Registracija Prijava preko FB
Second hand shop (foto: Đorđe Đoković)
Second hand shop (foto: Đorđe Đoković)
07.05.2021, 06:50

Valjevo na škrgama

č: | fb:

Ovo nije priča o aerozagađenju u Valjevu iako bi se to, na osnovu naslova, s pravom moglo zaključiti. Takođe, nije priča ni o javnoj, budžetskoj ili investicionoj potrošnji, iako ni tu ne stojimo ništa bolje. O tome, neki drugi put. Ovo je priča o velikom uspehu našeg grada – nezvaničnoj liderskoj poziciji u jednom rastućem biznisu, koji je direktno povezan sa ličnom potrošnjom Valjevki i Valjevaca.

 

Čini se da je odomaćeno uverenje u narodu da postojanje i porast broja prodavnica polovne odeće (PPO) svedoči o ekonomskoj krizi odnosno sve većoj ekonomsko socijalnoj ugroženosti stanovnika naših gradova. Odgovor na pitanje da li je takvo uverenje ispravno zahteva jednu dublju analizu i, svakako, jedan fond vrlo kvalitetnih podataka. Nažalost, tih analiza i podataka nema, pa se odgovor daje, uz sva ograničenja, na osnovu onoga što je poznato ili javno objavljeno.

 

Prvo na šta treba odgovoriti je ko su kupci u PPO odnosno s kojim motivom kupuju, a tek potom o uzročno posledičnoj vezi broja PPO i ekonomskog blagostanja?

 

Uopšteno gledano, svi kupci u PPO mogu se podeliti u dve velike grupe.

 

Prva grupa je po svojoj strukturi vrlo homogena i nju čine ona lica koja je muka naterala da se oblače po PPO. To je siromašno stanovništvo koje živi sa primanjima na nivou minimalne zarade, naši sugrađani koji su na minimumu ekonomske egzistencije. Kako život uopšte (bez obzira na egzistencijalni minimum) podrazumeva i odevanje, niske cene u PPO omogućavaju im da izaberu najnužnije stvari i kupe ih sebi i članovima porodice.

 

Za razliku od prve, druga grupa je vrlo heterogena i nju bi činili kupci sa različitim motivima. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije kupaca:

 

  1. Ljudi koji pokušavaju da pronađu neki originalni, markirani ili antikvitetni odevni predmet i kupe ga po pristupačnoj ceni;
  2. Osiromašeni nekadašnji srednji sloj, koji je zadržao status, ali nema materijalnu podlogu koja odražava taj status. Reč je o ranije dobrostojećem srednjem sloju društva koji se na ovaj način ne odriče u potpunosti markiranih odevnih predmeta, do juče njima dostižnih i po visokim cenama;
  3. Ljudi koji kupovinom u PPO pomažu rad raznih humanitarnih udruženja;
  4. "Zeleni građani", poštovaoci standarda kružne (cirkularne) ekonomije i pristalice ideje da ponovna upotreba garderobe i proizvoda čuva kako sopstveni džep, tako i prirodu.

Second hand shop

Second hand shop (Foto: Đorđe Đoković)

 

I sada dolazimo do pitanja koja grupa kupaca u PPO je dominantna odnosno da li postojanje i porast broja PPO svedoči o sve većoj ekonomsko socijalnoj ugroženosti građana Valjeva?

 

Ono što može da pomogne u davanju odgovora na ovo pitanje jesu tri veoma teške i bolne činjenice koje preciznije opisuju ekonomsku situaciju u Valjevu.


Prva je da je u gradu Valjevu kupovna moć građana ispod republičkog proseka. Tu situaciju najbolje ilustruje podatak da naša prosečna neto zarada uobičajeno kaska za republičkom 10 – 15% ili 7.000 do 8.000 dinara.


Druga bolna činjenica da je, krajem 2020. godine, prosečna neto zarada u Valjevu (58.798 dinara) bila nedovoljna da pokrije prosečnu potrošačka korpu (70.225 dinara) odnosno manja je za 11.427 dinara ili oko 20%.


Treća činjenica, koja treba da zabrine sve u Valjevu, pre svega odgovorne u gradskom rukovodstvu, naravno, ako ih ima, se odnosi na podatak s početka ove godine, da su u odnosu na grad Valjevo, veće prosečne neto zarade, osim uobičajeno opštine Lajkovac, imale i opštine Ub i Ljig. Možda će neko iz vladajuće garniture reći da za grad Valjevo – privredni, kulturni i administrativni centar Kolubarskog okruga, ni četvrto mesto po zaradama od šest, nije loše. Možda! I to me uopšte ne bi čudilo!  

 

Međuzavisnost porasta broja PPO i ekonomskog posrnuća (blagostanja) postaje sve očiglednija. Samo se postavlja pitanje da li to hoćemo da vidimo. Dotle, dok mi ćutimo, dok živimo kao nojevi sa glavom u pesku, drugi nas vide kao grad – lider "second hands" biznisa u Srbiji. Pitam se samo da li se osećamo ponosni zbog ovakvog uspeha. Ja ne, a vi – Valjevke i Valjevci? Kako ste?

Aktuelno

Abro fest plakat (autor Dušan Arsenić) (foto: )
Od 24-30. septembra Pre 25 minuta

"Mrešćenje šarana" otvara 16. Abro fest

Šesnaesti po redu Abro fest počinje večeras premijerom predstave Gradskog pozorišta, "Mrešćenje šarana" po tekstu Aleksandra Popovića. Publika će do 30. septembra imati priliku da pogleda četiri...

Likovna kolonija Ribnica 2021. (foto: www.mionica.rs)
Po treći put Pre 3 sati 56 minuta

Mionica domaćin likovne kolonije "Ribnica3 2021"

U Mionici je po treći put organizovana likovna kolonija "Ribnica3 2021", koja je okupila 17 umetnika iz Rusije, Srbije, Republike Srpske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Izložba radova biće...

Kovid ambulanta Dom zdravlja (foto: Đorđe Đoković)
Podaci Zavoda za javno zdravlje Pre 22 sati 56 minuta

U Valjevu preminule još tri osobe, 157 novozaraženih

Od posledica koronavirusa u Valjevu su preminule još tri osoba. U Opštoj bolnici trenutno je na lečenju 166 kovid pacijenata. Testirano je 367 na teritoriji Kolubarskog okruga, u Kovid ambulanti...  · 1 komentar