12.10.2016, 09:31

"Poturica gori od Turčina"

Radi razumevanja "čudnih" postupaka nekih naših političara, sada "u lokalu", imamo na šta da se oslonimo. Možemo i da biramo, između relativno novijih naučnih saznanja, i ko zna kada nastalih narodnih mudrosti. Najbolje je, naravno, imati u vidu oboje...

 

U pitanju su takozvani konvertiti ili "preobraćeni", narodski "preletači". A konvertuje se u popularn(ij)u stranku, s tim što stranke kod nas popularnim postaju kad dođu na vlast... Setimo se i u kojim i u kakvim su strankama bili dotični, pre nego što su se zasad, dok je "popularna", skrasili u sadašnjoj! I da se nikako ne radi o prelaženju iz programski i inače sličnih nego neprijateljski nastrojenih, tako da "sadašnji" političar nema ničeg zajedničkog sa istoimenim "nekadašnjim". (Da može, promenio bi i ime). A to mu nameće zadatke i uvaljuje ga u probleme, i rezultira ponašanjem drukčijim od onih u toj stranci od svog političkog početka... Pošto takvih "prelazakaž" ima oduvek i ne samo u politici, oduvek su privlačili pažnju i tražili objašnjenje.

 

Nauka ga je odavno dala takozvanom psihologijom konvertita, narodna mudrost to izražava sa "Poturica gori od Turčina". Oni žele uspeh u stranci i preko nje, ali su s pravom, čak i bez osporavanja od strane vodećih ljudi stranke, nesigurni u svoj status u stranci. Stalno strahuju da ih ne smatraju "stranim telom", "ubačenim sa strane" i dalje odanim ranijoj! Neiskrenim pripadnicima sadašnje, spremnim da je napuste kao što su to (mnogi od njih) činili i više puta... Zbog toga se neumorno dokazuju time što su "veći katolici od pape", verniji od starih pripadnika, čak i osnivača. Pa i veći protivnici svima koji nisu "njeni"! Ukoliko su "niži" ili "lokalniji", više je onih u odnosu na koje treba da budu takvi. Neki naš ovde, zato mora mora biti "veći" i od Tome i Ace, koji se i sami moraju truditi da "prevaziđu" svog nekadašnjeg i ne baš davnašnjeg šefa. A setimo se i pogledajmo tog nedostižnog uzora, još je prisutan i aktivan!

 

Pomenuti strah, opet, nije loše smanjivati "istresanjem". Normalno, na slabije... Tu je i zajednički problem njih i ubedljive većine naših stranaka. Kako pokazati da za tebe i tvoje ne važi razuman prigovor: "Samo ponavljate što i svi stranački ljudi kada istupaju u javnosti. Mi smo drukčiji od drugih! Jedino mi! Samo mi!“ Po čemu ste to zaista drukčiji od svih, pa i svih koji su konvertiti kao i vi? Nema govora da se kontrira svojom ideologijom i programom, uglavnom ih nema ili su uglavnom su isti, i uglavnom na njih niko ne obraća pažnju. A kao konvertit, iz pomenutog razloga, naprosto moraš da to pokazuješ više od ne-konvertita! Tu je i psihologija skorojevića, koji se panično plaše da se dovoljno ne vidi ko su i šta su. Ovog puta da su vlast ili iz vlasti, "nešto drugo" u odnosu na ostale, ne samo opoziciju i novinare. "Ljudski resursi" se nisu dovoljno odomaćili, "kadrovi" i "ljudi posebnog kova" asociraju na prošli sistem.

 

Zato nije zgoreg zalet u daleku prošlost i proglašavanje sebe i svojih za "patricije", a ostale za "plebs". (Da su patriciji itekako znali ne samo da su otmeni nego i da otmenost obavezuje, skorojević niti zna niti želi da zna). Kad već nemaš priliku da lupaš rukom po stolu (u skupštinama se i tako sedi u klupi a ne za stolom), onda lupaj krupnim izjavama, kvalifikacijama i diskvalifikacijama! Samo da pokažeš da si drukčiji, kako si daleko od svih koji nisu u tvojoj stranci, i kako "nema teorije" da nekim čudom budeš sa njima...

 

U tome im pomažu i stari kadrovi, neopterećeni pomenutim strahovanjima i potrebama, ali skloni takvom ponašanju. Kao i lokalni razlozi, na primer nasušna potreba da se pokaže kako nisu samo "svetlo koje se pali daljinskim upravljačem iz Beograda". (Još nezgodnije: sa ili iz, tamo nekog Uba). Da mogu efikasno reagovati "u trenutku", i adekvatno onima koji drže i nož i pogaču!