27.05.2018, 07:52

Negde tu, iza duge...

Izložbu lutaka Aleksandre Maksimović naši sugrađani mogli su videti u galeriji Narodnog muzeja Valjevo i, držeći za ruku voljeno mlado biće, nehotice se i sami vratiti u detinjstvo. Na Prolećno okupljanje došle su mnoge Aleksandrine lutke, ali i lutke valjevskih porodica koje su svoje ljubimice sa velikim ushićenjem poslali na lutkarski događaj godine.

 

Našla se tu i predivna prolećna dekoracija Živane Lukić, a u mnogim detaljima nazirali su se spretni prstići Aleksandrine ćerkice Dunje. O avanturama maštovitih, razigranih i veselih lutaka posvedočile su fotografije Sandre Sofronić i Stevana Sirovljevića, a na glumačko umeće i dramske afinitete lutkica ukazivala je scenografija veroučiteljice Lijane Krunić, napravljena za božićnu lutkarsku predstavu Vertep.

 

Aleksandrine lutke (Foto: Sandra Sofronić)

Tokom izložbe koja je trajala nešto više od dve nedelje Aleksandra je održala i četiri radionice za učenike od prvog do četvrtog razreda Pete, Šeste i Sedme osnovne škole.

 

Na tim radionicama Aleksandra je upućivala znatiželjne mališane u istoriju lutaka – kada i kako su nastale prve lutke, kako se kroz vekove  i u zavisnosti od podnevlja razlikovao izgled lutaka, od kakvih materijala su pravljene lutke i od čega se sve mogu napraviti. Klinici su saznali za postojanje velikih zaljubljenika u lutke, takozvanih kolekcionara, ali i za sasvim neobičnu pojavu – pravog, pravcatog doktora za lutke! Ko bi rekao da je Čika Jova Zmaj istinu govorio kada je spevao pesmu o Peri, doktoru koji leči lutke?!

 

Aleksandra na lutkarskoj radionici (Foto: Ivana Mitrović)

Nakon teorijskog dela koji bi probudio znatiželju i zagolicao maštu, usledio bi praktični deo – pred mališanima se našao zadatak da pomoću dostupnih alata i materijala samostalno ili tek uz malu pomoć i sugestije izrade sopstvenu lutku. Kroz igru i zabavu deca su pristupala ozbiljnom radu tokom kog su se učila strpljenju, međusobnoj saradnji i zajedništvu.

 

Rezultat truda i zalaganja naposletku bi se našao u njihovim rukama i mamio osmeh  na razdraganim licima. Dečica bi sa radionice otišla kućama noseći u rukama napravljenu lutku, ali i znanje  kako se može napraviti, samo ako se želi, na hiljade lutaka. To neprocenjivo blago Aleksandra im je sa posebnim zadovoljstvom darivala ...

Aleksandrine lutke (Foto: Sandra Sofronić)

Interesovanje prema ručnim radovima (vezu, tapiseriji, pletenju, heklanju i šivenju) koje je oduvek gajila i ljubav prema lutkama Aleksandra je objedinila odlučivši da se isproba u ručnoj izradi lutaka. Prvu lutku, od koje je sve počelo, Aleksandra je izradila 2011. godine kao božićni dar za ćerku Dunju, poklon koji je sama, sa puno ljubavi, pažnje i truda izradila, poklon u koji je utkala najlepše želje za svoje dete – koncept na kom je zasnovala i nastavila da razvija svoj dalji rad i delo.

 

Taj koncept je u suprotnosti sa trendom savremenog materijalnog potrošačkog društva, basnoslovno skupih brendiranih tričarija koje su MUST HAVE i koje vam određuju vrednost, jer ako ih ne posedujete postajete mizerni, a vaš život besmislen; on je nekako retro, zastareo, passe, a možda i ne, možda je samo univerzalan i svevremen!

 

Da se prave vrednosti uvek prepoznaju govori i činjenica da je Aleksandrina radionica na prošlogodišnjem MMF festu koji je održan na Divčibarama bila jedna od najposećenijih.

 

Aleksandrine lutke (Foto: Sandra Sofronić)

Do sledeće izložbe, radionice ili manifestacije u Aleksandrinim lutkama možete uživati na FB stranici Sanjam. i Instagram profilu Sanjamdolls, a ako uspete da probudite dete u sebi možda se i sami upustite u avanturu, osmelite se i napravite i vi svoju lutku. Čarobni svetovi su tu, negde iza duge, svakome od nas na dohvat ruke...