Drveće pod sengom (foto: Đorđe Đoković)
Drveće pod sengom (foto: Đorđe Đoković)
02.02.2017, 10:23

Što više neizvesnog da se što manje vidi izvesno

č: | fb:

Svakodnevno, godinama i decenijama, sugeriše nam se neizvesnost. Sve oko samih vitalnih pitanja! Pogledajmo ih zadnjih meseci, bez pretenzije na iscrpnost: da li će pobednik na parlamentarnim izborima sam formirati vladu ili neće, da li će u vladajuću koaliciju ući ili neće ući ovi ili oni, hoće li predsednički kandidat vladajuće partije biti aktuelni predsednik ili neće, ako neće hoće li to biti aktuelni premijer, ako ni on neće ko će onda biti iz te partije, hoće li pored njenog kandidata ma ko da bude biti i kandidata iz koalicionih! Nova poplava neizvesnosti: hoće li pored redovnih predsedničkih biti i vanredni parlamentarni izbori? I konačno (zasad), iz naviknutih neizvesnosti probudi nas nova: hoće li aktuelni predsednik, ne bude li kandidat, podržati Jeremića?

 

Eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima, neizvesnost se smanjuje? Vraga, otvara se druga: kakav li će biti rezultat? Još jedna utakmica za birače koje partije pretvaraju u navijače. Oduvek se zna da narodu pored hleba treba i igara, a svi navijači najmanje imaju od pobede „svojih“ ili poraza „njihovih“. Najviše dobijaju organizatori! U našem slučaju, dobijaju mir i glasove. Stalno navikavan na neizvesnost, narod treba da brine pomenute brige, ili hoće li crkveno-politički „ilustrovani voz“ stići kud je naumio. A tek, hoće li Toma za njim poslati vojsku? Mada je bilo izvesno, da ni od jednog ni drugog nema ništa... Na drugoj strani, zar nabrajati šta je sve izvesno, a vlast proizvodnjom neizvesnosti želi da se ne vidi? Da je dobrom delu zaposlenih, izvesna buduća nezaposlenost. Kao i skoro svima nezaposlenim! Što rekao neko pametan: pogledajte u svoj novčanik...

 

Da čorba (neizvesnost) bude gušća, i opozicija je vrlo produktivna u proizvodnji neizvesnosti koja prikriva izvesno. Zna se šta, pogledajte gde je! Ono što priča protiv Vlade, sudeći po sondažama javnog mnjenja (svima!), sudeći po skorašnjim izborima u mesnim zajednicama, očigledno ne dopire do ušiju birača. To je izvesno, tako da je uključivanje u proizvodnju neizvesnog, neophodno! Da li će i koga kandidovati, podržati ili ne podržati? Hoće li izaći sa jednim, dva ili tri, ili svaka vaška obaška? Mediji, nikako samo tabloidi i bliski vlasti, ne stoje po strani. Šta da stave na prvu stranu odnosno u udarni deo vesti, ako nema senzacionalnog? Zna se, svuda to rade: napravimo ga! I tako, grizimo nokte: o čemu li su, o Bože, razgovarali Saša Janković i Boris Tadić?

           

I proizvodnja manje ozbiljnog, ne izvodi se po sluhu i talentu. Polaženje i zaustavljanje voza,  takvog a ne drukčijeg i baš tada, planirano je u detalje. Obavešteni su svi koji trebali da budu obavešteni, i dogovoreno je sve što je trebalo dogovoriti. U ovom slučaju između političkog oca i političkog sina, u drugim slučajevima između pozicije i opozicije. Podrazumeva se, nikako samo u pomenutom slučaju, i između Beograda i Prištine. Ako se od politike uspešno pravi sport u kome nema fer-pleja, kako da nema lažiranja? A nije teško videti, hladni posmatrači na to stalno ukazuju, svi pomenuti od njega imaju koristi...

            

Blogovi