Registracija Prijava preko FB
Penzioner u dozvoljenoj šetnji (foto: Đorđe Đoković)
Penzioner u dozvoljenoj šetnji (foto: Đorđe Đoković)
05.05.2020, 10:58

U redu, nema razloga za proteste. A za praznovanje?

č: | fb:

Ima simbolike u ovogodišnjem Prvom maju, samo su matorci mogli napolje, i prošetaju njegovim tragom. A niko nije mogao da ga vidi uživo, drugde. Nigde ga nije bilo, zbog pandemije...

 

Kako su nekad stari radnici i sindikalci, ni izginuli ni napravili karijeru, oblačili čiste bele košulje, izlizana crna odela i crvene kravate, stavljali u rever crveni karanfil ili ružu, i zorom kretali ka "Lovcima" ili "Platanima", Uz obavezno poštovanje i srdačno čestitanje od strane nepoznatih mladih, i njihovo uzvraćanje sa vidljivim simpatijama! A zatim zajedničko pijuckanje u prazničnoj a ne kafanskoj atmosferi, dok se u blizini odvija zabavni, i nikako politički program. I prepirku oko principijelnog pitanja, uz kompromis: "Svako, po jednu turu!".

 

A prošle godine, ove da nije pandemije? Zaboga, "komunistički praznik!". Nostalgija starih je jedno, ali gledanje onog što se radi drugde, nešto je drugo. Kao da smo ga slavili samo mi, i zemlje "lagera". Kao da ništa ne vidimo na televiziji na taj dan iz zapadnih, nikada komunističkih zemalja! Mi nemamo najamne radnike, svi smo "dame i gospoda", odnosno "braća Srbi i sestre Srpkinje". Nemamo ni izreku "Ako smo i braća, kese nam nisu sestre!". Ili imenicu "gazda".

 

"Svodi se na roštiljanje!". Pa šta? Porodica i grupica prijatelja to može i treba da organizuje, a nekakav "program" ne može. Pitajmo i što se roštiljanje ne izvodi češće, ko ili šta je krivac... Uzgred, nekada "roštiljanje" nije ni trebalo, porodica i prijatelji bi zajedno ručali u bašti restorana. Grupni a osobito opšti praznik, danas bi bio korisniji nego nekad. Kao druženje onih koji se inače ne poznaju, integrisanje totalno dezintegrisanog društva...

 

Protiv ovog i svakog stvarnog praznika, uglavnom su oni kojima ne treba bilo kakav praznik. Jer ih društvo ne zanima, ili što "roštiljanje" i pivo tog jednog dana, sebi u znatno većoj meri mogu priuštiti uvek. Ako je to praznik, svaki dan im je praznik...

 

Ništa ne izgrađivati i obnavljati, pa ni vekovima uobičajen, "uranak!". Za tako divan dan u godini kakav je šesti maj, koji se "ubio" za masovan boravak u prirodi, druženje, pa i "roštiljanje"? A povrh svega je Đurđevdan! Veliki svetac, "hajdučki sastanak", slava pola Srbije, i odlazak na slavu druge polovine?

Blogovi