Registracija Prijava preko FB
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
18.03.2021, 10:23

Ako ti današnje nije jasno, pomogni se jučerašnjim...

č: | fb:

Dosta davno, veliki filozof, matematičar, borac za mir..., i vrlo duhovit čovek, Bertran Rasl, ukazao je na bitne sličnosti između, tada mnogo prisutnog, marksizma i hrišćanstva. Umesto "Mesije" u prvom je "Partija", umesto "izabranog naroda" je proletarijat, "strašnog suda" proleterska revolucija, a umesto "carstva nebeskog" je "komunističko društvo!". (Dalja nabrajanja, ostavljao je čitaocu). Poređenje je uglavnom shvatano kao šala, uz komentare tipa: "Normalno, od jednog Rasla!". Odobravanjem ili neodobravanjem, i zaboravljanjem! Bez pitanja može li se primeniti još negde, radi zabave ili objašnjavanja ozbiljnih pitanja...

 

A može, radi jednog i drugog! Opet imamo sve: "Mesija" su Vučić i SNS, "strašni sud" je njen kongres, "carstvo nebesko" je "brža, jača, bolja Srbija". (Podrazumevaju se "inkvizitori", normalno i "jeretici" i "sektaši"). Kako i bez toga objasniti prosto neverovatno samoponižavanje odraslih ljudi, "ozbiljnih" već time što su ministri, narodni poslanici, univerzitetski profesori, advokati, direktori...? Šta sve čine, šta sve pričaju, i na šta sve ćute! U službi stranačkog šefa, stranačke discipline, koalicionog sporazuma... Svega i svačega, žrtvujući čast, dostojanstvo, moral, zdrav razum...! Može, uz malo poređenja sa nečim već viđenim u marksizmu. Još ranije, sa nečim u hrišćanstvu. (Ni sa jednim ih ne treba izjednačavati, neuporedivo su ozbiljnije prirode). Makar podsećanjem da ako se nešto više puta dešava, kasnije je iz istog razloga kao ranije. Kod iskrenih, snažne potrebe za verovanjem u nešto veliko, i služenjem njemu osmišljavanjem svog života. Kod onih drugih, glumljenja verovanja radi "praktičnih" potreba, i opravdavanja postupaka kojima se zadovoljavaju...

 


Koliko je u eliti vladajuće stranke izloženih "istresanju" od strane višeg od sebe, i sprdnji ljudi sa strane? Ali spokojnih kao umišljenih Svetih Georgija, koji za razliku od njega, svakodnevno ubijaju veliku aždaju? Koja, za razliku od Georgijeve, ima ime i imovinu? Normalno trpe i podsmehe, ali setimo se da je Sveti Georgije i velikomučenik? Koliko je u pomenutoj eliti i pravednih Jova (Drobnjak je najpoznatiji), koje njihov Bog često iskušava? I to pred televizijskim kamerama! A ovo "njihov Bog", nije preterivanje. Ana ga skromno zove "šef", ali on je "šef svih šefova". Kome se i Selaković više klanja, njemu ili Onom o kome mu priča vladika, njegov duhovni otac? I zar mu i otvoreno ne pripisuju ono: Sveznajući, Svemogući, Predobri, Sudija...? Braniti svoje svetinje po svaku cenu se podrazumeva, Bakarec će mirno primiti eventualno "postradanje", što je bratsku Rusiju uvalio u problem. Pričom kako u njoj "ima da ga nema", onaj koga uslikaju u problematičnom (opozicionom) društvu...

 

Jednostavno, šta i ako trpe i pate? Zar hrišćanski i marksistički kalendar nisu puni mučenika i velikomučenika, "postradalih za veru"? Svaki svoju, svi spokojno. Kako su samo na insceniranim procesima, komunističke veličine ponavljale optužbe na svoj račun! Iskreno ubeđene, da i tako služe Partiji... Hrišćanima je vera potkrepljivana atraktivnom naknadom i nagradom, carstvom nebeskim. Drugima takođe carstvom, samo ovozemaljskim. Tako je i sa današnjima...

Blogovi