Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
27.11.2020, 11:26

Malo žalosti i mere, mnogo neukusa

č: | fb:

Pisana i nepisana istorija, svetska i naša, puna je mudrih izreka. Namenjenih da budu pouke dolazećima, a ne prilika zaveličanje prošlih... Ovom prilikom pomenućemo „Ničeg odviše!“, i spojiti sa naizgled dalekom: „U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne ponizi!“. Jer druga je, poseban slučaj prve... A zatim dva aktuelna događaja, opet naizgled podaleka. Ni dobra ni za ponižavanje, uključujući ponižavanje razuma: oboljevanje i umiranje od korone kod nas, i oboljevanje i smrt Patrijarha. Tačnije reagovanje na jedno i drugo, uključujući zvanično i političko.

 

Navika da negde „budemo prvi“, pojačavana činjenicom da u mnogo čemu nismo, naše ljude lako navodi da odu predaleko! Ovih dana rezultirala je Premijerkinim (i ne samo njenim) hvaljenjem, da manje obolevamo i umiremo od suseda. (Neki mediji svakog dana prvo izveste u stanju kod njih). Prema obolelima a pogotovu ožalošćenima umrlih kod nas, krajnje neukusno. Maltene treba da su srećni, jer su pridoneli još jednoj našoj pobedi! Tako da je nepotrebno ono više reda radi nego saosećajno, iz usta dežurnog člana Kriznog štaba: „Nažalost, ima i preminulih“ (toliko i toliko). Kolateralna šteta, truda nadležnih...

 

A onda dođe smrt Patrijarha, i nasta takmičenje! Ko će objaviti njegovu smrt, ko i gde će ga više žaliti: u Srbiji ili Republici Srpskoj, jednoj crnogorskoj opštini, televiziji. (Tri dana Grand- neće emitovati program, ostale emituju prigodni). Ko će govoriti na sahrani i tako istaći kandidaturu za novog patrijarha odnosno predsednika, ko će više reskirati zdravlje i život dolazeći na oproštaj, zaupokojenu liturgiju ili sahranu bez maske i rastojanja, uz celivanje kovčega ili krsta na njemu. I glasno žaljenje i zameranje „nadležnima“, što ne mogu celivati pokojnika! Za „Ljubite bližnje svoje kao sebe same!“, a ne zarazite ih, boli ih briga. Ko i za hrišćanstvo, van njihovog pojimanja. Uključujući mudro a i pobožno: „Ko se čuva, i Bog ga čuva!“. Država proglasi trodnevnu žalost zbog smrti poglavara crkve odvojene od države, ne misleći da bi tako morala činiti pošto je višekonfesionalna, i u slučaju smrti poglavara drugih crkava. Svakako i prilikom novčanih davanja, SPC upravo dobi još dva miliona evra! Uvažavanje Patrijarha i zahvalnost, ne treba da navodi ne tako mali broj građana na pomisao da su drugog reda...

 

Da li iskreno deluje tolika žalost (umesto dostojanstvene pošte i zahvalnosti, uobičajene u takvim slučajevima), zbog smrti čoveka u devedeset prvoj godini? Da nije instrumentalizovana za
ne baš čiste svrhe, zamagljivanje neprijatnog? Po isticanje da smo i ovog puta, „najbolji“? Umreše episkop, arhiepiskop i patrijarh (pa i raščinjeni Artemije, ostao je pravoslavac), majka igumanija
čuvenog manastira! A u drugim religijama, nijedan crkveni velikodostojnik... Na kraju (da li je i to ukusno?), malo obzira trebalo je imati i prema ostalih dvadeset devetoro. Preminulih istog dana kad i Patrijarh. Nekih garantovano mnogo mlađih, i za razliku od monaha, ljudi sa porodicom...

Blogovi