Registracija Prijava preko FB
 (foto: Đorđe Đoković)
(foto: Đorđe Đoković)
27.05.2015, 08:55

Društvo, ili društvo i država?

č: | fb:

Zgodno za svaku od ove dve strane, da svoju odgovornost i neodgovornost, prebaci na onu drugu! Tako ovih dana, posle tragedije kod Kanjiže, slušamo ministra policije kako pita „Šta smo, kao društvo, učinili da se takve stvari ne dešavaju?“. Umesno, ali pod uslovom da je prethodno, kako mu se (nedovoljno) zamera: da je prethodno pitao: „Šta je država učinila da se takve stvari ne dešavaju?“. Izvan spora je da i on pripada društvu, ali nije „organ“ društva nego države!

Ne zbog čišćenja prvo pred svojom kućom (mnogo je viši u državi nego u društvu), nego zbog vrlo bitne razlike između društva i države. Pre svega, „društvo“ je apstrakcija! Na koga ili na šta pokazati rukom, i reći „To je društvo!“?. Možemo reći, kako se stalno i čini, „Svi smo mi, društvo!“. Ali ko je od nas bio dužan da učini nešto određeno, i ko više a ko manje? Ko je mogao a ko nije mogao, i jedan i drugi u većoj ili manjoj meri? Ko je čak morao da učini, a ko nije morao mada je mogao? Sa „državom“ nije tako. Tačno je da državu ne čini jedan pojedinac, mada ima onih koji se za nju izdaju ili sa kojom je drugi izjednačavaju, nju čine brojni „organi“. (To je i pomenuti pojedinac, kome su tada lično podređeni ostali). Za svaki se zna (može i treba znati) koliko je država, koliko mu pripada njene moći i u kojem području ima moć. Samim tim zna se (može se i treba znati), i ko je dužan da nešto učini, i šta je to „nešto“! Štaviše, zna se i ko je drugi od njih dužan da to učini ako to prvi ne učini, i šta da uradi sa tim prvim... „Društvo“ je i trajno dok je „država“ privremena, ograničena na trajanje „mandata“. Svoja činjenja ona zato mora stalno da ima u vidu i vremenski ih oročava, bar kako bi mogla dobiti sledeći mandat. „Društvo“ je i u ovom pogledu manje odgovorno, i (skoro) sve što treba da učini danas može ostaviti za sutra. Ali i zbog ove razlike, nužno je postojanje „države“!

Sve što „društvo“ (nedefinisani delovi, pojedinci i grupe) čine na planu o kome je reč, čine dobrovoljno. Ono što se od njih očekuje, uključujući očekivanja ministra, nije po njih obavezujuće (normativno) očekivanje. Obavezuje ih samo moral, ono: „Nije lepo što ne čine sve što mogu!“. Sa „delovima države“ (organima), to nije slučaj. Očekivanja od države su obavezujuća, i to pravno a ne  moralno! „Društvo“ na raspolaganju nema ni sredstva kojima raspolaže „država“. Ni za trenutak ne treba zaboraviti da sredstva ne znače samo novac, nego i monopol na legalno nasilje! Najvažnija razlika, međutim, u tome je što „država“ to radi kao svoj posao. Od toga živi, za to je plaćena novcem i privilegijama! Sa „društvom“, to nije slučaj. Razlog više za ovaj osvrt na ministrovu izjavu... Razume se da ima stvari za koje društvo i nije nadležno, koje su rezervisane za državu. Hoće li „država“ (pa i ovaj njen ministar), prihvatiti da neko iz „društva“ radi deo njenog posla? I za to dobija ono što dobija ona?

Otuda vrlo bitna razlika: ako „kao društvo“ nismo sve (ili samo) dovoljno učinili, to nije kao kad „država“ nije sve (ili samo dovoljno) učinila. Koga da krivimo u prvom slučaju, i koliko? Pogotovu, koga da izvedemo pred sud, onaj na koji obično mislimo? Moramo ga prepustiti sudu njegove savesti i sudu javnog mnjenja. Da savest poseduje za izvođenje uglavnom ne bi bilo razloga, učinio bi šta je trebao! A javno mnjenje, šta to beše? Svakako ima i sličnosti, ne samo razlika. Pitanje postavljeno bilo „društvu“ bilo „državi“, treba postaviti njegovom konkretnom, nekada lokalnom delu. U protivnom i njegova krivica (ili zasluga), utapa se i gubi u opštoj! Nečije propuštanje, bilo pripadnika društva bilo organa države, ne opravdava propuštanje ostalih. Itekako ima očekivanja svake strane da će druga učiniti ono za šta su „nadležne“ obe, ili samo ta! Ne iz neznanja... umesto reakcije opšteg i pozivnog javnog mnjenja, reakcije pojedinaca (osobito onih sa izvesnim društvenim ulogama i položajima, od kojih se ona zato i očekuje!), oče¬kujemo reakciju... držav-nih i paradržavnih institucija!         

Druga je stvar kad društvo ne učini ono na šta ono ima isključivo pravo i što je samo njegova dužnost: da bira pravu državu. (Zakonodavnu vlast i Predsednika, ukoliko se bira neposredno). Ali i da pažljivo posmatra koga ona bira ili postavlja, i kako radi sudska i izvršna vlast. Razume se i da pomaže državi u njenom radu, uopšte i u slučaju kakav je i ovaj u Kanjiži. Uočava realno opasne pojedince (negde i grupe), i upoznaje državu sa njima. Setimo se onog što je ne tako davno učinilo „država“ u Lazarevcu sa lokalnim dilerima droge, ali tek pošto je najveći deo posla obavilo tamošnje „društvo“!

Inače, ministrovo pitanje je veoma zgodno: ne samo što skida krivicu sa države kao krivca, nego ne okrivljuje ni društvo. Bar ne više od sebe, kao njegovog pripadnika! Nema potrebe ni za nabrajanja i specifikovanja: ko (uključujući: ..još, ..sve), koliko, kada..? Primenjivo je praktično uvek, recimo ovih dana na goruće pitanje ko je odgovoran za nepostojeću protivgradnu zaštitu. Pa i na poduže aktuelno u Valjevu: ko je odgovoran što je zub vremena solidno izgrizao prazan Dom vojske, sada gricka sredstva uložena u njegovu konzervaciju, a u perspektivi će se sladiti uloženima u nešto slično... „Društvo smo svi!“, ili „Svi smo društvo!“. U redu, ali kada su za nešto „nadležni“ svi, to znači i da nije zaista nadležan niko. Što znači i niko odgovoran! 

             

              

Blogovi