Registracija Prijava preko FB
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
25.02.2021, 10:08

Oduvek ima i biće mrtvih, daleko vrednijih od živih...

č: | fb:

Uz dužno žaljenje što je umro: ako je već morao da umre, Đole je to učinio na pravi način. Koristeći svima, kojima je koristio tokom života! Delom i ličnošću...

 

Opraštanje od njega, ono van dostojanstvenog od strane porodice i za poštovanje od gradonačelnika Novog Sada i Ljubljane, svojevrstan je primer pozorišne tragedije kao antičkog vrhunca umetnosti. Od koje se nije očekivao samo "umetnički doživljaj", nego mnogo više! Gledajući istinski tragično: kako bez svoje krivice strada plemenit i dobar čovek (kao sada Đole !), gledaoci su osećali sažaljenje prema njemu i takvima, i strah da se to ne desi i njima i svakom takvom! I na taj način zaborave mnogo šta dotadašnje, i postanu međusobno bliži i bolji nego što su bili... I ovde se to desilo, takođe zahvaljujući umetnosti odnosno Đoletovoj muzici i uz njeno prisustvo, uz to neuporedivo brojnijoj publici nego u bilo kojem pozorištu.

 

Inače međusobno pocepanoj i sukobljenoj, sa sve manje novih mostova, a sve više rušenja preostalih starih! Masovnu mržnju može i ima ko da uspešno provocira i režira, ali masovnu žalost uz rizikovanje zdravlja pa i života, ne može niko...
Kapa dole istovremenoj žalosti širom "jugo-prostora", i svesti da smo uprkos svemu bliski! Ali u njima ne treba videti početak njegovog ponovnog ujedinjenja. Većina starijih koja za njim ne oseća nostalgiju laže, a većina koja veruje u njegovo ujedinjenje je naivna... U isto vreme razjedinjenje dobija nove impulse, čak i "Darom iz Jasenovca". Upravo filmom o ko zna koliko istinski tragičnih osoba, počev sa decom, čije je gledanje trebalo da prate sažaljenje, strah i želja da se se viđeno nigde ne ponovi! A nije, i ne zbog razmišljanja o umetničkom u filmu koliko o etničkom i političkom, onom "pre njega" i "oko njega", očekivanjima od dobijanja Oskara i "razlozima" što je ispao iz trke... Nastavljanja onog što nas razdvaja!

 

Zato je sasvim dovoljno, u nezapamćenoj žalosti za Đoletom videti protivtežu praktično istovremenom urlanju "Ibro, balijo!" (manje glasno na račun još nekih njegovih saigrača)! Na jednoj takođe velikoj "pozornici" (onaj čije ime nosi, Rajko Mitić, "prevrtao se u grobu"). Da nije bila skoro prazna, bilo bi solo-tačka koju prati hor! Protivtežu provali ničim zaslužene mržnje, a i preispoljne gluposti, od osobe koja teško da ima išta svoje, pripadnost naciji deli sa milionima. Za razliku od svetski poznatog imena, državljanina Švedske ali građanina sveta! Osobe koja nije maloletni huligan nego odrasla, i "odgovorna" čim je bila među retkim srećnicima na utakmici Zvezde i Milana. I to još, u loži! Iskrena žalost protivteža je i "ograđivanju" Zvezdine uprave, "obećanjem" da se ovo "neće ponoviti" i obećanjem da će dotični biti "pronađen i procesuiran". (Naša praksa, i u odnosima sa EU!). A pošto je znala da se zna da ona to ne želi (u protivnom, pronašli bi ga "na licinom mestu"), glupost i licemerje je pojačala hvaljenjem svog i "našeg gostoprimstva". O kome se nije radilo, i koje niko nije dovodio u pitanje.

Blogovi