04.06.2018, 08:53

Objekti "Kadinjače" neće biti pod zaštitom

Nijedan objekat nekadašnjeg vojnog kompleksa "Kadinjača" neće biti stavljen pod zaštitu države, a jedina obaveza vlasnika je da na tom prostoru napravi spomen obeležje, kao što je to ranije definisano Planom generalne regulacije, a nakon stava valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture po kome objekti nemaju vrednost da bi bili zaštićeni kao kulturno dobro.                                                                                     

 

Ovom odlukom su investitoru "odrešene" ruke da bez ograničenja gradi na svojoj parceli nove sadržaje, čime je okončana "afera kasarne Kadinjača".

 

Kada je krajem aprila počelo rušenje objekata nekadašnjeg vojnog kompleksa "Kadinjača", koje je prošle godine od Ministarstva odbrane kupilo privredno društvo "Publik", reagovali su pojedinci i udruženja tražeći od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, pa i Ministarstva kulture, da objekte stave pod zaštitu države i tako zaustave dalje rušenje kompleksa koji, kako su tvrdili, ima istorijsku vrednost srpske kasarne iz Prvog svetsko rata.

 

Rušenje je privremeno zaustavljeno zbog toga što su, nakon intervencije Ministarstva kulture, dva manja objekta, koja nisu porućena, stavljena pod prethodnu zaštitu, a prethodna zaštita znači da se pretpostvalja da objekti imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnost i istoriju i da to tek treba da se utvrdi. 

 

Na sastanku koji je održan u petak u Valjevu, a na kome su bili predstavnici Ministarstva kulture, Gradske uprave, vlasnik vojnog kompleksa "Kadinjača", Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i stručno veće valjevskog Zavoda, zaključeno je da je jedina obaveza vlasnika-investitora, da na ovom prostoru napravi spomen obeležje vezano za istorijski značaj i ulogu kasarne "Kadinjača", nekadašnje kasarne 17. puka Drinske divizije, čime su potvrđeni raniji stavovi valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

 

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture dr Ksenija Stevanović kaže da je stručna služba Zavoda ovu obavezu definisala još 2014. godine aktom izdatim prilikom izrade Plana generalne regulacije "Zapad", i pri tom stavu je ostala do danas, smatrajući da su objekti kompleksa izgubili autentičnost i da nemaju arhitektonsko-pojavnu vrednost sa aspekta zaštite. Nesporan je, dodaje Stevanović, istorijski kontekst lokacije.                                                                                        

 

- Zaštita i urbanizacija su sučeljene kategorije. Zaštita nasleđa koči razvoj grada, dok gradovi teže širenju, urbanizaciji, otuda su kompromisi neophodni. Generalno, kasarne koje su bivale na obodima gradova, zauzimajući velike površine, širenjem grada su dospele u centralne zone postajući nekompatabilne sa urbanom matricom, kako svojom namenom tako i pojavnošću. U takvim situacijama, a pritom su objekti izgubili autentičnost, spomen obeležja su jedinica mere u pogledu očuvanja sećanja - kaže Stevanović.

Ksenija Stevanović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Što se tiče inicijative građana da se "Kadinjača" stavi pod zaštitu, Ksenija Stevanović smatra da su građanske inicijative neretko pokretači zaštite nekog istorijskog entiteta i u potpunosti legitimne, te često i rezultuju zaštitom. Međutim u slučaju kasarne "Kadinjača" inicijativa je samo napravila problem.

 

- Na žalost, ovde je postojala inicijalna sumnja u rad institucija zaštite kao i Gradske uprave. Sa takvih polazišta alarmirane su najviše institucije kulture koje su stručno reagovale i "urgencijom" tražile od valjevskog Zavoda da se kompleks stavi pod prethodnu zaštitu. Valjevski zavod prepoznjući da Država prodaje imovinu na koju potom stavlja teret, što ulazi u domen ustavnih prava, to predočava svim institucijama i uključuje i vlasnika u razgovore. Konačno, sastankom u petak se vraćamo na početak, odnosno na obavezu vlasnika da izgradi spomen obeležje što isključuje stavljanje pod zaštitu bilo kog dela kompleksa - objašnjava direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

 

Dodaje da je Gradska uprva za sve vreme ove iznuđene situacije, imala  objektivan i konstruktivan stav, kako u pravnom smislu tako i u sektoru  urbanističko-planskih parametara, ukazujući na eventualne posledice izrade nove urbanističke dokumentacije.

 

- Nastupi Inicijativa građana i potomaka ratnika uslovili su niz radnji kako celokupnog državnog sistema zaštite kulturnog nasleđa, tako i vlasnika kompleksa i Gradske uprave, što je izazvalo kako materijalne tako i strukovno-moralne gubitke. Odgovornost za njihov stav kao "jedinih čuvara istorije", koji ide do granica patetičniog, negirajući utemeljen rad institucija, trebalo bi jednako moralno da prihvate. Svojim tonom i stilom su za sva vremena urušili kredibilitet njihovih namera, kao i saradnju sa institucijama - smatra dr Ksenija Stevanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.