Registracija Prijava preko FB
Okrugli sto
Okrugli sto
27.02.2017, 14:26

Valjevo treba da ima pozorište, ali treba da zna da je to "skupa igračka"

č: | fb:

Valjevo treba da ima i imaće profesionalno pozorište, preostaje da odlučimo koji će to model biti, poruka je gradske vlasti. Uopšte se ne dovodi u pitanje da li smo za ili protiv osnivanja profesionalnog pozorišta, pitanje je samo kako će se to pozorište, koje je "skupa igračka", finansirati, poruka je sa nedavno održanog okruglog stola na temu profesionalnog pozorišta u Valjevu koji je okupio, pored gradskog rukovodstva – inicijatora razgovora, i one koji se profesionalno i amaterski bave pozorištem, koji vole pozorište. 

 

Osnovna dilema koja traje godinama, a koja je dominirala i okruglim stolom, jeste da li će Valjevo praviti profesionalno pozorište sa stalnim ansamblom u nekom novom prostoru ili će to biti profesionalna scena pri Centru za kulturu koja bi se pretežno projektno finansirala.

Slobodan Gvozdenović

Slobodan Gvozdenović (Foto: Đorđe Đoković)

Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović je preneo stav gradske vlasti da treba i da mora da se ide u osnivanje profesionalnog pozorišta, ali pitanja poput u kom obliku, na koji način, kojih dimenzija, u kakvom pravnom statusu, treba da reše, kako je rekao, zaposleni u Centru za kulturu.

"Mi smo u ovogodišnjem budžetu izdvojili oko tri miliona dinara za sam početak što ne znači da je to konačna cifra. Koliko sam ja uspeo da se informišem tu ima raznih dilema oko pravnog oblika i statusa novog pravnog lica, tačnije da li ćemo ići na osnivanje novog pravnog lica ili ćemo u okviru već postojećeg Centra za kulturu formirati jedan poseban odeljak", rekao je Gvozdenović uz poruku da "Valjevo ne sme biti geto i Kaluđerica Srbije, divlje mesto sa divljim običajima".

DRagan Jeremić

DRagan Jeremić (Foto: Đorđe Đoković)

Zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić objašnjava da je, pre konačne odluke koja podrazumeva pravni status, formu i oblik profesionalnog pozorišta, rukovodstvo želelo da čuje mišljenje i iskustva pozorišnih radnika.

On je na okruglom stolu izneo nekoliko dilema sa kojima se gradsko rukovodstvo suočava.

 

"Prva dilema je način finansiranja, otuda i dilema da li ćemo praviti stalno profesionalno pozorište sa zasebnom zgradom ili ćemo praviti pozorište koje će se projektno finansirati uz korišćenje postojećih resursa Centra za kulturu. Ako se odlučimo za Centar za kulturu onda je neophodno obnoviti tehniku, svetlo i zvuk, ali ostaje problem sale od 600 mesta, za koju kažu da je prevelika za pozorište. Druga dilema je ko će u tom pozorištu raditi. Većina od vas ima profesionalni angažman u Beogradu ili u drugim pozorištima.

Šta mi onda pravimo u Valjevu, ponovo regrutni centar za Beograd ili ćemo da angažujemo one koji su već u Beogradu i tako napraviti napravimo simbiozu. Treća dilema ili pitanje je kako da opravdamo postojanje pozorište u smislu da li će imati publiku. Pročitao sam analizu o broju gledalaca na predsavama beogradskih pozorišta i video da je samo ‘Mrešćenje šarana’ imalo preko 600 gledalaca, dok je većina ilmala oko 400, a mnoge predstave su imale mnaje i od 300 gledalaca. Pritom nijedna predstava lokalnog pozorišta, mislim na Šabac, Užice, Leskovac... nije odigrana u Valjevu. Sve su to pitanja na koja moramo naći odgovore, pre nego što donesemo konačnu odluku o formiranju profesionalnog pozorišta u Valjevu", kaže Jeremić.

 

Poručuje da Valjevu pozorište treba, ali "ne treba praviti nešto što finansijski ne može da opstane, nešto što će da traje godinu-dve i da se ugasi, nešto što nema budućnost i, naravno, nikako nešto za udomljavanje ljudi".

Marija Jevtić

Marija Jevtić

Scenograf u pozorištu Atelje 212 Marija Jevtić sa dvadesetogodišnjim pozorišnim iskustvom, uključujući i iskustvo u radu sa manjim ili pozorištima van velikih centara, kaže da je osnivanje profesionalnog bilo čega, a posebno profesionalnog pozorišta u dnašanje vreme u Srbiji jedan jako ozbiljan, kompleksan i skup posao i naglašava da je "pozorište jako skupa igračka". Ona smatra da Valjevo ima potencijala da napravi profesionalno pozorište, ali skreće pažnju da pozorište nisu samo glumci i reditelji, da je potrebno mnogo para da se napravi i, što je jednako važno, da se održi i proda predstava.

 

"Smatram da je institucionalno pozorište nešto što Valjevo treba da ima, ali takođe smatram da kulturna sredina mora da bude mnogo šire formirana, što znači da treba vratiti ono što je bio kulturni sadržaj u Valjevu osamdesetih, pa i devedesetih godina. S obzirom na to da bi se profesionalno pozorište finansiralo iz gradskog budžeta, moja sugestija je da vodite računa da ta mašinerija kakvo je pozorište ne pojede sav budžet namenjen za kulturu. Dobra i kvalitetna pozorišna predstava, koja treba da se proda pre svega, zahteva ozbiljan novac. Pravljenje pozorišne predstave u smislu scenografije i kostima, podrazumeva čitavu vojsku ljudi koju pozorište mora da ima, a to su dekorateri, rekiviziteri, šminka, garderoba, ton majstori, rasvetljivači... Oni su svi profesionalci, koji se gaji kroz pozorište i rad i oni se ’ne dovode sa ulice’. Predstava je jako ozbiljan zalogaj! Jednako veliki  problem je, ne samo pravljenje, nego i održavanje predstava. Ono što sam ja naučila od Mucija Draškića jeste poruka da je suština pozorišta predstava u čiju realizaciju svi treba da budemo uključeni i predstava ne može bez bilo koga od nas, ukoliko je to institucionalno pozorište, ako je to trupa onda može sve“, rekla je Marija Jevtić.

 

Identičnu poruku su poslali i ostali učesnici okruglog stola, glumci Valjevci, mlađe i starije generacije, koji su profesionalno angažovani van Valjeva.

Miroslav Trifunović

Miroslav Trifunović


Pozorišni reditelj Miroslav Ćiša Trifunović, koji je režirao na desetine predstava u Gradskom pozorištu "Abrašević", podsetio je da je Valjevo bilo među retkim gradovima u Srbiji koje je imalo profesionalno pozorište, a koje je ugašeno 1956. godine. Govoreći o nekom novom, profesionalnom pozorištu, on je skrenuo pažnju da Centar za kulturu već ima resurse i da nova forma i nije potrebna, kao i na to da je tri miliona dinara, koliko je odvojeno u budžetu za pozorište, "premalo čak i za manji festival".

 

"Možda treba sanjati o velikom pozorištu, ali da li je to realno u ovom trenutku? Ako pogledate forme postojećih pozorišta videćete da svi pored pozorišta imaju još desetine delatnosti. Tu može da se vidi da se na njihovim scenama održavaju koncerti, festivali, praktično sve ono što se već održava u prostoru i na sceni Centra za kulturu. Grad treba da razmisli da li treba da pravi podstanara Centru za kulturu ili da prostim preimenovanjem praktično formira pozorišnu scenu", rekao je Trifunović.

Petar Stanojlović

Petar Stanojlović

Filmski i TV reditelj Petar Stanojlović poručuje da "ako mislimo da se krijemo iza institucije i radimo nešto u vremenu u kom je čitava produkcija u jednom mobilnom telefonu onda je to loše". Smatra da ukoliko bude napravljeno pozorište, bez obzira na formu, mora postojati repertoarska politika koja će obezbediti da valjevsko pozorište bude viđeno i da ima kultni status.

 

"Samo se postavlja pitanje šta mi tražimo, da li da imamo zgradu pozorišta, status pozorišta, titulu pozorišta ili prostor za izražavanje. Ja sam spreman da besplatno pomognem da ovo zaživi, ali treba biti obazriv kakao se pravi repertoarska politika. Površnost i mediokritetsvo od rijaliti programa prave pozorište, što je opasnost, jer gledalac ne može da razlikuje pozorište koje je svedeno na prostor scene, a ne na kvalitet", rekao je Stanojlović.

 

Glumica Angelina Lukić, zaposlena u Centru za kulturu, među retkima je koja zagovara stav da Valjevu treba profesionalno pozorište. Ona smatra da Valjevo nema pozorišnu publiku jer nema pozorište, a kada bi ga bilo, bilo bi i publike. Protiv je ideje da se pravi pozorište pri Centru za kulturu.

 

"Ako u okviru Centra implementiramo pozorište onda ono nije primarno već je sekcija. Nijedna predstava ne može da se pojavi na profesionalnom festivalu ukoliko nemamo profesionalno pozorište, a bez toga ne možemo biti ni član Zajednice profesionih pozorišta", kaže Lukić.

Miloš Latinović

Miloš Latinović

Direktor BITEF-a Miloš Latinović saglasan je da je novac i finansiranje pozorišta osnov svega. Navodi primer da jedna profesionalna predstava košta više od tri miliona dinara, koliko je u budžetu Grada izdvojeno za profesionalno pozorište. Predlaže jeftiniju varijantu "stajaće vojske" i projektnog finansiranja.

 

"Trenutno je u Srbiji na sceni zanemarivanje amaterskih pozorišta, što nije slučaj u Valjevu i to je vaša prednost, vaš potencijal i zato treba da istrajete na ideji osnivanja profesionalnog pozorišta. Mislim da je kombinacija stajaće vojske koja vodi pozorište i projektnih predstava najbolja. Nisam za to da sve krene bombastično, pa da se brzo ugasi. Važno je da imate jasan, kratkoročan plan, što je dovoljno za početak. Moj vam je savet da napravite projektni teatar sa stalnom ekipom koja ga vodi", poručio je Latinović.

Nela Mihajlović i Angelina Lukić

Nela Mihajlović i Angelina Lukić

Glumica Nela Mihailović smatra da je za profesionalno pozoršte važno upravo to, ko su ljudi koji će upravljati pozorištem i praviti repertoar. Zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić je rekao da profesionalno pozorište neće voditi političari. "To je ono što morate znati. Upravni odbor činiće ljudi od struke, koje će podržati upravo ljudi iz pozorišta, a ne partije", obećao je Jeremić.


On je najavio da će pre donošenja konačne odluke biti urađena studija izvodljivosti koja će pokazati da li i na koji način treba praviti profesionalno pozorište u Valjevu i najavio još jedan sastanak sa ljudima od struke i znanja – ljudima iz pozorišta, kojima su to zaista "daske koje život znače".

Mladi glumci

Mladi glumci

Branko Antonić, Marija Jevtić i Dušan Arsenić

Branko Antonić, Marija Jevtić i Dušan Arsenić

Aktuelno

Ispred Kovid ambulante (arhiva) (foto: Đprđe Đoković)
Iz redakcije Pre 19 sati 22 minuta

Briga za pacijente, ali i za zdravstvene radnike...

Broj novoobolelih od korona virusa u Valjevu ovih dana gotovo neprekidno raste, u nekoliko navrata je prešao cifru od 100 dnevno, bolnički kapaciteti za kovid pacijente praktično su popunjeni, ali,...

Ispred kovid ambulante (foto: Đorđe Đoković)
Podaci Zavoda za javno zdravlje 24.11.2020

U Valjevu 161 novozaražena osoba

Prema zvaničnim podacima Zavoda za javno zdravlje od 24. novembra u 13 časova, u Valjevu je pozitivna još 161 osoba, a u Kolubarskom okrugu još 229. Od ostalih opština Kolubarskog okruga najviše...

Gimnazija (foto: DjordjeDjokovic)
Gost post dr Vera Vaš 23.11.2020

Veliki jubilej Valjevske gimnazije

Sigurno je da grupa vizionara, uglednih varošana okupljenih u „Klubu dvanaestorice“ u Valjevu koje je tada brojalo oko 3500 stanovnika, nije ni slutila da će osnivanje i početak rada Gimnazijske...