Valjevo (foto: Đorđe Đoković)
Valjevo (foto: Đorđe Đoković)
10.09.2017, 09:01

A kome i da prepustimo "opšta pitanja"?

č: | fb:

Mnogi se pitaju zašto u lokalnom mediju, ovom ili bilo kojem i bilo gde, uopšte u lokalu, toliko o ponašanju i odlukama centra? I uz tolike reakcije medija iz centra, i ljudi, usto javnih ličnosti i analitičara, iz centra? A pritom su demokrate, i traže demokratiju!

 

Ako je i svet sve više jedno veliko selo, zar to nije i jedna ipak mala država? A u selu se „sve zna“, ono se za sve interesuje, za sve pita. Nije zgoreg setiti se i onog: "Skočiše seljaci, i uzeše usrane motke". Je li razlika između lokala i centra tolika da može, odnosno treba, postojati jasna podela posla? Zar se odlučivanja u centru, odnose samo na centar? Da često pominjanje "demetropolizacije" bi "decentralizacije" bude samo ritual ili se svede na formiranje nekoliko centara umesto jednog? U tom slučaju, uzgred, treba li da u Mionici (Ljigu, Osečini...), samo gledaju i slušaju šta se radi i priča u Valjevu, ako Valjevo bude jedan od njih?

 

Lokalna politika, kako je lako videti, snažno je obeležena centralnom. Sve u njoj zavisi od centra, da se za sve ne pita ne bi bilo prave epidemije prelaska lokalnih čelnika u vladajuću partiju! Da li je u centru skoncentrisana sva „pamet“, odnosno stvaralaštvo, obaveštenost, mudrost, odgovornost, ideje, brige, interesovanja, odgovornosti... za opšta pitanja?

 

Tako da treba sve da kontrolišu a da njih niko ne kontroliše, da lokal ili "provincija" gleda "svoja posla"? A apolitičnost, primera radi, veća je u centru. Pogotovu za lokalne odnosno opštinske stvari, zbog normalnog prisustva centralnih odnosno državnih. Ukratko, kad u centru ne bi odlučivali i o periferiji, mogli bi da se ne interesujemo za njihovo odlučivanje. Ali lokalni šefovi i kadrovi mesto pod lokalnim političkim (biračkim) suncem, traže u zracima centralnog. Priđite Mionici: još stoje slike Vučića, postavljene uoči lokalnih izbora. Dodatni a bitan razlog, da se interesujemo za Vučića, odnosno za centar!

 

Treba li podsećati na francusko: "I Sena u Pariz dolazi iz provincije". Na brojne "veličine", koje su to postale takoreći i ne napuštajući provinciju? Na šta bi ličila ne nemačka nego svetska filozofija, da je Kant, koji nikad nije napuštao rodni Kenigsberg, istu prepustio kolegama iz Berlina? (Setimo se i gde su najpoznatiji univerziteti Nemačke, Britanije, SAD...).

 

Naša umetnost bez časopisa Gradac iz Čačka, književnost bez Dobrila Nenadića iz Arilja, Dragana Jovanovića Danilova iz Požege, Radovana Beli Markovića iz Lajkovca? Nikako uzgred: zar je lakše u ovim sredinama uraditi to što su ti uradili, od onog što rade poslanici i ministri u Beogradu?

 

Blogovi