Registracija Prijava preko FB
Grob Ljube Popovića (foto: Đorđe Đoković)
Grob Ljube Popovića (foto: Đorđe Đoković)
01.11.2016, 10:03

Grob na rubu šikare, neograđen, neosvetljen, nenadziran, poligon za igre kučića...

č: | fb:

Nije sada ni vreme ni mesto da se demonstrira kao neka načitanost ili slično opsenjivanje prostote jer je reč u ovom zapisu o grobu našeg velikana Ljube Popovića. Kažem: pustimo citate, ali mi se i na sam dan Ljubine sahrane i danas posle posete njegovom mestu večitog počinka SAME nameću neke reči iz romana Pogledaj dom svoj, anđele (Visoko u planinama, visoko u brdima, Ben, hladan, sam, sam, sam – po sećanju), kao i stihovi Gorana Kovačića, zbog polovine drugog stiha:

U planini mrkoj nek mi bude hum,

Nad njim urlik vuka, CRNIH GRANA ŠUM...

 

Ne nameravam da ovim zapisom dajem povoda ni zlobnim komentarima protiv ove vlasti, jer Ljuba ne zaslužuje da se vuče po kaljuzi banalnih dnevnopolitičkih ostašćenih prepucavanja. Najmanje bih želeo da sve ovo dođe u bilo kom vidu do Ljubine porodice, koja u svojoj tuzi ima pravo da dostojanstveno ožali svog supruga, oca, dedu.

 

Pa, pređimo na ono osnovno što hoću da kažem. Ne znam, najiskrenije, koja je namera onih koji su doneli odluku da se naš a svetski, svetski a naš Ljuba sahrani tamo gde je sahranjen. Ako sam dobro razumeo, možda je Dule Mihajlović rekao da je to prvi korak, nisam siguran u formulaciju, ali nešto u stilu PREMA FORMIRANJU HRAMA SVETLOSTI na tom mestu, neko pojednostavljuje i kaže: VALJEVSKOJ ALEJI VELIKANA. Do sada je sve u redu. Ali, šta, po meni, NIJE U REDU.

Grob Ljube Popovića

Grob Ljube Popovića (Foto: Đorđe Đoković)

Klupe pored groba Ljube Popovića

Klupe pored groba Ljube Popovića (Foto: Đorđe Đoković)

Na fotografijama se jasno vidi da je Ljubin grob i dalje POD OBALOM. Šikara, šiblje, okolina zarasla u nedefinisano divlje rastinje, na koji metar od groba, u toj šikari – đubre, smeće, kese, otpad od svega i svačega, ljudski nemar na kub, već polomljena jedna od dve klupe, krst desetak metara od groba napravljen od četiri neuko i primitivno zavarene šipke, sa gađenjem spominjem na početku te nedefinisane šumice i ljudski izmet... ukratko: JADNO I UVREDLJIVO. Čak nije postavljena ni kućica za sveće, već nešto što liči na crep zaboden u zemlju da štiti sveće od vetra.

Jedan Brđanac, koji se danas našao na tom mestu, rekao je da se tu noću događa, da kažem ublaženo, sve drugo samo ne ono što bi bilo normalno, pametno i dostojanstveno.

 

Ako je neko mislio da će taj prostor JEDNOG DANA (kada?) biti tako uređen i kultivisan da bude dostojan jednog Ljube Popovića i ostalih valjevskih zaslužnih građana, onda je VEĆ SADA trebalo da nam pokaže bar u osnovnim obrisima kako bi to izgledalo.

Ne mogu da verujem kako je ta VIZIJA dovoljna protivteža ONOME ŠTO JE SADA VIŠE NEGO PONIŽAVAJUĆE i za Ljubu i za njegove poštovaoce, pa, ako hoćete, i grad u celini.

Da sam neki faktor u Gradu, bilo bi mi više nego neugodno (da ne kažem: bio bi me stid) da gradske goste odvedem do Ljubinog groba a da oni na metar – dva vide sve te ponižavajuće i nevesele prizore.

 

Na kraju, nije na meni da kažem šta bi tu trebalo uraditi da bi ceo taj prostor, u SVAKOM POGLEDU, bio na onom nivou koji zahteva jedna ALEJA VELIKANA, pa ma i u samom začetku. Ponavljam, verovatno će to jednom izgledati kako treba, ali DO TADA, naš Ljuba, podvlačim, PO MOM OSEĆANJU STVARI, u svojoj večnoj kući boravi u nedostojnom i jadnom okruženju.

  1. Smey

    Jad i tuga, nije ovo Ljuba zaslužio. Nije niko zaslužio.

  2. Aleksandar Djukic

    U Valjevu je sve nekako "onako". Ovo je samo još jedan primer za to. Tužan primer. Doduše, svi naši primeri su zapravo tužni. Kada je Ljuba umro setili smo se da imamo neke velikane kojima bismo hteli nekako da se odužimo tako što ćemo ih kada umru sahraniti na neko posebno mesto, a da to posebno mesto zapravo nemamo. Onda na brzinu sklepamo nešto što je daleko od onoga što ti ljudi zaslužuju.
    Imamo i parkove u kojima posle svake rekonstrukcije ima sve manje zelenih površina. Imamo turističke potencijale koje decenijama ne umemo da iskoristimo. Imamo Tešnjar koji polako propada, a za koji se izvan valjevskih granica veoma malo zna. Imamo razne manifestacije koje izgleda pravimo sami za sebe, jer kao da nas ne zanima da na njih dođe i neko ko živi bar 30km daleko od Valjeva. Imamo prekrasnu prirodu koju uništavamo i koju nikako da iskoristimo kao što to rade neki drugi pametni ljudi širom sveta.
    Imamo mlade koji su sve manje zainteresovani za ovaj grad of kojih jedni (oni pametniji) to pokazuju odlaskom iz Valjeva, a drugi (oni agresivniji) nasiljem i uništavanjem javne imovine tokom pijanih noći.
    Gde god zagrebeš nešto imamo, ali uvek nekako ne umemo ništa sa tim da uradimo. Vrtimo se ukrug jureći sopstvene repove, a vreme prolazi.

Morate biti registrovani da biste imali mogućnost komentarisanja tesktova i slanja direktnih poruka uredništvu. Molimo prijavite se ili kreirajte besplatan nalog.

Aktuelno

Sa italijanske turneje (foto: Iz privatnog albuma)
Muzička putovanja Aleksandre Latinović Pre 11 sati 18 minuta

Koncertna turneja po Italiji

Ubska mlada i darovita violinistkinja Aleksandra Latinović upravo se vratila sa jednomesečne letnje turneje po Italiji, gde je kao koncert majstor Simfonijskog orkestra mladih muzičara Evrope imala...

Poreska uprava (foto: Đorđe Đoković)
Shit happens Pre 11 sati 4 minuta

POHOD NEZNALICA (treći nastavak)

Danas, 22.avgusta, navršilo se četiri sedmice otkako su Poreskoj upravi u Valjevu, u skladu sa zakonom, predati pismeni prigovori na zapisnik koji su neki poreski inspektori 22. jula sačinili kod...

Marko Louis  (foto: Đorđe Đoković)
Preko 2.500 posetilaca Pre 1 dan 15 sati

MMF brend Divčibara

Marko Louis i Zemlja gruva bili su "šlag na tortu" drugog Mountain music fest-a (MMF), koji je održan u subotu na Divčibarama, a koji je u svakom pogledu prevazišao prošlogodišnji.  · 1 komentar