Registracija Prijava preko FB
Grad (foto: Đorđe Đoković)
Grad (foto: Đorđe Đoković)
19.06.2021, 07:38

Sve više pacijenata sa post kovid sindromom

č: | fb:

Nakon vremena posvećenog borbi protiv Kovid-19, na red dolaze mnoge stvari koje će morati da se leče u vremenu posle korone. Psiho-socijalni stresori nisu bili nikada prisutniji u svakodnevici svakog pojedinca, pa i struka i svako ponaosob mora biti spreman na ozbiljnu borbu za ozdravljenje i spašavanje onoga što je kovid ostavio kao posledicu na mentalno zdravlje.

 

Mentalna prva pomoć, kreće od momenta prepoznavanja simptoma i što ranijeg javljanja stručnom licu. Načelnik službe Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo, dr Snežana Marjanović, u konstantnoj borbi sa društvenom stigmom, navodi da je porast broja obolelih i ljudi sa mentalnim poteškoćama zabeležen i pre pandemije. Poslednjih godinu i po dana specifičnost rada psihijatrijske službe se ogleda i u povećanom broju pacijenata koji su post kovid sindrom lečili ne samo kroz somatiku nego i posledice po mentalno zdravlje. Poštujući sve epidemiološke mere, Služba psihijatrije je non stop radila bez prekida je odeljenje bilo u funkciji.

 

- Ono što je negativna posledica, a koju sada osećamo, jeste to da veliki broj naših pacijenata nije bio u stanju da dođe do nas, pokrivamo čitav Kolubarski okrug, jer su bili uplašeni ili nisu imali prevoz. Zbog toga dolazi do pogoršanja koja su i te kako vidljiva, a i zbog toga što se neki prestali da uzimaju lekove, nisu dolazili na kontrole. I to su samo neki od izazova sa kojima se suočavamo. Polako se vraćamo starom ritmu sa blagim povećanjem pregleda i hospitalnog lečenja  - kaže psihijatar.

 

Navodi da je u poslednjih nešto više od godinu dana sve više mladih koji traži pomoć. Takođe sve više se za pomoć javljaju i oni koji su preležali koronu, a koji imaju određene psihičke posledice, ne samo somatske. Primećeno je da su najučestaliji simptomi, koji su se javljali, anksioznost, napetost i nemir, kao i da ima skoka depresivnih poremećaja u opštoj populaciji.

 

Dr Marjanović objašnjava da su takva stanja razumljiva nakon perida kovida jer su ljudi bili izolovani, a istraživanja pokazuju da su najviše trpeli mladi, koji nisu mogli da podnesu izolacuiju i neizvesnost, dok su se stariji, oni preko 65 godina, lakše prilagodili.

 

- Nažalost, nisu svi stariji ljudi aktivni, ali su uglavnom naučili sami da žive i nekako su se lakše prilagodili datom momentu koji je bio izazovan za sve nas. Mlađim ljudima je to sve dosta teško palo. Kod njih imamo porast depersije ili porast simptoma vezanih za depresiju, a u sklopu nekih drugih somatskih bolesti. Opažamo kod mlade populacije ogromnu anksioznost i nezadovoljstvo koje je situacija nametnula. Stres kao sam stres je nešto što smo trpeli izvesno vreme, koji nas je naterao da vodimo računa kako ćemo da živimo, da se nekako prepakujemo dok kriza ne prođe. Nisu svi uspeli u tome. Ono što je predloženo i što mi predlažemo kao najjednostavniji terapijski deo je zdrav način života, što podrazumeva fizičku aktivnost, poput lagane šetnje i odlska u prirodu. A ako ne možemo da se družimo u većem krugu ljudi, onda  bar da budemo sa nekim ko nam je blizak i ko nam prija, da li je to neko iz porodice ili neko od našeg društva, da izađemo da šetamo, tu su nam divni krajolici naši oko Valjeva. I još nešto, da prekinemo da gledamo vesti i televiziju. Prema nekim pokazateljima ljudi koji tri sata dnevno gledaju televiziju i informativne emisije su podložniji depresiji, anksioznosti i drugim psihičkim poremećajima. To se prosto mora smanjiti, da se svede na neke informacije, a čak i potpuno izbegavanje da bismo pomogli našem mentalnom zdravlju – predlaže dr Snežana Marjanović, psihijatar.

Snežana Marjanović

Snežana Marjanović (Foto: Kristina Paramentić)

 

Dr Marjanović se osvrnula na temu stigme i viktimizaciju psihijatrijskog pacijenta, naglašavajući da Psihijatrija ne radi samo sa ljudima koji su ozbiljni psihijatrijski bolesnici, nego se bavi čovekom u svakodnevnom životu, koji se suočava sa nekim problemima.

 

- Moramo da shvatimo da je čovek zdrav jedino ako postoji jedinstvo i tela i duše. Ako nam telo trpi i ako je bolesno, autmatski nam i duša trpi. Bilo kakav mentalni poremećaj, nešto što ispada iz svakodnevice, iz ravnoteže, odnosno nismo u datom trenutku prilagođeni, može biti znak neke somatske bolesti. Mi ćemo imati ogroman problem, i to svi nagalašavaju, da ljudi nisu mogli da odu kod somatskog lekara zbog ove situacije, a nažalost desiće se da mnoge bolesti nisu otkrivene, da ćemo sad biti odjednom na udaru velikog broja somatskih bolesti i normalno da će duša patiti. Tako da ćemo biti u jednom začaranom krugu. Mi nismo ništa više radili pre ove situacije nego što sad radimo. To je neka naša svakodnevnica. Mi još uvek imamo problem da ljudi ne dolaze baš tako rado ovde jer se "boje ludila". Mi nastojimo da pojasnimo da slobodno svako može da dođe, da svako može da zatraži pomoć. Jako je bitno prvo obaviti somatski pregled i da se objedini pregled i somatskog doktora i psihijatra, ali isto tako su dobro edukovani naši izabrani lekari iz domova zdravlja koji takođe mogu jako dobro da procene o čemu se radi i onda pacijente upute na dalje lečenje - kazala je dr Marjnović.

 

Prema njenim rečima ranije su se susretali sa problemom alkohola, sa zavisnosti od droga, kompjutera, kocke, sa našim poremećajima anksioznosti, paničnim poremećajima, opsesivno kompulsivnim, a najmanje u stvari sa psihotičnim reakcijama iako i toga ima. Ponavlja da su u vreme korone najizloženiji problemima mentalnog zdravlja bili mladi, koji su bili izolovani, škole nisu radile, onlajn nastava je takođe uzela svoj danak, i u porodici su svi bili pod ogromnim pritiskom.

 

- To će morati polako da se rešava i da se ljudi vrate normalnom životu, s tim da je taj normalan život uvek neizvesnost. Uvek je postojala ta neizvjesnost šta će biti. Nekako se moramo naučiti da se prilagodimo datom trenutku. Mi smo sa ovih prostora naučeni da se stalno prilagođavamo nekim strašnim stresovima koji ne traju baš tako kratko nego traju godinama, i onda smo se očeličili i ojačali, samo što moramo sad naš mlad svet naučiti kako da oni nauče da žive pod ovim nekim striktnim režimima da ih tako nazovem. Tako da je jako bitno da se odmah jave kod lekara, koji god da je lekar u pitanju, on može da pomogne i da nađe pravu smernicu - rekla je dr Snežana Marjanović.

 

Savetuje da se vratimo zdravim načinima života. Ne samo kroz ishranu, nego rekreativnoj, fizičkoj i sportskoj aktivnosti. Poručuje da umesto što gledamo informativne emisije, treba da gledamo filmove, da slušamo muziku, čitamo knjige, da se obrazuejmo i da biramo sadržaje i aktivnosti koji nam prijaju!

Aktuelno

Abro fest plakat (autor Dušan Arsenić) (foto: )
Od 24-30. septembra Pre 1 dan 3 sati

"Mrešćenje šarana" otvara 16. Abro fest

Šesnaesti po redu Abro fest počinje večeras premijerom predstave Gradskog pozorišta, "Mrešćenje šarana" po tekstu Aleksandra Popovića. Publika će do 30. septembra imati priliku da pogleda četiri...