15.04.2018, 08:30

Čokoladirana suva šljiva "Podgorko"

Sušenje različitih vrsta poljoprivrednih proizvoda najstarija je tehnologija konzervisanja i čuvanja hrane. Iako sadašnja proizvodnja nije na nivou nekadašnje, suvo voće ima veliki značaj kao poluproizvod za prozvodnju džema, marmalade, pekmeza, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Pored toga, suvo voće ima veliku primenu i u konditorskoj industriji.

 

Sada već davne 2006. godine, u jednom malom selu po imenu Belotić, nadomak Osečine, osnovana je porodična firma "Belfarma", čija je osnovna delatnost otkup i trgovina svežim i zamrznutim voćem. Naša sagovornica, Snežana Ranković, direktorka firme, priča da su pre pet godina počeli da suše šljivu, a sa gotovim proizvodima pojavili su se na tržištu pre tri godine.

 

Kako ističe naša sagovornica, trenutno u okviru firme imaju 20 ha pod raznovrsnim voćem, gde je najviše zastupljena šljiva, a nešto manje dunja i višnja. Pored voćnih zasada, poseduju i sušaru i pogone u selu Dragijevica, za proizvodnju i preradu proizvoda od suvih šljiva.

U opštini Osečina, pod šljivom je 2.350 hektara (2016. godina), a svake godine se za stotinak hektara uvećavaju zasadi ove voćne vrste. Trenutno ima oko milion stabala šljive sa godišnjom proizvodnjom od oko 20.000 tona sveže šljive. Polovina ukupne godišnje proizvodnje suve šljive u Srbiji skoncentrisana je u Osečini, sa godišnjom proizvodnjom od oko 3.000 tona i ova opština je najveći izvoznik suve šljive na inostrano tržište.

 

- Na tržište smo, pored suve šljive, plasirali nove proizvode, odnosno slatko od suvih šljiva punjeno orasima i čokoladiranu suvu šljivu punjenu orasima pod prepoznatljivim brendom "Podgorko". Ovaj proizvod jedinstven je na našem tržištu kao savršen spoj ukusa, srpske tradicije i simbol gostoprimstva ovog dela Srbije. Inovativan je zato što se šljiva puni ručno a čokoladira se mašinskim putem - kaže naša sagovornica i dodaje da za čokoladiranje gotovog proizvoda koriste crnu begijsku čokoladu, izuzetnog ukusa i kvaliteta.

Snežana Ranković (Foto: Milica Lukić)

 

- Cilj nam je da prerađujemo šljive našeg kraja, bez obzira na to da li su to naši lični zasadi ili zasadi iz našeg okruženja. Imamo sorte stenlej i požegaču. Požegaču kao staru srpsku sortu koje malo ima na tržištu ali svake druge godine rodi. Prošlogodišnji rod bio je veliki pa smo uspeli da osušimo veću količinu. Pored požegače, opredelili smo se za sortu stenlej jer je to šljiva koja je prepoznatljiva na svetskom tržištu – navodi Snežana.

 

Ova porodična firma poseduje tri tunela za sušenje voća iz kojih dnevno izađe 27 tona suve šljive. U planu im je nabavka manjeg prerađivačkog kapaciteta sa kojim bi se proširio veći broj voćnih vrsta na sušenju, prvenstveno višnje i dunje. Za sada, akcenat je stavljen na sušenju šljive.

 

- Sušenje šljive obavlja se u drugoj polovini avgusta i traje tri sedmice, a onda je potrebno da šljiva odleži odnosno da sazri, da razmena energije i vlage bude ujednačena i zatim, nakon 40-60 dana, može da se krene u njenu dalju preradu. To znači ponovno vraćanje u njeno stanje vlažnosti u kojoj možete da je prerađujete, dorađujete i čokoladirate. Proces proizvodnje jeste spor ali je cikličan - priča naša sagovornica.

Suva šljiva (Foto: Milica Lukić)

 

Kako ističe, poslednje tri godine nemaju siguran plasman proizvoda, pošto je na tržištu velika konkurencija. Proizvode izvoze u zemlje EU, ali naši lokalni proizvodi teže pronalaze svoje mesto na tržištu, pošto se inostrani kupci bave istim poslom i navikli su da kod nas kupuju sirovinu a oni dalje vrše preradu u finalne proizvode.

Prošle godine, firma "Belfarma" na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dobila je zlatnu medalju za proizvod slatko od suvih šljiva punjeno orasima.

 

Naša sagovornica dodaje i to da imaju veliki problem sa pronalaskom radne snage kada je sezona berbe voća.

 

- Na selu nije lako pronaći radnika, svi veći proizvođači žale se da vrlo teško nalaze kvalitetnu i pouzdanu radnu snagu. Nije svejedno kako će se obrati plod, u kojoj fazi i kako će se skladištiti. S druge strane, ni solidna zarada nije pouzdan način da će proizvođači pronaći dovoljno radnika. Mladi odlaze u gradove u potrazi za poslom, onda je izvesno da će problem nedostatka kvalitetne radne snage još dugo pratiti naše poljoprivredne proizvođače - ističe Snežana Ranković na kraju razgovora.