Registracija Prijava preko FB
Slađana Vuković (foto: Dragana Nedeljković)
Slađana Vuković (foto: Dragana Nedeljković)
24.07.2016, 09:34

Od stručnjaka revizorske kuće do seljaka u Lončaniku

č: | fb:

Na porodičnom imanju Slađane Vuković u selu Lončanik nalazi se prva i jedina plantaža borovnica u ubskoj opštini. Podignuta je 2014. godine i proteže se na površini od dva hektara, sa 5.200 grmova ovog visokokvalitetnog i veoma skupog voća, namenjenog isključivo za izvoz.

Borovnica

Borovnica (Foto: Dragana Nedeljković)

Priča o Slađaninom pionirskom poduhvatu počinje 2012. godine, kada se nakon decenije provedene na Islandu, gde je završila studije računovodstva i revizije i oformila porodicu, zbog obaveza supruga vratila u Srbiju. Pošto nije mogla da nađe posao u svojoj struci, a želela je da se bavi nečim što je vezano za proizvodnju hrane, „lutajući“ internetom slučajno je pronašla i borovnice, kao „nešto zanimljivo i profitabilno“. O svemu se podrobno raspitala i kod drugih odgajivača i nakon odluke da se upusti u gajenje plavih bobica i urađene detaljne analize zemljišta, 2014. godine je na dva hektara očevine zasnovala savremenu plantažu sa holandskim sadnim materijalom, opremljenu sistemom za navodnjavane i mrežom, koja biljke štiti od grada, jakog sunca i vetra. Uzgoj po najvišim normama i standardima zahtevao je i velika ulaganja.

 

Plantaža borovnica u Lončaniku

Plantaža borovnica u Lončaniku (Foto: Dragana Nedeljković)

„Za jedan hektar zasada sa neophodnom pratećom opremom potrebno je oko 50.000 evra, što je možda i razlog zašto u Srbiji nema puno plantaža borovnica. U početku sam sve sama finansirala, ali sam kasnije koristila i subvencije. Po završetku svake pojedinačne investicije, kao što su sadnice, navodnjavanje ili mreža, dobijala sam subvencije do 30 posto od vrednosti“, objašnjava Slađana uz napomenu da su sve veće investicije završene i da se sada celogodišnji posao, osim berbe, sastoji u održavanju, prihrani i zameni lošijih biljaka, kao i u košenju trave i korova, što ne košta mnogo.

 

Na svojoj plantaži, upravo je imala i prvu berbu. Prezadovoljna je i prinosom i kvalitetom, a sav rod biće izvezen u Holandiju i Englesku. O isplativosti uzgoja borovnice i kada se ona očekuje, naša sagovornica kaže:

 

„Prema nekim proračunima, uložen novac treba da se vrati za četiri do pet godina, kada se očekuje pun rod, ali videćemo. Cena je tokom ove berbe varirala od nedelje do nedelje, a tržište se non stop menja. Osim što plaćam jednog stalnog radnika i berače u sezoni, tu su i troškovi transporta, carinjena i sertifikacija. Trenutno imam plasman, više nas borovničara se udružilo, jer jedino tako možemo da nastupimo na inostrano tržište sa većim količinama. Premda je početak skup, prednost ove proizvodnje je višedecenijska isplativost, pošto borovnica rađa i do 30 godina.“

 

Prva berba

Prva berba (Foto: Dragan Belajac)

Ono što joj otežava poslovanje su loša struja i prilazni put do plantaže u zaseoku Urovača. „Kamioni šleperi ne mogu da prođu, jer je put neasfaltiran i uzan, a zbog slabog napona  imam problema sa pumpom za navodnjavanje. Mislim da makar te osnovne stvari treba da nam se obezbede i da se stvore uslovi za normalan život i rad na selu“, kaže Slađana.

 

Agilna, preduzimljiva i vredna, planira da proširi proizvodnju i već je kupila dva i po hektara zemlje u blizini plantaže, gde će u narednih godinu, dve, zasaditi nove grmove borovnice. Nada se da će i druge Lončaničane i mlade iz Srbije zainteresovati za poljoprivrednu proizvodnju i povratak na selo. To u našoj zemlji jeste put kojim se ređe ide, ne samo zbog velikog rada, neophodnih ulaganja, nestabilnosti tržišta i neizvesnosti koja prati svaki posao, već i zbog ukorenjenih shvatanja, radnih navika i nedostatka ambijice. Znanje i iskustvo stečeno na Islandu omogućava joj da bolje sagleda naše prednosti i mane.

 

„Srbija može da bude dobra destinacija za ulaganje. Trenutno to nije, jer ima jako puno problema i sa kulturom ljudi u biznisu i zbog toga što nismo dostigli nivo kao na zapadu. Ima dosta ljudi koji bi mogli da rade u sezoni kao berači, ali neće da rade. Znam da posao nije lak, ali većina dolazi da bi potrošila vreme, rade po par sati i onda odu kući. U Srbiji je to veliki problem i sve moje kolege borovničari se žale. Islanđani otimaju od prirode ono što mogu dobiti, a nama je ovde data plodna zemlja, ali je ne iskorišćavamo. I Tamnava je blagorodna i mislim da ovaj kraj treba više da se posveti voću i povrću, nego standardnim kulturama, pšenici i kukuruzu. Ne treba puno novca da se započne posao. Ne mora da se krene sa dva hektara, može sa nekoliko ari, bitno je da ljudi vide sebe u ovoj ili nekoj drugoj proizvodnji, da imaju volju i želju i da vole to čime se bave, ali mora mnogo da se radi, da se čita i razgovara sa drugim proizvođačima. Nisam ni znala koliko je to lepo, dok nisam stigla dovde“, iskreno i bez uvijanja priča Slađana Vuković (36), po opredeljenju proizvođač borovnica, a po struci finansijski revizor.

 

Slađana sa suprugom i ćerkama

Slađana sa suprugom i ćerkama (Foto: Dragan Belajac)

Iako je sav posao oko proizvodnje, organizacije i plasmana na njoj, kaže da „nigde ni jedan čovek sam nije nešto veliko započeo i uradio“. Pored roditelja i brata, pomaže joj i suprug Ivar Hermann Unnthorsson, inače stručnjak za informatičke tehnologije, zbog koga se Slađana i vratila u zavičaj pre četiri godine, kada je njegova matična firma sa Islanda otvorila predstavništvo u Beogradu. U prestonici i žive, s tim što Slađana skoro svakodnevno, a Ivar kad god mu obaveze dozvoljavaju, dolaze u Lončanik.

 

Kroz smeh dodaje da se suprug „super snašao i prilagodio od prvog dana“, da je oduševljen Srbijom, njenim rodnim selom, a naročito klimom. Za razliku od Islanda, gde stalno duva vetar i greje nejako sunce, ovdašnja duga i topla leta za njega predstavljaju najveći užitak, pa mu je svaki dan kao odmor. I ćerke, sedmogodišnja Sara Kristin i četvorogodišnja Ana Milan obožavaju da vreme provode u Lončaniku, ali i na plantaži, koja za njih predstavlja neistraženo polje za igru i dečje avanture.

 

Ćerke Slađane Vuković

Ćerke Slađane Vuković (Foto: Dragan Belajac)

„Radila sam u velikoj revizorskoj kući, dobro zarađivala i došla sam u Lončanik da budem seljak. Ali mogu reći da je ovde mnogo bolje, jer zadovoljstvo koje mi pruža bavljenje ovim poslom, pogled na plantažu i sva lepota koju vidim oko mene ne može ni jedna kancelarija da zameni i nikakvim novcem da se kupi“, bez ikakva sumnje kaže Slađana Vuković, dok gleda u nepregledne zasade borovnice u svom selu  i na svom parčetu raja. 

Aktuelno

Podrška za Aleksandra na Gradskom trgu (foto: Đorđe Đoković)
Na Gradskom trgu u Valjevu 18.10.2019

Podrška za hrabrog Aleksandra Obradovića

Ovo nije miting, niti je protest, ovde se ne prebrojavamo, ovde su hrabri ljudi koji su došli da pruže podršku i da iskažu poštovanje hrabrom radniku "Krušika" Aleksandru Obradoviću, rečeno je na...  · 8 komentara

Lokalizovan požar u Novoj Srbijanki (foto: Kolubarske.rs)
Istraga će pokazati po čijem nalogu su sečene instalacije 18.10.2019

Požar nakon prodaje "Nove Srbijanke"

Od jutros "plamena više nema na objektima Nove Srbijanke tako da je požar u završnoj fazi likvidacije". Istraga će pokazati po čijem nalogu su sečene instalacije u preduzeću koje je pre tri dana...