07.01.2018, 11:37

Stamena i Miladin proslavili dijamantsku svadbu

U vreme kada se brakovi sve kasnije sklapaju i sve kraće traju, malobrojnima se posreći da dočekaju dijamantsku svadbu. Jedni od njih su supružnici Stamena (1934) i Miladin Rakić (1930) iz ubskog sela Stublenica, koji su nedavno proslavili šezdeset godina skladnog i srećnog braka, iz koga se izrodilo troje dece, šestoro unučadi i dve praunuke. A venčali su se posle samo 19 dana poznanstva i dva susreta.

 

"Mi smo se uzeli u ono vreme na brzaka, nepoznati", iskren je Miladin, koji do najsitnijeg detalja prepričava kako je upoznao buduću suprugu Stamenu zvanu Cana, rodom od familije Ljubičić iz Vrela. Kaže da mu je devojku "preporučila" njegova sestra od ujaka Negosava. Bila je to ljubav na prvi pogled.

 

- Pošto nisam znao gde joj je kuća, sestra me je odvela tamo, tu smo se upoznali. Sestra je predložila njenom ocu da izađu malo iz sobe, da ostanemo nas dvoje sami, da progovorimo neku reč. Mi smo bili desetak minuta sami, malo porazgovarali, pa su se oni vratili. Posle smo izašli pred kuću i i sestra me pitala jel' se tebi sviđa ova devojka? Pa, reko, nemam protiv ništa, a ona se okrete njoj, pa kaže: a ti, Cano? I ona odgovori: nemam ni ja protiv ništa. Znači, kaže, sa vaše strane je dogovoreno. Dođe i njen otac i moja sestra mu kaza: ovi su se momak i devojka svideli jedno drugom, hoćete li vi da idete da gledate kuću? On reče potrebno bi bilo“, priseća se Miladin tog sudbonosnog novembarskog ponedeljka 1957. godine kada je upoznao svoju životnu saputnicu.

Album uspomena

 

Kada je posle tri dana buduća mlada sa ocem došla u Stublenicu, kaže da nisu bogzna šta zatekli. "Tek što smo se bili ovde doselili i bili smo nesređeni. Imali smo jednu kuću sa tri odeljenja i tri, četiri objekta. Ali, u ono vreme nije se mnogo gledalo na taj život, nego se cenila zemlje, a mi smo imali 25 hektara".

Cana se nadovezuje da se osim imovinskog stanja, gledala i familija, a Rakići su bili ugledna porodica.

Desetak dana kasnije, stali su pred matičara. Kada su se venčali, Miladin je imao 27, a Cana 23 godine.

 

Ističu da su radili mnogo, naročito na početku zajedničkog života. Obrađivali su zemlju, gajili stoku, kućili se, podizali decu i lepo stekli.

- Tada se radilo primitivnije. Sad se sve radi mašinski i žene nemaju potrebe da izlaze u njivu, sem u baštu. A u ono je vreme bilo mnogo teže zemlju obrađivati i, uopšte, ja priznajem da je devojkama koje se udaju i menjaju domaćinstva mnogo teže nego muškarcima. Nije to baš zgodno, pogotovu na brzaka tako, u nepoznato dođeš i u malo veću porodicu, gde ima i baba i svekar i svekrva i tetka i dever, kasnije dobije i jetrvu - pun je razumevanja Miladin.

 

Cana dodaje da nije bilo lako podići troje dece od zemlje. "Ali šta ćeš. Imali smo konje, svinje, i sedam, osam krava, sve smo muzli ručno i po dva puta sirili dnevno. Ja odem ujutru u njivu, dođem kući da presvučem dete i da ponesem doručak, jer je njiva bila blizu. Navikla sam da radim".

 

Kao i u svakom životu i braku, bilo je puno radosti i lepih trenutaka, ali i poteškoća i problema, koje su lakše savlađivali dogovorom, praštanjem i potporom koju su jedno drugom pružali.

- Kako smo se uzeli, lepo smo se slagali i nikada se nismo posvađali. Nikada nije bilo da nismo govorili. Ako smo se nekada i sporečkali oko neke sitnice, brzo bismo se sporazumeli. Podigli smo i odgaliji dobru decu koja, imaju svoje porodice i svi nas obilaze i pomažu - naglašava Cana.

Rakići saunucima (Foto: Iz privatnog albuma)

 

Njihovi potomci, koji su im i organizovali proslavu dijamantske svadbe, su ono najlepše i najvrednije iz šest decenija zajedničkog života. U istom dvorištu, ali u odvojenim domaćinstvima, žive sa sinom Zoranom, snahom Dušicom i unucima Tamarom, Kristinom i Strahinjom i oni su im najbliži i uvek prvi da priteknu za sve što je potrebno. Ćerka Dragica i zet Milomir podarili su im unuku Jelenu, a druga ćerka i zet, Ljiljana i Zoran, dvoje unučadi: Goricu i Ivana. Zahvaljujući unuci Gorici i njenom suprugu Milu imaju i dve praunuke, Anju i Mionu.

 

Priča Stamene i Miladina Rakića je priča o 60 godina međusobnog razumevanja, poštovanja, odanosti i ljubavi. Pored toga, za dugovečan i srećan brak najvažnije je strpljenje i prisebnost, smatra Miladin.

 

- Ni u čemu ne treba biti mnogo brz. Ako ima problema, prvo treba razmisliti o njima, videti može li da se nekako reše na lep način. I na jeziku treba biti malo strpljeniji, da nešto ne izleti na brzaka, nego da se prvo razmisli. Važno je da se čovek i žena oko svega dogovaraju, da rade zajednički, jedno drugom da pomažu, da se slažu, mada je to malo poteže, jer ima u braku mnogo kojekakvih problema, koji mogu da senu kao varnica i da zapale. Zato treba biti strpljen i taluman - otkriva Miladin svoj recept za uspešan zajednički život.

 

Njegova životna saputnica smatra da žena uvek treba da bira starijeg supružnika.

 

- Žena treba da bude mlađa od čoveka i moraju da se dogovaraju oko svega. Sada se mladi zabavljaju godinama, uzmu se i za mesec, dva dana sve gotovo. To nije lepo i prijatno.  Žena mora da popušta i na lep način da ubeđuje  čoveka - jedna je od Caninih tajni dugovečnog i skladnog braka.

 

Priseća se da je kao devojka imala puno prosaca. Onoga dana kada je pre više od šezdeset godina mladi Miladin Rakić iz Stublenice prvi put zakoračio u njenu rodnu kuću u Vrelu, imala je još četiri prosca. Tada je izabrala njega i nikada se nije pokajala zbog toga.

- Nisu ni drugi momci što su dolazili da me prose bili loši, ali Miladin je najbolji. Slušamo se,pomažemo i volimo se i dalje. Sve smo stariji i trebamo jedno drugom. Zajedno smo proživeli lep život - kaže ona.

 

"Dijamnatski" bračni par Rakić vreme uglavnom provodi kod kuće, uz TV program. Njihovi najmiliji stalno ih obilaze, a oni, kada mogu, malo se i prošetaju. Stamena najviše voli da ode kod jetrve Dobrile, a Miladin kod komšija Bojića. I dalje uživaju u vremenu koje provode zajedno, radujući se svakom novom danu.