Registracija Prijava preko FB
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
25.07.2021, 06:08

Novo je često i staro u novoj ambalaži...

č: | fb:

Novo, u principu, treba dočekati sa odobravanjem, ako ne i simpatijama. Razlog je prost: da ga nije bilo od samog početka, još bi bili u kamenom dobu! (Nekom još ranijem, kome ne znamo ni ime). Ali to ne znači da mu ne treba "gledati u zube!". Pre svega, ne mora ni biti novo. Ma koliko za sebe tvrdilo da je takvo, što je uobičajeno. Ili zbog normalne želje za novim, nek se nešto menja "makar se Turci vratili!". Sasvim je moguće da novo jeste, ali da delom nije. I da drugo može biti važnije, od prvog...

 

Pogledajmo duže vreme najavljivano, priželjkivano i ometano, pojavljivanje lista "Nova". Lako je videti, tim pre što se to, normalno, ističe već na prvoj strani, da novog (kao drukčijeg od uobičajenog u drugim listovima), i te kako ima. Jako zgodnog za napade "odgovarajućih" (ne)čitalaca, uz činjenicu da se (silom prilika, što neće priznati), štampa van Srbije. I to gde, u Hrvatskoj! Uz to se tiče vrlo važnih stvari, ali ono na kasnijim stranama, ne treba da se od njih ne vidi. Takođe važnih, i uz to trajnijih. Pa i od onih na koje se neposredno odnose...

 

Takav je slučaj sa komentarom neuspeha naših košarkaša, u broju od sedmog jula. (Uzgred, ni reči o Sedmom julu!). Početak sve govori: "krah, debakl, katastrofa". Pošto o istom događaju tako govore i drugi mediji, svi ponavljajući i govoreno o sličnima ranije, radi se o uhodanoj praksi. Ali treba li da je sledi i medij koji se već imenom, izdaje za "novo"? Ovakvo govorenje nije takvo, nije ni "na tragu" nego sasvim u skladu sa stalnim: "Mi smo, nešto drugo!". Tako da je i Italija, velika brojem stanovnika i onih koji igraju, organizuju i prate košarku, u dlaku ono kako vidimo druge, ne samo u sportu! Samo smetnja na putu "našima", ovde sparing-partner, koji treba da je presrećan što baš s njim dokazujemo nepotrebno. Da smo bolji!

 

Na ne baš važnom, prisutno je izuzetno važno. Ni u čemu, nismo u stanju da se stvarno takmičimo sa drugima! I priznamo normalno u takmičenju, da je neko bolji? Tako, da u ovom slučaju, niko od naših nije kriv, i za smenu! Verovanje da smo "nešto drugo" može biti simpatično, može ohrabrivati, može "svašta". Pa i ono što slabo ko ima u vidu: da je kod nas sasvim normalno, drugde nenormalno. Bez obzira na to koliko ga ima, i koliko se nad njim čudili! I čak visoko cenili, odgovarajuću pesmu Petra Pajića...

Blogovi