Kuća u Ulici kneza Miloša (foto: Kolubarske.rs)
Kuća u Ulici kneza Miloša (foto: Kolubarske.rs)
27.06.2022, 09:15

Čežnja za rodnom kućom

č: | fb:

Ovih dana ponovo je aktuelna ideja da svetski priznat baletski umetnik Milorad Mišković dobije spomenik u rodnom gradu.

 

Rođen je u Valjevu 26. marta 1928. godine. Porodična kuća Miškovića, u kojoj je otac Dušan, trgovac, imao radnju, nalazi se u Ulici kneza Miloša nedaleko od Grand hotela. 

 

Milorad se sa roditeljima i starijim bratom Radomirom iz Valjeva preselio u Beograd 1932, u Pariz je odbegao 1946. godine, umro je 21. juna 2013. godine u Nici. 

 

Mišković je poslednji put u rodno Valjevo dolazio u januaru 1992. godine, nalazio se tada među učesnicima obnovljenog Svetosavskog bala.

 

Prvi i poslednji susret sa jednim od najvećih baletskih igrača 20. veka, opisala je novinarka Ljiljana Kecojević u tekstu "Čežnja za rodnom kućom", koji je objavljen u avgustu 2013. godine u mesečniku "Revija Kolubara".

 

Prvi i poslednji susret sa Miloradom Miškovićem

 

Proslavljenog baletana Milorada Mi­škovića nikad nisam gledala na sceni, ali ga pamtim kao čo­ve­ka antičke lepote, gospodstvenog i u sv­emu decentnog. Takav je bio i u poznijim go­dinama kada je 1992. pozvan da dođe na ob­novljeni Svetosavski bal (koji se po­t­om opet ugasio). Tek tada sam saznala da je rođen u Valjevu i da su zemljaci radi da ob­jave monografiju o 50 godina njegovog ba­vljenja baletskom umetnošću. U to vr­e­me, Mišković je bio ugledni funcioner UNICEF-a u Parizu, a svetska štampa se  ba­vila i njegovom glamuroznom že­ni­db­om s rođakom Džordža Buša.

 

S divljenjem smo pratili njegov lebd­e­ći valcer sa estradnom balerinom Je­le­n­om Tinskom,  sasvim dovoljan da se po­mo­dni kres Svetosavskog  bala u Valjevu pa­mti. Rano se povukao na počinak i ni­sam uspela da za Radio Beograd snimim nje­gove utiske. Krenula sam u rano, hl­ad­no i maglovito jutro na montažu na­ru­če­ne reportaže. Sasvim neočekivano, u sred Tešnjara srela sam Milorada Mi­šk­ovića. Ma koliko po prirodi i ku­ltu­ri uzdržan i skroman, lako je pristao da za­jedno nastavimo jutarnju šetnju po delu gr­ada u kojem se rodio i živeo prve če­ti­ri godine, od 1928. do 1932, kada se  nje­go­v­a porodica preselila u Beograd.

 

Bio je pun nežnih sećanja i žive no­sta­lgije. Sa belog mosta pokazao mi je po­zad­inu kuće u kojoj se rodio. Tu se setio  no­­vinarke i književnice Nade Ma­rin­ko­v­ić, svoje prve susetke u detinjstvu i dr­ug­arice kroz celi život. Odmah iza ugla, da­nas prodavnice "Peko", stigli smo pr­ed voskarsku radnju Milanke Mi­ha­il­ov­ić. Gledao ju je uzdrhtalo, kao da priziva ne­ke davno izgubljene  boje, mirise i gl­as­ove. Učinilo mi se da mu je neprijatno da uđe u rodnu kuću, da ga je pomalo stid što ga u tim godinama obuzima  de­ti­nj­as­ta nostalgija. Ohrabrila sam ga da ipak uđ­emo, tim pre što mraz ne podnosi ni moj kasetofon.

 

U voskarskoj radnji gospođa Milanka je zbunjeno slušala ko je gospodin koji po­sle 60 godina  prvi put dolazi u kuću u ko­joj se rodio. Samo je ćutljivo slegala ra­menima. Jedva sam se uzdržala da je u nj­e­g­ovo ime zamolim da vidi stan na sp­ra­tu. Niti ga je  ona  ponudila, niti se Mi­lo­rad usudio da je za to pita. Stajao je ta­ko u sred radnje gledajući u njene niske st­ro­pove i duboku, tamnu pozadinu mr­mlj­aj­u­ći: "Da, to je bilo ovde." Izašli smo na za­leđeni trg. Pamteći svoje iskustvo su­sr­eta sa kućom detinjstva, pitala sam ga da li je i u njegovoj sve isto kao što pa­m­ti, samo manje jer smo mi bili mali. Na­sm­ešio se priznavši da je baš tako. Mr­az nam je uveliko ledio dah. Njemu je do­š­lo vreme za doručak  u "Grandu", a meni za mo­ntažu reportaže o Svetosavskom balu.

 

Koliko znam nikada više nije do­la­z­io u Valjevo. Nisu ga ni zvali. Mo­no­gr­af­iju o Miloradu Miškoviću, Princu ig­re i Najdivnijem cvetu Pariza, umesto Va­ljevaca objavili su njegovi beogradski pr­ijatelji i poštovaoci. Nama preostaje da mu barem na rodnoj kući postavimo sp­om­en obeležje. Verovatno to neretkim Va­ljevcima neće ništa značiti, ali mn­ogim gostima i turistima hoće. Neki će i zbog te kuće doći u Valjevo. Jer, samo oni koji nikad nisu bili otrgnuti od za­vi­čaja ne razumeju čežnju za zavičajem i tr­agovima ranog detinjstva. Tu se za­me­tnula klica svega što smo kroz život bi­li i jesmo.

 

Svratila sam prekjuče u voskarsku ra­dnju da kažem gospođi Milanki da je sl­av­ni baletan Milorad Mišković, rođen u njenoj kući pre 85 godina, umro nedavno u Nici. Iznova me je začuđeno gledala, ne pa­mti da je tu dolazio hladnog sv­et­os­av­skog jutra 1992, samo se naglas začuđeno pi­tala šta uopšte nekome znači kuća u ko­joj se rodio. 

 

Ljiljana Kecojević

Aktuelno

Mountain Music Fest  (MMF) (foto: Đorđe Đoković)
Sedmo izdanje Pre 16 sati 33 minuta

Mountain Music Fest ovog vikenda na Divčibarama

Sedmo izdanje Mountain Music Festa (MMF) biće održano ovog vikenda, od 12. do 14. avgusta na Divčibarama. Nastupiće 20 izvođača domaće i regionalne muzičke scene. Program za posetioce različitih...  · 1 komentar

Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić (foto: )
Bez kraja 10.08.2022

"Bilo kakva da je, moja je!"

Šta znači biti "za svoju zemlju" odnosno "svoj narod", što je zahtev za koji se obično smatra nečim o čemu nema spora? (Pa ni razmišljanja). Za zemlju geografski ili demografski, za teritoriju ili...  · 1 komentar