Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
U prethodna dva meseca na infektivnom odeljenju Opšte bolnice Valjevo zbog ujeda zmija otrovnica lekarsku pomoć zatražilo je osam osoba. Lekari kažu da su na "udaru" zmija najčešće bili žitelji ruralnih sredina.
Uprkos nedavnim medijskim izveštajima o navodnoj "najezdi" i "poludelosti" zmija otrovnica u mnogim gradovima Srbije, uključujući Valjevo, stručnjaci poručuju da nema povećanog broja zmija u odnosu na prethodne godine.
Rastko Ajtić, herpetolog i docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, objašnjava da zmije izbegavaju urbana područja jer to nisu njihova prirodna staništa.
"Valjevski kraj, sa koje god strane da krenete, normalno je stanište poskoka i drugih zmija", kaže Ajtić.
Na pitanje o prisustvu zmija u valjevskom Naselju Kolubara 2, Ajtić objašnjava da se zmije, kao i sva živa bića, kreću i povremeno se mogu pojaviti i u gradskim sredinama, ali ne u velikom broju. "Važno je znati da su zmije solitarne životinje, što znači da ne žive u grupama. Ukoliko vidite jednu zmiju na površini od hektar, verovatno nećete videti drugu, osim u sezoni parenja", objašanjava Ajtić.
Zmije napadaju samo ukoliko se osete ugroženima, stoga je ključno ne dirati ih. "Zmija se ponaša kao i svaka druga životinja koju 'napadnete'. Ukoliko stanete na nju, ona ujeda, ali ako je samo pogledate i prođete pored nje, sigurno neće reagovati na vas", savetuje Ajtić.
Valjevo, kao i većina gradova u Srbiji, nema službu zaduženu za hvatanje zmija. Građani koji se suoče sa zmijom u kući ili dvorištu često ne znaju koga da pozovu. Kontaktiraju komunalno preduzeće "Vidrak", vatrogasce, policiju, pa čak i Gradsku upravu, ali svi redom odgovaraju da nisu nadležni. Takođe, u Valjevu ne postoji zvanično osposobljena osoba za hvatanje zmija.
Rastko Ajtić ističe da je ovo problem na nivou cele Srbije, pa i regiona, jer ne postoji osposobljena služba sa kvalifikovanim ljudima. Pre desetak godina, Ajtić je pokrenuo dobrovoljnu akciju "znanjem protiv straha", u okviru koje je besplatno obučavao zainteresovane ljude iz službi zoo-higijene.
Navodi da su uverenje o osposobljenosti za uklanjanje neotrovnih zmija iz urbanih sredina dobili su JKP Veterina iz Beograda, Zoo higijena iz Leskovca, Udruženje ZooPlanet iz Niša i Udruženje Poskok iz Vladičinog Hana. To su jedine ustanove ili nevladine organizacije koje su prošle obuku i sada u tim gradovima postoje kvalifikovani ljudi za hvatanje zmija.
Ajtić je takođe osnovao kratki studijski program pri Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, pod nazivom "Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima", prvi takve vrste u Srbiji.
Po završetku ovog programa dobija se akreditovani sertifikat. Ideja za ovim programom proistekla je iz sve češćih poziva građana PMF-u zbog pojave divljih životinja (zmija, lisica, sova, orlova, vrana i dr.) ne samo iz Kragujevca, već i iz šire okoline. Iako se po završetku ovog programa dobija diploma, interesovanje nije veliko, pa ga je do sada završilo dvadesetak polaznika, a Kragujevac trenutno nema nijednog osposobljenog "rukovaoca divljim životinjama".
Uprava fakulteta i Ajtić su uputili poziv-obaveštenje svim lokalnim samoupravama, detaljno objašnjavajući važnost osposobljavanja lica za ovaj studijski program, koji obuhvata rukovanje zmijama, lisicama, lasicama, kunama, jazavcima, pticama grabljivicama, pčelama, osama i drugim divljim životinjama. Međutim, mali broj lokalnih samouprava je odgovorio na ovaj poziv.
Kako je Kolubarskim.rs rečeno, Gradska uprava Valjeva će razmatriti mogućnost obuke lica pri komunalnom preduzeću "Vidrak" za hvatanje zmija i drugih divljih životinja u specifičnim uslovima.
Iako Gradska uprava nije bila upoznata sa postojanjem kratkog studijskog programa "Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima" pri Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, ne spore da je Valjevu potrebno stručno osposobljeno lice koji će moći adekvatno i bezbedno da reaguje u situacijama kada je potrebno ukloniti divlje životinje iz urbanih sredina, uključujući i zmije.