13.01.2021, 10:02

Književni prvenac budućeg lekara

Mladi Ubljanin Stefan Babić (24), uspešan student završne godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, objavio je svoj književni prvenac "Nektar Idumeje", kao pobednik konkursa za najbolji prozni ili pesnički rukopis autora sa prebivalištem na teritoriji ubske opštine. Konkurs je oglasila Ustanova kulture u saradnji sa Gradskom bibliotekom "Božidar Knežević", koji su i izdavači ovog zanimljivog i maštovitog romana epske fantastike.

 

Radnja knjige prati avanture pustinjskog heroja Kadima u jednom precizno izmaštanom svetu, uverljivo, upečatljivo i živopisno dočaranom, sa njegovom geografijom i istorijom, gde srećemo gobline, sirene, kentaure i druga mitološka bića, koja su neizostavni deo ovog žanra.

 

Prema oceni recenzenta Ivana Bazrđana, Stefan Babić svoj svet osmišljava sa epopejskom nadahnutošću, pazeći na najsitnije detalje i ne dozvoljavajući ni u jednom trenutku da ispusti konce svoje kompozicijski zahtevne priče, s jasnom željom da istakne sve bitne nedostatke društva u kom živimo, ali i sa primetnom humanističkom težnjom za njegovim unapređenjem. Alegorijska slika data kroz "Nektar Idumeje" zaključuje Bazrđan, na dobrom je putu da čitaoce od pasivnih posmatrača pretvori u aktivne učesnike borbe za boljitak društva.  

Knjiga Nektar Idumeje (Foto: Nemanja Jovanović)

Osim što je svojim debitantskim delom najavio da je reč o talentovanom piscu, u "Nektaru Idumeje" do izražaja je došlo i njegovo crtačko umeće, pošto je Stefan i autor mapa zemalja i raznih grbova unutar knjige, kao i korica, a pakazao je i zavidno poznavanje iz raznih oblasti  ljudskog življenja i delanja.

 

"Najveći problem u stvaranju fantastičnog sveta je u tome što nije dovoljno biti pisac. Autor mora biti arhitekta, kartograf, biolog, sociolog, istoričar, ekonomista i mnoge druge stvari", objašnjava višestruko nadaren i obrazovan Stefan Babić, koji je po sopstvenim rečima imao sreću da odrasta u porodici gde je umetnost cenjena na pravi način.

 

Njegov otac Zoran i stariji brat Vladimir znali su napamet mnoge stihove i voleli da ih kazuju, dok je Stefan prvu pesmu izrecitovao sa samo dve godine pred iznenađenom majkom Oliverom. Kao izuzetno radoznalo dete, od malih nogu se družio sa knjigom, uspehe je nizao još iz đačkog doba – "vukovac" i đak generacije u OŠ "Milan Munjas" i Gimnaziji "Branislav Petronijević", redovno je učestvovao u školskim priredbama i takmičenjima iz istorije, glumio je u ubskom Pozorištu "Raša Plaović", trenirao džudo i košarku. Žanr epske fantastike oduvek mu je bio omiljen, ne samo za čitanje, već i u filmovima koje je gledao, a ponajviše u igricama koje je igrao.

 

Njegov književni talenat, dugo skrivan, prepoznat je u četvrtoj godini srednje škole, kada je na nagovor profesorke srpskog jezika Sanje Lalić napisao svoje prvo delo, kratku priču "Srebrni sjaj", koja je objavljena u zborniku izdavaštva mladih Srbije.

 

Međutim, težnja da sazna tajne prirode i njene suštine odvela ga je na Medicinski fakultet. Na odluku o budućem zanimanju dosta je uticala i želja da znanje i posao kojim će se baviti budu od koristi čovečanstvu. Svaku pauzu između brojnih obaveza na fakultetu i učenja, obogaćivao je maštanjem o stvaranju jednog čitavog novog sveta što je, po njemu, i najlepši  deo stvaralaštva. Sama ideja da se ohrabri za takav poduhvat nije došla niotkuda, već je sazrevala polako i neprimetno, a pošto je dobro poznavao istoriju i mitologiju, inspiracije i materijala mu nije nedostajalo.

 

Stefan Babić

Ne otkrivajući nikome svoje literarne ambicije, stvaralačke nemire i porive, nizao je reč po reč, kombinovao bujnu maštu i bogato znanje. I izrastao u pisca. Trebale su mu čitave dve godine da osmisli planetu koju je nazvao Logos, čija je prva "zvezda" i prvi roman u njegovom višeknjižju "Nektar Idumeje", koji je započeo da piše na trećoj godini studija. U njemu je progovorio darovito, video maštovito, o fiktivnom beležio autentično. Roman je pisao pune dve godine, a čim je ovo delo završio započeo je drugu knjigu naslovljenu "Kristalna Pahulja", čija je radnja smeštena na potpuno drugom kraju njegove planete Logos.

 

Zanimljivo je napomenuti da će sve knjige iz ovog serijala, mada isprepletane, biti priče za sebe, pa će moći da se čitaju bez posebnog redosleda. Iako je svet Logosa fantastičan, ako zađemo u njegove detalje primetićemo da "otvara kapije" ka našem svetu, kao njegova refleksija, uz težnju da duboko zađe u istinitu suštinu čoveka.

 

Smelim izletima mašte Stefan Babić stvaraće još novih svetova i ne sumnjamo da će ovaj daroviti i vešt mladi ubski pisac širokog obrazovanja zasijati na domaćoj literarnoj sceni. Budući lekarski poziv biće mu od koristi na njegovom književnom putu, jer kako je Somersat Mom jednom rekao: "Ne znam da postoji bolja obuka za pisce od posvećivanja vremena medicini".