođe, autor i realizator kvalitetnih seminara za stručno usavršavanje. Obavlja dužnosti: predsednika Aktiva direktora osnovnih škola u našem gradu i član je Saveta za integralnu i socijalnu politiku Valjeva ,kao i nekoliko upravnih odbora i komisija na nivou Grada i Književne zajednice.

Značajnu pažnju posvećuje svom profesionalnom razvoju i afirmaciji kvaliteta nastavnog procesa, radu sa učenicima sa posebnim potrebama, i saradnji škole sa roditeljima. Ukratko, Ana Savković je iskusna direktorka, vredna i ambiciozna osoba, posvećena poslu i inovacijama u radu.

 

Oblast stvaralaštvo i postignuća učenika i studenata: ALEKSA MIRKOVIĆ, muzički izvođač-akordeonista, aranžer i kompozitor. Uspehe je nizao tokom školovanja u Valjevu u Muzičkoj školi "Živorad Grbić" i zemunskoj Srednjoj muzičkoj školi "Kosta Manojlović".

Dobitnik je 77 nagrada na domaćim i inostranim takmičenjima od kojih 60 prvih, 6 drugih, 3 treće nagrade  kao i pet specijalnih nagrada.Najvredniji rezultati u 2017.godini: šampion sveta - pobednik "Svetskog trofeja harmonike u Francuskoj" u kategoriji kompozitora; Dobitnik Grand pri-ja na internacionalnom takmičenju "Naujene" u Letoniji.

Do sada je imao preko 600 nastupa na raznim koncertima, festivalima, manifestacijama, promocijama i drugim značajnim kulturnim događajima u Srbiji, Rusiji, Austriji, Letoniji, Portugaliji, BiH i  drugim zemljama.

Bavi se aranžiranjem i komponovanjem, a u saradnji sa Udruženjem ljubitelja harmonike "MEH" prošle godine je objavio knjigu sa svojim kompozicijama. Od juna 2015.godine nalazi se među umetnicima-zaštitnim licima italijanske fabrike harmonika "FISITALIA".

Student je druge godine Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu, smer harmonika, u klasi profesorke Danijele Rakić.

 

Oblast medicina i briga o zdravlju: Dr MIODRAG  ILIĆ, dugogodišnji valjevski hirurg, subspecijalista vaskularne hirurgije. Bio je šef Odseka za vaskularnu hirurgiju ovdašnje bolnice od 2001.godine, a dve godine kasnije i načelnik hiruške službe. Na tom mestu ostaje do 2009. kada prelazi u Beograd. Na klinici za vaskularnu hirurgiju "Dedinje" radi i sada, kao opšti i vaskularni hirurg.

Doktorske akademske studije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu upisao je 2008.godine, a usmeni doktorski ispit je položio 2011. sa ocenom – 10 !

U toku svog hiruškog staža više puta je bio na stručnom usavršavanju u Engleskoj, Nemačkoj i SAD i član je domaćih i stranih stručnih udruženja. Kao autor i koautor objavio je više radova iz hirurgije i drugih oblasti medicine.

 

Oblast socijalna zaštita i humanitarni rad: VESNA LAZIĆ je svojim kontinuiranim i kreativnim radom u poslednjih 18 godina, kao i brojnim nagradama i priznanjima dokazala kako se znanjem, upornošću i dobrotom na najbolji način promoviše humanost na delu.

Pored Udruženja "Anđeli čuvari", vodi i Kreativnu radionicu "Pinokio", a skoro dve decenije uspeva da ostvari humanitarnu misiju, u interesu dece našeg grada, predanim radom i na različite načine pružajući pomoć onima kojima je to najpotrebnije.

Već 18 godina u našem gradu se priređuje "Novogodišnja bajka", kulturno zabavna manifestacija za decu iz ugroženih socijalnih grupa sa podelom blizu 900 novogodišnja paketića.

Stalnim unapređenjem humanitarnog delovanja, u odnosu na osetljive grupe dece i mladih, i društvene zajednicu u celini, Vesna Lazić je postigla prepoznatljivost i poštovanje u našem gradu.

 

Oblasti humanost: UDRUŽENjU PENZIONERA UNUTRAŠNjIH POSLOVA VALjEVA. Ova grupacija osnovana je 2002. godine i uspela je da učlani preko 200, od ukupno 300 penzionisanih radnika unutrašnjih poslova sa područja Kolubarskog okruga. Masovan priliv članova bio je potvrda pravilne orjentacije i snažan podsticaj da se još više i raznovrsnije pojača rad Udruženja.

Zadaci ovog Kluba su bili i ostali: okupljanje i što aktivnije angažovanje penzionera sa ciljem da im se život učini bogatijim i zanimljivijim, kao i da  se radi na ostvarivanju njihovih zajedničkih ciljeva i interesovanja.

U Srbiji, valjevsko Udruženje penzionera unutrašnjih poslova posebno je prepoznatljivo po organizovanju velikog broja uspešnih akcija dobrovoljnog davanja krvi. Zahvaljujući tome Valjevska bolnica kao i neke zdravstvene ustanove u Beogradu više ne oskudevaju u potrebnim količinama krvi, pa se operacije obavljaju nesmetano.

Članovi ovog udruženja su angažovani i na raznim drugim poljima u ovoj sredini, pa su neki od njih birani ili imenovani i na značajne i odgovorne dužnosti u organima lokalne samouprave.

 

Oblasti umetnost i kultura: VESELjKO BELUŠEVIĆ, rođeni Novovaljevac, izvršni direktor najvećih gradskih festivala - „Tešnjarske večeri“ i „Džez fest“. Oženjen je Gordanom, otac Vasilija i Valerije. Kažu da je još kao dečak, pokazivao ljubav prema umetnosti, te su  njegovi roditelji znali da će se prikloniti kulturi.

Organizacijom umetničkih programa, življenjem i trajanjem onoga što se dešava pred očima publike rukovodi upravo iza kulisa : dizajnom svetla i zvuka,postavkom scenografija i izložbi, koordinacijom koncerata, logističkom podrškom ustanovama, školama, udruženjima i na kraju, posebnim zahtevima glumaca, muzičara, slikara .

Sa kolegama u Centru za kulturu Valjevo besprekorno  radi posao koji voli. Uprkos decenijama iskustva, čak i sada, dok se Akademija odvija, a on prima nagradu, jednim okom gleda u svetlosni park, a drugim u ton kabinu, brinući  da li se sve odvija kako dolikuje i po protokolu.

Posebno treba napomenuti, da je tokom četvrt veka rada razvio izuzetnu komunikaciju i saradnju sa mnogobrojnim stvaraocima u kulturi, institucijama, medijima, Gradskom upravom, nevladinim sektorom, neformalnim umetničkim grupama, kao i Srpskom pravoslavnom crkvom od koje je u avgustu 2017., dobio veliko priznanje - Arhipastirsku Gramatu.

 

Oblast "Čuvanje i negovanje tradicije valjevskog kraja": DRAGAN ŽIVANOVIĆ iz Zlatarića, sela nadomak Valjeva, vodeničar u nadaleko poznatoj Đedinoj vodenici  na reci Obnica. Ova vodenica je po predanju podignuta  davne 1850. godine i verovatno bi doživela tužnu sudbinu mnogih sličnih i spominjala se samo u pisanim tragovima, kao deo istorije valjevskog kraja, da nije bilo upravo Dragana Živanovića. On svojim pregalaštvom i posvećenošću oživljava, u dobroj meri, zaboravljenu delatnost.

Prijatelji ga poznaju i po prezimenu Dalipagić, kako se i sam ponekad predstavlja, po svom prijatelju Draženu Dalipagiću, jer je sport, a posebno košarka za njega bila i ostala strast.

Posao vodeničara je započeo davne 1988. godine na poziv  starog vodeničara Đede iz čiste radoznalosti, a danas to čini iz velike ljubavi. Mnogo je novinskih tekstova i televiziskih priloga, izveštaja i emisija posvećeno ovom velikom čoveku, a objavljena je i knjiga "Život i poverenje samo jednom se gube", koja u svom nazivu, u tih nekoliko reči, mnogo govori o Draganu Živanoviću.

 

Oblast informisanje i društveno angažovanje: RADOVAN LAZAREVIĆ, urednik dopisništva RTS-a u Valjevu. Rođen je 1958. godine u ovom gradu. Kao gimnazijalac aktivan je u Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda" (sa posebnim interesovanjem za ekologiju) i učesnik istraživačkih i omladinskih radnih akcija. Završio je Valjevsku gimnaziju i Defektološki fakultet u Beogradu. Novinarstvom počinje da se bavi u listovima "Istraživač" i "Gimnazijalac", a zatim postaje dopisnik "Večernjih novosti".

U Radio Valjevu je bio novinar unutrašnjo-političke rubrike, a potom i dopisnik Televizije Beograd. Od 1988. godine zaposlen je u Radio televiziji Srbije i izveštava iz zemlje i inostranstva. U međuvremenu je završio školu novinarstva BBC-ija i bio je predsednik Aktiva novinara Valjeva. Dobitnik je najviših novinarskih priznanja za radio i televizijsko stvaralaštvo: Prva nagrada za Dnevnik na Festivalu Udruženih radio stanica Srbije, Gran pri Press vitez, Gran pri Zlatni pastir na Festef-u, Gran pri publike i Gran pri Volja za životom na Festivalu Zlatna buklija, nagrada za režiju Žisel,nagrada na Interfer-u...).

Protekle godine, u svom prepoznatljivom stilu, nastavio je seriju objektivnih izveštaja o najznačajnijim događajima u valjevskom kraju, tu su i zanimljive reportaže, aktuelni razgovori i direktna javljanja sa terena. U dnevnicima i drugim informativnim emisijama RTS-a njegovi prilozi su često bili udarni, uvek sa merom, bez senzacionalizma, ostavljajući snažan utisak u javnosti. U prvom planu uvek su mu interesi grada i građana. Oštar je kad treba i mora. Iskusan da odvoji dobro od lošeg, prepozna bitno od sporednog, spreman da gledaocima pokaže lepote i znamenitosti našeg kraja. Jedan je od najdoslednijih poštovalaca novinarskog kodeksa, izuzetan profesionalac i kako rekoše njegove kolege: majstor novinarskog zanata.

 

Oblast sporta: ĐUKAN ĐUKANOVIĆ, košarkaš  Metalca iz Valjeva. Karijeru je započeo u uspešnom valjevskom klubu 2001. godine i to u pionirskoj ekipi. Potom je nastupao za kadetski i juniorski tim Košarkaškog kluba Metalac u kojima je bio najbolji igrač. Na svim turnirima na kojima je učestvovao proglašavan je za najboljeg igrača ili najboljeg strelca takmičenja.

Najmlađi prvotimac u istoriji kluba, bio je član ekipe Metalac koja je 2008. godine pod vođstvom trenera Dragana Simeunovića, izborila, treći put u svojoj istoriji, plasman u Prvu Ligu Srbije. Od 2011. godine je kapiten ekipe  sa kojom je osvojio dva Ligaška kupa Srbije i još tri puta igrao u finalnim utakmicama tog takmičenja. Nastupao je sa uspehom i za inostrane  prvoligaške klubove  u Češkoj i Sloveniji .

U prošloj sezoni je osvojio zvanje najboljeg odbrambenog igrača lige u kategoriji ukradenih lopti, a proglašen je i za najboljeg plejmejkera.  U tekućoj sezoni je najuspešniji košarkaš našeg Metalca, trenutno najbolji igrač čitave lige sa prosekom indeksnih poena od 26 po utakmici,najviše ukradenih lopti, drugi strelac celog šampionata sa više od 18 poena prosečno po utakmici, u samom vrhu skakača i ako igra na poziciji plejmejkera. Izabran je da bude kapiten reprezentacije KLS na tradicionalnoj utakmici koja je igrana protiv Republike Srpske krajem protekle godine. Đukanović je u istoriji kluba apsolutni rekorder po broju odigranih prvoligaških i superligaških  utakmica za Metalac. Ta impozantna brojka je - preko 260 utakmica.

 

Specijalne nagrade

 

LjUBOMIR RANKOVIĆ, protođakon, nagrada za životno delo. U čin đakona rukopoložen je 1975.godine, a činom protođakona odlikovan je 1982.godine. Od 1975. do 1989. đakon je i sekretar episkopa šabačko-valjevskog, blaženopočivšeg Jovana Velimirovića i sekretar Crkvenog suda Eparhije šabačko-valjevske u Šapcu. Od 1985.godine, pokrenuo je časopis Glas crkve, koji je krajem osamdesetih izlazio u tiražu od 150.000 primeraka. I  danas je glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Glas Crkve.

Po projektu arhitekte Predraga Ristića, podigao je monumentalno zdanje Glasa crkve u Valjevu. Tokom šesnaest godina boravka u našem gradu, od 1990. do 2006, u reprezentativnom dvorišnom prostoru organizovao je veliki broj izuzetno posećenih promocija, izložbi, književnih i duhovnih večeri.

Pored pisanih tekstova priredio je veliki broj emisija u toku deset godina uređivanja radija Glas Crkve. Kao urednik izdavačke kuće Glas Crkve, uz pomoć Episkopa Lavrentija, priredio je Sabrana dela Svetog Vladike Nikolaja u 25 knjiga, i veliki broj drugih pojedinačnih knjiga štampanih u nekoliko stotina hiljada primeraka.

Po mišljenju mnogih, Glas Crkve je najviše doprineo da se Vladika Nikolaj na velika vrata vrati u našu kulturu i duhovnost. Povodom prenosa moštiju Ranković je napisao publikaciju pod naslovom "Sveti Vladika Nikolaj u službi Bogu i rodu" koja je štampana u 200.000 primeraka i deljena povodom pomenute svečanosti.

 

OSTOJA PRODANOVIĆ, specijalna nagrada za afirmaciju grada. U Matičnoj biblioteci "Ljubomir Nenadović" je od 1982. godine, gde je radio kao organizator kulturnih programa, radnik u Zavičajnom odeljenju i direktor ustanove od 1983. do 2001. godine. Za sve to vreme intenzivno je učestvovao u organizovanju i realizaciji kulturnih programa najvišeg ranga u Biblioteci. Prošle godine je dobio i prestižnu nagradu "Đura Daničić" kao najviše priznanje za životno delo u oblasti bibliotekarstva i kulture Republike Srbije. 

U kulturnom životu Valjeva učestvovao je intenzivno i sa različitih pozicija. Krajem 1976. osnovao je i vodio Književnu omladinu Valjeva. Tokom radnog veka organizovao je preko hiljadu različitih programa, akcija, projekata i poduhvata u Valjevu i okolini, kao što je čuvena manifestacija "Pesnici slovenskih jezika Desanki u čast", ili onih koje još postoje, kao što je letnja književna manifestacija "Dvorište". Vodio je brojne kreativne klubove, radionice i škole i osnovao i uređivao nekoliko valjevskih listova za kulturu. Uspostavio je najveću i najbolju mrežu seoskih biblioteka u Srbiji, a 1992. godine izdejstvovao je za Biblioteku zgradu bivšeg SIZ-a, gde se ustanova i sada nalazi.

Iste godine ostvario je u celoj Srbiji zapažen projekat "Dečja biblioteka centar za duhovnu radoznalost" koji je finansiralo resorno Ministarstvo, kao najbolju kulturnu ideju u toj godini. Njegov doprinos iniciranju i realizaciji projekata "Muzej zavičajnih pisaca" i "Ljubini dani" kao i istoimenog časopisa, čiji je urednik, više je nego značajan za naš grad.