Registracija Prijava preko FB
Utakmica Srbija - Albanbija (foto: Marko Todorović /telegraf.rs/)
Utakmica Srbija - Albanbija (foto: Marko Todorović /telegraf.rs/)
10.11.2014, 09:59

Kad dvoje čine isto, onda to nije isto!

č: | fb:

„Dupli aršini“ se temelje na razlici između između logičke snage i materijalnog učinka dokaza, i mahom su naziv za zamenu logičkih dokaza nekim drugim. Ako je moguće i fizičkim, „argumentom batine“, danas sve više političkim. Logičku moć (činjenice, dokaze, istinitost) zamenjuje neka druga, obavezno jača moć! Najefikasnije to čini ekonomska, a najvidljivije politička. Osobito ona najvažnija jer je legitimna i legalna, državna vlast! Svojim sredstvima „dokazivanja“ i „ubeđivanja“, ona uspeva ne samo da obezvredi nego često i ukloni logičko. (Čak fizičkim uklanjanjem oponenta koji se služi logičkim!). Osobito kad ne može da mu kontrira, ili kad po svaku cenu želi da se „opere“ svoje krivice... Stav iznet u naslovu to isključuje, izvorno se odnosi na različite motive dvojice koji čine „isto“, različitu situaciju u kojoj to čine... Zbog toga sledi i različit smisao činjenja. Nešto je drugo i nikako „isto“ nego dvostruki aršin, kad se odnosi na ono što činimo ja i ti, mi i oni... Shvaćeni ne kao „dvoje“ iz iste vrste, već kao predstavnici potpuno različitih vrsta. I kad je prva divinizovana a druga dijabolizovana, tako da je dozvoljeno sve što čini prva a nedozvoljeno sve što čini druga! Pritom svaka strana sebe divinizuje a drugu dijabolizuje, ili drugu okrivljava a sebe amnestira od krivice koja im je zajednička. Treba samo pogledati reakcije fudbalskih saveza i Srbije i Albanije. Potpuno su iste! Pošto su i sa istim motivom (odbraniti sebe ili naše!) nemaju veze sa stavom iz naslova, nego su valjan primer dvostrukih aršina.

Primera je bezbroj, na sve strane i sa različitom „težinom“. Institucija stalnih članova Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usto sa pravom suspenzivnog veta, možda je najkrupniji primer prisustva duplih aršina: najjače države sebe same su proglasile takvim članovima! Dupli aršin je i pravo šefa države da svojom odlukom ne samo pomiluje koga hoće (koga mu njegovi predlože), nego i da ga izuzme od suda. (To smo relativno skoro gledali kada je predsednik Nikolić abolirao Dragana Džajića. A odmah zatim, da se umanji po tužilaštvo i sud negativan efekat tog čina, i Vladimira Cvetkovića). Srbija je zbog priznavanja Republike Kosovo, smesta naložila ambasadorki Crne Gore da napusti Beograd. U pitanju nije uvređenost postupkom „bratske zemlje“, doskorašnjeg „drugog oka u glavi“, nego želja da se pokaže vlastita moć. Na slabijem, i bez štetnih posledica po sebe! Ni slučajno na ambasadorima ne samo velikih sila, nego jednostavno većih zemalja, značajnijih privrednih partnera! Slično je van politike: FIBA može da optužuje i eventualno kazni Australiju što je možda namernim porazom od Angole, izbegla susret sa SAD. Obrnuto optuživanje: FIBA-e da je pre žreba omogućila SAD i Španiji da izbegnu susret pre finala ili borbe za treće mesto, nema nikakvog značaja... „Dupli aršini“ su uvek pridavanje ili samo pripisivanje sebi ili nekom drugom, onog što se ne pridaje drugom odnosno ostalima. A trebalo bi, pošto za to preimućstvo nema valjanih logičkih razloga!

Sport vrvi od „duplih aršina“, a sport je samo ogledalo društva! Koliko su samo puta naši bili „moralni pobednici“, mada su sportski poraženi! Koliko puta naše srebro pa i bronza (medalja sa sportskog takmičenja), „Sija kao zlato!“. -Šta Amerikancima da budu njihovi košarkaši, ako su naši „heroji“? Naše novine u ponedeljak 27.04. čitavu trideset drugu i poslednju (time itekako istaknutu) stranu posvećuje vesti da je „supruga prvog reketa sveta najzaslužnija što će on braniti titulu u Bersiju“, dok na tridesetoj, u samom dnu uskog pasusa i uz sedam redaka, stoji: „Federeru 82. titula“! Usto posle naslova: „Amerikanac Muldrou umesto Varde“! Zar albanske fudbalere nisu „provocirale“ onolike zastave Srbije, koje su videli čim su izašli na teren, nego samo naše ona jedna koja je „doletela“? Bila je „Velike Albanije“, i sa dva njihova nacionalna heroja? Naravno, ali fudbaleri treba da gledaju gde su lopta, saigrači i suparnici, ne u nebo! Za tu zastavu trebali su da brinu redari, prethodno odgovarajuće službe, ne oni... „Provocirala“ je našu publiku? Tačno, ali ubedljivo najveći deo samo je verbalno izražavao nezadovoljstvo, kao i prilikom intoniranja albanske himne. A nekolicinu i Bogdanova, koji je posle „Đenove“, opet zahvaljujući propustu nekih službi, uleteo na teren, nema potrebe provocirati! Kao i onog kome su prekid i gungula, omogućili da se pred kamerom istrese na bivšeg partijskog prijatelja! Izjednačavanje nejednakog, ako to odgovara, takođe je iz arsenala „duplih aršina“. Naš plivač Čavić svojevremeno je žestoko kažnjen zbog majice sa političkom porukom, a onaj ko je lansirao i upravljao dronom sa takođe političkom porukom, nije! Kakav primer nepravde prema nama, bruji sa svih strana! Previđa se samo par „sitnica“; prvi je to uradio prilikom dolaska na postolje radi primanja medalje, i kažnjen je od strane sportskog suda. Drugi nije sportista, pa za njega nije ni nadležan sportski nego neki drugi sud! Uzgred, još nije utvrđeno ni ko je...

Provokacija sa zastavom „Velike Albanije“ je očekivana, neki kažu da je bila skoro i najavljena. Zašto naši na nju nisu bili pripremljeni? Ne u smislu da je spreče, zaista nije bilo očekivano da se za nju pobrine brat albanskog premijera i to iz VIP lože. Pripremljeni, u smislu spremni da na nju ne nasednu! Naša televizija sutradan „gustira“ snimke sa slavlja albanskih navijača, posle „uspele provokacije“. Provokacije za nas, uspeha za reprezentaciju Albanije! Snimci sa slavlja naših navijača, posle uspeha naših nešto su drugo, patriotsko i poželjno. A za lavovski deo navijača, bar na balkanskim prostorima, uspeh je uspeh, njemu se u zube ne gleda... „Politika“ (18. oktobra) ispod fotografije s pravom piše: „Ponašanje za primer: Kolarov zaustavlja navijače koji su želeli da se obračunaju sa albanskim fudbalerima“. Ne piše samo ono nezgodno: navijači tu nisu smeli biti! Otuda ne vredi kasniji, posebno istaknuti tekst: „Svi igrači Srbije (a Kolarov? R.M.) i zvaničnici na klupi bili su na svojim mestima, mirni i bez ijednog pokušaja da pokažu silu ili gnev zbog incidenta. Ali, igrači Albanije su se vrlo agresivno poneli i fizički su napali Mitrovića“.

Utakmica se ne prekida zbog tuče igrača, tu je sudija da učesnike isključi i utakmicu nastavi. Ne prekida se ni zbog tuče u gledalištu, policija pohapsi koga treba i isprazni šta treba. Prekida se zbog upada publike na teren, a ta publika očigledno je bila naša! Sadašnja povika da je ova odluka UEFA-e „presedan“, ne dolazi samo od aktera utakmice (Branislav Ivanović), već i novinara koji učvršćuju pa i formiraju javno mnjenje. A nije teško znati ili setiti se, da ova odluka Disciplinske komisije UEFa-e nije presedan! Ako se hoće! Politika je, 26. oktobra objavila članak Đorđa Smiljanića pod naslovom Srbija kao Milan, i ispod njega antrfile: „Pre dve decenije sedmostruki prvak Evrope u Ligi šampiona savladao Salcburg s 3:0, ali nije dobio bodove, jer je golman Austrijanaca Oto Konrad pogođen flašom u glavu“. Za samu sadašnju odluku u tekstu kaže da „ipak, ovo nije odluka ′bez presedana′... Milan je dobio utakmicu postignutim rezultatom, ali su mu oduzeta dva boda (tada se toliko osvajalo za pobedu)“. No, Politika „za svaki slučaj“ pored ovog članka, na istoj strani i sa krupnijim naslovom, objavljuje članak D. Todorovića, u čijem prvom pasusu stoji da „sportsko a posebno fudbalsko pravo ne pamti da su jednoj reprezentaciji najpre dati a potom i oduzeti bodovi“! (Dati, registrovanjem rezultata).

Razume se da „dupli aršini“ uopšte i posebno kad se radi o „nepravdi“, nisu naš specijalitet. Uopšte i povodom gužve sa tom nesretnom utakmicom, praktikuju ih i Albanci. Ali na njihovo javno mnjenje ne utičemo mi i naši mediji, a red je i da im prepustimo da sami čiste pred svojom kućom.  I od ovakvog rezonovanja, koje se iz politike preliva u sport a iz sporta u politiku, ili obrnuto. Postajući mentalna crta, deo „gena“! Ali i objašnjenje za teško shvatljivo: kako nam naši tako lako prodaju rog za sveću, uspešno ignorišu inteligenciju, tucaju u zdrav mozak... Prosto ko pasulj: em su naši, em nas zastupaju pred njima i brane od njih, uvek neprijateljskih prema nama! Zato od svih „dvostrukih aršina“ najgori i jeste, dvostruki aršin prema dvostrukim aršinima!

 

Blogovi