11.07.2018, 09:14

A šta ako "Da sam ja na Vašem mestu...", više ne bih bio ja?

Decenijama je, negde glasno a drugde prećutno, važilo: "Ko nije s nama, taj je protiv nas!". Tako da je iznenađenje kao pojava novog Mojsija sa novim tablicama, izazvao uglednik koji je glasno rekao: "Ko nije protiv nas, taj je s nama!". Što je podrazumevalo banalnu istinu: ima u vidu i sebe! Ne samo nas, i one protiv nas... Normalno, prošao je gore od starog Mojsija. Kao da nije ni dolazio!

 

Primera radi, šta znači biti "opozicionar"? Za većinu onih koji se deklarišu kao opozicionari, i bližnjima (ljuto) zameraju što to nisu? Znaju da nisu formalno pripadnici neke opozicione stranke a "prisutni su u javnosti", tako da mogu navraćati vodu na ovu ili onu vodenicu? Ko misli da se to "zna", neka se seti koliko je izvan partija koje su nesumnjivo "na vlasti", uzajamne sumnje u "opozicionarstvo", Trebao bi da seti i da je stranka organizovano mnoštvo, a vanstranačka ličnost je pojedinac. Valjda i sa različitom "prirodom" (ciljem, ulogom, položajem, obavezama...)!

 

Pošto se to svesno i nesvesno previđa, kod formalnih opozicionara preovladava uverenje da nije "opozicionar" ko se ne ponaša kao opoziciona stranka. U svakom trenutku i po svakom pitanju, u celini i detaljima! Na takvog opozicionara uopšte se gleda popreko, zašto nije sa nama? Da sutra ne formira "grupu građana"? Neformalni opozicionari kojih su pune "mreže", misle da opozicionar nije ko protiv vlasti "nije dovoljno oštro". Uz ono: "Na Vašem mestu, ja bih..."? Ne misleći ne samo da nije pa ne zna šta to znači, nego i ko zna šta bio da jeste... 

 

 

Previđa se još što-šta, mada nije za previđanje. Na primer, da su naše stranke, i opozicione, liderske! Njihove ljude obavezuje "stranačka disciplina", govore što i lideri. (A zna se šta i kako govore...). U protivnom napuštaju lidera i stranku, ili bivaju izbačeni... "Opozicionara" koji ne pripada stranci obavezuje samo disciplina prema onom što govori, intelektualna i moralna... Formalnog opozicionara  njegova stranka može i da zaštiti! Dok se opoziciona nada da će jednog lepog dana biti vladajuća, u vladajućoj se strepi da će jednog tužnog dana biti opoziciona.

 

A davno je rečeno da "Vrana vrani oči ne vadi!", "Pamti, pa vrati!", "Zbog radi sigurnosti!", "Ničija nije gorela do zore!". Nekadašnji drmatori često su "savetnici" današnjima, a ako su bili nižeg ranga, na istim su mestima! Ko da zaštiti opozicionara, van opozicione stranke? Posebno pitanje, opet praktično, jest i "koliko" biti opoziciono nastrojen? Da bi i dalje bio "prisutan u javnosti", ne samo na nekoj od "mreža", nego u javnim medijima? Zbog njih, ne samo zbog sebe? Da ne bi zbog njega imali veće neprilike nego on, ne dovede ih u situaciju da "ne budu prisutni u javnosti"?

 

Ne previđa se nego smatra naprosto nepostojećom, mogućnost da šef stranke na vlasti, nekad povuče potez ne kao političar, nego kao državnik. Tako da i "opoziciona stranka" a ne samo opozicionar van njenih redova, ne treba uvek i po svakom pitanju, u celini i detaljima..., da bude protiv vlasti! Šta kad njeni rukovodeći ljudi dođu na vlast i zatraže „razumevanje“ opozicije, za neki potez? Zar samo uz argument tipa: "Mi smo nešto drugo"?