Registracija Prijava preko FB
Patke (foto: Đorđe Đoković)
Patke (foto: Đorđe Đoković)
02.09.2018, 08:26

"Preletanjem" ne nastaju samo "preletači"

č: | fb:

Pojedinačni konvertiti (preobraćeni, "poturice", "preletači"), nisu novost. Uvek ih je bilo, i biće ih. Novost, ona prava, nije ni kad ih ima mnogo. Novost je samo kad je konvertovanje kompletno, kad njime nastaje novi sistem. Razume se da je to poznatije kao "revolucija", i kao takvo dosta je tumačeno i poznato. Mnogo šta i nije, uglavnom zato što je pritom konvertovanje pojedinaca po strani.

 

Da je "Poturica, gori od Turčina!", povremeno se kaže, ali se ne misli na ono što nastaje masovnom pojavom "poturica". A pogotovu se ne misli na činjenicu da on, za razliku od Turčina, mora da postupa kao Turčin. Što je najvažnije, onako kako on misli da izgleda "Turčin", jer ga često i ne poznaje! Ovaj drugi i te kako može biti i "duševan", Marko Miljanov je zabeležio niz primera čojstva upravo kod Turaka! Poturica, mnogo teže. Promena etničke pripadnosti (poturčivanje), ni slučajno nije jedini oblik konvertovanja!

 

Šta se dešava posle konvertovanja, za koga je sve i zašta, "poturica gori"? Konvertovanje "sitnih riba", pažnju zaslužuje samo ako ima zabavan karakter. Ali i zato što ohrabruje "krupnije ribe", koje zaboravljaju da ono što dolikuje volu, ne dolikuje Jupiteru. Ili da sa većom glavom ide i veća glavobolja.

 

Konvertit, svake vrste i u svakom vremenu a ne samo poturica, stalno je u strahu ili pribojavanju da neće biti kao onaj u čiju je grupu konvertovao, on stalno mora da se dokazuje da je zaista to što je odskora. Odnosno, da nije u duši ostao ono što je bio, doskora... Posebno su tome skloni oni koji su ranije već konvertovali, tako da se treba na vreme užasavati ponašanja doskorašnjih "komunista", a sadašnjih Srba i pravoslavaca, ako sticajem okolnosti dođe do "konvertovanja sistema". Ne samo u slabije verovatni socijalizam, nego u verovatniji fašizam! To objašnjava i deo razloga za egzekucije bez suđenja ili sa problematičnim suđenjem, posle oslobođenja i oružanog dela revolucije. Zbog ove druge kao tipičnog konvertovanja sistema, uz to u uslovima oslobodilačke borbe i građanskog rata, oni koji "na pravoj strani" nisu bili od samog početka, osećali su snažnu potrebu za dokazivanjem svog "opredeljenja". Što se od njih to i tražilo, druga je i normalna stvar.

 

U našem političkom i društvenom životu, zato sada dokazivanje pripadnosti stoji umesto dokazivanja stručnosti, kompetentnosti, radnih navika... Oni su u grčevitoj borbi za opstanak, u novom grupnom identitetu, ulozi i položaju. Ukoliko su i u borbi za biološki opstanak (lično i porodično), ili im se to kao i u prethodnom slučaju samo čini, utoliko gore po njih. Ali i po okolinu! Prema tome, "poturica" je gori ne samo za one koje je ostavio, nego i za one u čije je redove otišao! Uopšte, za ono što je "prihvatio", a ne samo za ono što je "napustio". Njemu je možda učinio i uslugu... Otuda teško shvatljive stvari, i da dolaze od neuporedivo "prostijih".

 

Ne zaboravimo, međutim, da oni ređe i konvertuju. Nemaju šta da izgube ili konvertovanjem sačuvaju, pa slabije veruju i da će konvertovanjem nešto dobiti. Najvažnije je i to što s pravom manje strahuju da se od njih konvertovanje očekuje, i da će u protivnom, izgubiti. Mada se i prvima, često, samo čini da se od njih to očekuje. Na primer, Turcima uopšte nije bilo stalo do velikog poturčivanja, njima je trebala raja. "Pravoverni" nisu plaćali harač niti danak u krvi, njima se ni slučajno nije moglo činiti ono što je u odnosi prema raji, bilo uobičajeno.

 

Zato sada bradu nose oni koji su ranije zamerali retkim bradama, i zameraju ranijim bradatim što im brade nisu duge kao kod njih. A ovi ih nose takvima, decenijama... Oni koji su ganjali stvarne ili umišljene protivnike bratstva i jedinstva, ganjaju stvarne i umišljene protivnike "srpstva!". Oni koji su to činili sa stvarnim ili umišljenim protivnicima internacionalizma, sada to rade sa takvim protivnicima našeg, zdravog nacionalizma. Normalno, i traže ih svuda, ako treba i sa svećom u po bela dana... Sa svećom a ne sa najmodernijom džepnom lampom, jer sveća je (njima) i oznaka "pravoslavlja". Mora se videti da oni "bogami, slave", jer strahuju da im se na nos ne nabije što ranije slavili nisu...

 

Borci za "naučni socijalizam", koji su zbog jako važne nauke u osnovi više nego važnog socijalizma, sada su spremni da ganjaju svakog ko je protiv "naše istine". Mada je to besmislica a ne nenaučnost, ako postoji naša onda postoji i njihova! I bar još jedna, koja treba da presudi koja je od ove dve u pravu. Hoćemo li negde stati (kako i zašto?), ili će "naše istine" postojati i u drugim naukama a ne samo društvenim? (Biologija se zasad dobro drži, ako "naša istina" nije hrišćanska). Razume se da su ranije bili za "naučnu" a sada za "hrišćansku filozofiju", mada su nauka, filozofija i religija, samostalne duhovne delatnosti.

 

Najsvežiji primer je zalaganje za privatizaciju, po svaku cenu (što znači i ispod cene), Privatizacija je "cura bez felera", za one koji su glavom bez obzira, pobegli od planske privrede. Mada su na njih ljudi od struke i obavezno bez "putera na glavi", na vreme videli i na njih ukazivali! Feleri se priznaju kad ih je nemoguće ne priznati, ali pošto je državi i lokalnoj zajednici pričinjena nenadoknadiva šteta. I pošto je neko propisno "valjao". A zatim za poništavanje privatizacija. Šta se u međuvremenu desilo i šta je propalo, nije važno.

 

Povlađivanje konvertitima od strane starih i autentičnih pripadnika grupe, normalna je pojava ukoliko su im potrebni jer starih nema dovoljno. (Tipičan primer je stanje posle Drugog svetskog rata i revolucije. A sada ladno stavljanje u partijske kvote, skorašnjih članova ili "preletača"). Ali njega ima manje nego što potencijalni konvertiti misle, stari nisu samo sumnjičavi nego i zainteresovani da očuvaju svoje pozicije i direktno i indirektno ih ostave svojoj deci. Ali konvertiti i tako mnogo ne misle, nego gledaju kad jedan sistem (opcija) sigurno pada a drugi se sigurno diže. Ili misle samo kako da se prikažu autentičnim pripadnicima onog što su aktuelno, tim pre što su se iz upravo pomenutog razloga, "preobratili" ne baš blagovremeno...

 

Kako da imaju distanciran, promišljen odnos, prema onom "za šta su"? Svako ko se ne slaže ili ide svojim putem, nužno je "neprijatelj" sa kojim nema razgovora, koji nema prava da se oglasi! Nužno, ko zna šta će reći ako se oglasi i napadne? Zna i on da je napad najbolja odbrana, a nije kriv što mu konvertit daje dovoljno materijala za napad. Zapravo, dovoljno je da pita je li lagao ranije ili laže sada, ili se istina po sredini: laže oba puta! Ocrnjivanje ranijeg a ne kritika (ocena) ranijeg, i inače svojstvena tranzitivnom vremenu, ovim dobija na snazi. Kako tada praktikovati ono "Istorija je učiteljica života"?

 

Ako nadležni smatraju normalnim da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji stoji slika kvislinškog predsednika vlade Srbije, Milana Nedića, neka zatraže da se iz udžbenika istorije izbaci Karađorđeva! I ne samo ona... Oni nisu spremni ni na ozbiljan razgovor o prošloj opciji, iz opravdane bojazni od propitivanja njihove uloge u njoj. Ukratko, nisu spremni ni na šta ozbiljno! Izuzimajući spremnost na sledeće konvertovanje. Značajan doprinos opštom porastu površnosti i nekritičnosti, "naknadnoj pameti" od koje vajde nema. Ili je ima za onog ko je ispoljava, ako na taj način prikrije odsustvo pameti kad je trebala biti prisutnom. Možda biti, i dužnost!

Blogovi