Registracija Prijava preko FB
Jubilej 150 godina Biblioteke - Svečana akademija (foto: Đorđe Đoković)
Jubilej 150 godina Biblioteke - Svečana akademija (foto: Đorđe Đoković)
16.11.2019, 10:38

Dugo putovanje u budućnost

č: | fb:

Najstarija ustanova kuture u Valjevu, za svoj jubilej, upriličila je programe posvećene sećanju na prošlost i Čitaonicu valjevsku, koja je osnovana na inicijativu "Кvinteta", vodeće petorke u grupi koja se zvala Кlub (ili Sto) dvanaestorice.

 

Odluka je doneta  30. novembra 1868. godine, na Andrijevdan, uz učešće 118 osnivača, viđenih i imućnih građana, koji su tom prilikom izabrali i upravitelja i odbornike koji će se starati o radu Čitaonice, stoji u Katalogu izložbe i manifestacije, pripremljenom povodom jubileja.

 

Ministar unutrašnjih dela Radivoje Milojković je, na predlog Ministarstva prosvete i crkvenih dela, pregledao Pravila Čitaonice valjevske i odobrio njeno osnivanje 14. februara 1869.godine. Čitaonica je bila smeštena u "novosagrađenoj kući" Vuka Milivojevića Đelaša, imućnog i preduzimljivog trgovca, istaknutog pripadnika ovog Кluba. Pravila Čitaonice valjevske, doneta 14. januara 1869.godine sačuvana su, do danas, i nalaze se u Arhivu Srbije.

Matična biblioteka Ljubomir Nenadović

Matična biblioteka Ljubomir Nenadović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Biblioteka "Ljubomir Nenadović" u Valjevu, nosi taj naziv од 1957.godine.

 

Nalazi se na tri lokacije, na tri adrese, dve u ulici Vojvode Mišića i u Karađorđevoj 44, preko puta Višeg suda. Pre četiri godine otvoren je Muzej zavičajnih pisaca u neposrednoj blizini biblioteke sa stalnom izložbenom postavkom o liku i delu najznačajnijih pisaca koji su rođenjem ili življenjem na ovoj teritoriji postali Valjevci.

 

Prota Mateja Nenadović, Ljubomir Nenadović, Milovan Glišić, Nikolaj Velimirović, Desanka Maksimović, Petar Pajić, Matija Bećković i Radovan Beli Marković zauzeli su počasna mesta u ovom muzeju, kao reprezenti najboljeg u književnosti što je Valjevo imalo i što ima, a samim tim i srpska književnost.

Violeta Milošević i Miloš Nenadović

Violeta Milošević i Miloš Nenadović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Izložba o istorijatu biblioteke predstavljena je u holu Centra za kulturu, gde su se prisutnima obratili Vesna Stevanović u ime Narodne biblioteke Srbije, i dr Miloš Nenadović, docent na Arhitektonskom fakultetu, potomak Ljubomira Nenadovića. Takođe, i potomak Anđelije i Radovana Mišića iz Struganika, pošto su se Nenadovići i Mišići orodili, saznadoh u kratkom razgovoru sa gospodinom Nenadovićem.

 

Svečana akademija okupila je na jednom mestu svet knjige i svet iz knjiga. Bibliotekari, čak i iz biblioteka koje nisu blizu Belom Valjevu, pisci, profesori, doktori književnih nauka, predstavnici Ministarstva kulture, vladika, đaci i njihovi nastavnici, pod istim krovom i istim povodom, da obeleže značajan događaj na kulturnoj mapi Srbije u mestu koje je proslavio Matija Bećković pesmom "Kad dođeš u bilo koji grad".  

Svečana akademija

Svečana akademija (Foto: Đorđe Đoković)

 

O bibliotekama u prošlosti i danas govorila je Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke Grada Beograda, najveće javne biblioteke u Srbiji, a prigodnim govorom prisutnima se obratio i prof. dr Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" i profesor književnosti 20. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu.

 

- Razmišljao sam da donesem ciglu, da se ugradi ili da je gazimo, rekao je na početku uvaženi gost. Nije tačno da se malo čita, čita se mnogo, čita se koješta, nastavio je. Treba čitati književnost, preporučujući pisce poput Radovana Belog Markovića, gosta na svečanosti i zavičajnog pisca valjevske biblioteke.

Aleksandar Jerkov

Aleksandar Jerkov (Foto: Đorđe Đoković)

 

- Ovo je jubilej svih bibliotekara i biblioteka, kazala je direktorka Biblioteke Violeta Milošević, čestitajući prisutnima jubilej. Dva meseca su direktorka i saradnici pripremali program, u koji su uključeni i poslenici kulture iz drugih ustanova, a obeležavanju jubileja priključili su se i đaci sa svojim profesorima u valjevskim školama.

 

Biblioteka radi 12 časova dnevno, a digitalna valjevska biblioteka vidljiva je na internetu u bilo koje doba dana i noći, saznali u prisutni na svečanosti.

 

Biblioteke povezuju ljude, realno u bibliotečkom prostoru ili u virtuelnom svetu.

 

Zavičajni pisci i zavičajna prošlost oživljeni su na sceni znalačkom kombinacijom žive pesničke reči i igranih delova. 

 

Pred publikom zanimljiva scenografija, dočeka te Matija sa pomenutom pesmom, sačeka te i "Vera Pavladoljska". Prisutna je bila i Desanka, kroz stihove, a Ljubu Nenadovića na scenu je "priveo" glumac Branko Antonić. Pred publikom, na sceni, sve je moguće, pa i susret Ljube Nenadovića, književnog velikana iz 19.veka i dečaka rođenog krajem prve decenije 21. veka.

 

Susret Ljube Nenadovića i dečaka

Susret Ljube Nenadovića i dečaka (Foto: Đorđe Đoković)

Da li su pre 150 godina osnivači Čitaonice valjevske verovali da će ih potomci slaviti? Možda su se nadali da će Valjevo jednog dana dobiti biblioteku namenski građenu za potrebe narastajućeg građanstva, potomaka onih koji se sa visova "valjali" ka gradu na Kolubari. Mada, ni kafane nekada, nisu bile nezgodna mesta za čitanje novina i knjiga.

 

Međutim!

 

Jubilej je obeležen u drugoj ustanovi kulture – Centru za kulturu, pošto biblioteka nema adekvatan prostor za organizvanje programa ovog tipa. Nekadašnji Dom vojske, trebalo je da postane biblioteka, ali valjevska vlast je odlučila drugačije, da objekat proda.

 

U Čačku su donosioci odluka shvatili značaj biblioteka, te su Dom vojske opredelili za biblioteku, i početkom ove godine, posle rekonstukcije objekta, grad na Moravi dobio je modernu biblioteku sa svim odeljenjima pod jednim krovom.

Dom Vojske

Dom Vojske (Foto: Đorđe Đoković)

Sanjali su mnogi novu zgradu valjevske biblioteke, s pravom, znajući da u zemljama koje imaju odgovornost prema građanima najlepše zgrade jesu upravo biblioteke. Austrija, Holandija, Švajcarska, Švedska su se nadmetale koja će imati lepšu, veću i funkcionalniju biblioteku. Finska je odnela pobedu, ne samo po broju bibliotečkih kvadrata u Helsinkiju, već po onome što nudi građanima.

 

Petar Pajić i Zdravko Ranković su samo neki od poslenika kulture i majstora reči ispisane stihovima ili u prozi, koji nisu dosanjali svoj san i san mnogih generacija valjevskih bibliotekara – zgradu, sazidanu da bude biblioteka.

 

San dug 150 godina. Koliko još godina, decenija? Da potomci postanu preci? Ne bi oprostili preci sadašnjih potomaka.

 

Zato: Kad dođeš u bilo koji grad, i vidiš lepu, novu zgradu biblioteke, pitaj se gde si došao! U dnevnu sobu grada? Centar za celoživotno obrazovanje? Muzej knjige i kulturne baštine? Riznicu znanja? Istraživački centar? Resurs centar? Prostor za boravak i druženje? Prostor za učenje? Mesto za kulturna susretanja? Došao si /došla si u budućnost!

 

 

Aktuelno

Viši sud (foto: Đorđe Đoković)
U slučaju Vujić Subotić i još devet osoba 13.12.2019

Viši sud vratio i treću dopunu dopunjene optužnice

I treća dopunjena verzija optužnice protiv Aleksandra Vujića Subotića, bivšeg načelnika Gradske uprave, i još devet osoba, vraćena je na dopunu, jer je “potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da...  · 7 komentara