Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
15.05.2020, 09:32

Pritisak ili sažaljenje, samo ne argumenti!

č: | fb:

Normalno je da poslanik, ovog puta Ševarlić, ne uspe da na dnevni red skupštinskog zasedanja uvrsti pitanje koje mu se čini nacionalno značajnim. Pa i da zbog tog značaja i svoje ogorčenosti, pribegne neuobičajenom: štrajku glađu. Ali zar time ne daje za pravo svakom poslaniku, da učini isto kad aktuelna predsednica (budući predsednik ili predsednica), ne prihvati njegov zahtev? Pre toga ko je on, da njegovo viđenje nacionalno značajnog (prioritetnog u odnosu na dnevni red), bude iznad njenog i viđenja većine poslanika koji ga nisu podržali? S kakvim pravom krši red koji se zna: dužan je da prikupi odgovarajući broj potpisa poslanika. Ili odgovarajući (daleko veći), broj potpisa građana. Narodna nošnja inače čestitog Ševarlića, nije dokaz da govori u ime naroda...

 

U slučaju svih aktuelnih "štrajkača", situacija je ista. Nije sporno da "suverenitet Srbije nad Kosovom" ima veću težinu od "odlaganja izbora za jesen", a ono od "ćutanja tužilaštva" na Obradovićev postupak od pre nekoliko dana. Nije sporno ni da usamljeni Ševarlić i lider Dveri, nemaju težinu Martinovića iz SNS. Ali ne bi trebalo da je sporno kako u druga dva slučaja opet pojedinac (dobro, dva dana dva pojedinca), štrajkom glađu podupire zahtev. Da znatno veći broj pojedinaca, bez obzira na svoje mišljenje, urade shodno njegovom a ne svom mišljenju! I još se zalažu za institucije, i "vladavinu prava!".

 

Šta da čini nezadovoljni pojedinac, pogotovu ako je iz manjinske stranke? Isto što i bilo ko nezadovoljan demokratijom kao vladavinom većine, uz definisanu ali ograničenu zaštitu manjine! Strpljivo radi da ga prihvati većina, ili ode tamo gde nije tako... Ovako, kuda, dokle? Može li ako ne baš "svako" onda svaki poslanik da od ne baš "svih" ali svakako od "nadležnih" i "ovlašćenih" da imaju svoje mišljenje, traži da se slože sa njegovim? A zatim, kako bi izgledao postupak (kako već izgleda reakcija tužilaštva), koji sledi posle "štrajka glađu"? Nije važno da li je usledio zbog "pritiska" štrajkača, ili zbog "sažaljenja" da ne naškodi sebi. Važan je utisak, da nije po "pravilima igre!". Dušu dao da ga neko opravdano napadne, preteći "štrajkom glađu" za koji bi bilo više razumevanja.

 

Pošto je politika smrtno ozbiljna stvar, ozbiljni su "I mi štrajk glađu za trku imamo!", i post kad mu vreme nije. Ozbiljno je i naizgled zajebantsko: što ih vlast ne bi i silom hranila, štiteći njihov dragoceni život od njih samih? Do pre neki dan to je radila beznačajnima, iz ogromne grupe "M(atori)65 plus!".

Blogovi