Marija Terzić
Marija Terzić
10.09.2022, 07:37

Marija Terzić doktor filoloških nauka

č: | fb:

Valjevka Marija Terzić (31), nekadašnja učenica filološkog smera Valjevske gimnazije, posle završenog Filološkog fakulteta u Beogradu (modul Engleski jezik, književnost, kultura), master i doktorskih studija, nedavno je odbranila i doktorsku disertaciju na temu "Hamlet i Ahmed Nurudin – analiza subjekata kroz perspektivu Ničeove misaone figure maske" uz mentorsku podršku prof. dr Zorana Paunovića i ponela zvanje doktor filoloških nauka.

 

Ljubav prema književnosti rodila se, kako otkriva, od malena, uz deku Boru, razvijala se kroz školovanje, nadogradila se ljubavlju prema engleskom jeziku i književnošću, a značajan doprinos dala je Valjevska gimnazija i njeni profesori.

 

– Pošto su me deka i baka čuvali kad sam bila mala, moj pokojni deka Bora me je sa tri godine naučio da čitam i latinicu i ćirilicu. Sećam se da sam, čim sam naučila da pišem, imala malu svesku u koju sam zapisivala svoje tekstove i priče. Mislim da je ljubav prema književnosti oduvek postojala, a da je tada bila kanalisana. Budući da sam u Gimnaziji bila Filološki smer, imali smo srpski jezik i književnost kao odvojene predmete, što mi je pružilo šansu da se podrobnije bavim književnošću. Razredna mi je bila Svetlana Drakul, koja je uvek podržavala moju ljubav i interesovanje za književnost, a u literarnoj i novinarskoj sekciji sam blisko sarađivala sa nastavnicom Milenom Milisavljević. Novinarska sekcija me naučila istraživačkom poslu, što mi je bilo veoma važno i korisno prilikom pisanja doktorata i nastavlja da bude važno u daljem naučnom radu. U četvrtoj godini mi je predmet retorika predavala prof. dr Vera Vaš, što je bilo važno jer sam detaljnije zaronila u filozofske aspekte fenomena reči i jezika, oratorstva kao veštine, što mi je bilo od pomoći prilikom savlađivanja teorije književnosti. Pomenula bih i to da sam dosta vremena provodila sa Jocom Plemićem u biblioteci škole, što je bilo preteča moje ljubavi prema istraživačkom radu u biblioteci. Engleski jezik i književnost mi je predavala nastavnica Jasmina Radić, koja je insistirala ne samo na jeziku, već i na književnosti. Mogu da kažem da sam u Valjevskoj gimnaziji dobila temelj za bavljenje jezikom i književnošću, kao i istraživanjem – prisetila se dr Marija Terzić iskoristivši priliku da naglasi da se u svakom trenutku tokom školovanja u Valjevskoj gimnaziji osećala podržanom od strane svih profesora koji su joj predavali.

 

– Volim, cenim i poštujem te ljude. Ja sam večiti đak Valjevske gimnazije i njen zaposleni, bar na kratko, pre rada na Filološkom fakultetu – otkriva Marija koja 2010. godine upisuje Engleski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je masterirala na temu Uloga majke kao anime u stvaralaštvu Laze Kostića i E. A. Poa u pesmama "Santa Marija dela Salute" i "Gavran" pod mentorstvom prof. dr Zorana Paunovića, a nedavno i doktorirala.

 

U radnoj biografiji Marije Terzić izdvajaju se angažman u Akreditacionom telu Srbije (ATS) koji je uključivao prevođenje internih dokumenata sistema menadžmenta ATS–a i slanje istih evropskim organizacijama za akreditaciju, poput EA (Evropska organizacija za akreditaciju), IAF (Međunarodni forum za akreditaciju) i ILAC (Međunarodna organizacija za akreditaciju laboratorija), kao i prevođenje normativnih dokumenata IAF–a, EA i ILAC–a u sklopu priprema za kolegijalno ocenjivanje od strane EA.

 

Njeno bavljenje književnošću više je usmereno ka naučnom radu, ali ni profesura joj nije strana. Na pitanje u kom pravcu želi da ide, kakav doprinos da da, šta je najviše interesuje u datoj oblasti, Marija odgovara:

 

– Moje ambicije su vezane pre svega za prevođenje i naučno–istraživački rad iz oblasti srpske i engleske književnosti. Zanima me akademsko bavljenje književnošću i pisanje naučnih radova iz oblasti dve pomenute književnosti. Posebno me zanimaju komparativne paralele i intertekstualnost, kao i interdisciplinarnost izmežu ove dve književnosti, kao i kulturološki aspekt koji je nezaobilazan. Od dosadašnjih radnih angažmana izdvojila bih rad na Filološkom fakultetu, gde sam dve i po godine bila saradnik u nastavi i predavala Engleski jezik kao izborni studentima čiji prvi jezik nije bio engleski. Tada sam shvatila da, uz književnost i prevođenje, zaista volim nastavu i predavanje. Imala sam čast da predajem engleski na Kolarcu, što je bilo divno iskustvo. Od januara ove godine radim na Institutu za književnost i umetnost (IKUM) kao prevodilac i deo sam Odeljenja za poetiku moderne i savremene srpske književnosti kojim rukovodi dr Svetlana Šeatović. Kroz rad u nastavi sam unapredila metodološke veštine izvođenja nastave, kroz prevodilaštvo radim na svojim kompetencijama iz oblasti teorije prevođenja, a kroz rad u pomenutom odeljenju se detaljnije bavim onime čime sam oduvek želela, književnošću i pisanjem naučnih radova, gde mi je od velike koristi poznavanje teorije književnosti - kaže Marija i dodaje:

 

– Najveći izazovi su mi bili da pomognem učenicima da sruše mentalne barijere koje su imali u pogledu znanja engleskog jezika i da im pomognem da se liše negativnog stava o sebi kao o nekome ko ne zna engleski dovoljno dobro. Takav stav ih je sprečavao da napreduju. Nakon što bi se toga oslobodili, zadovoljavajući rezultati bi stizali.

 

Naša mlada, uspešna sugrađanka kaže da su njeni dalji planovi vezani na Institut, pisanje i objavljivanje radova i prevođenje materijala za IKUM, što je, kako kaže, posao u kom uživa.

 

Marijin doprinos srpskoj nauci o književnosti

 

Po oceni komisije koju su činili profesori: dr Zoran Paunović, dr Aleksandra Jovanović, dr Aleksandar Jerkov i dr Tijana Parezanović, Marija je obradom pomenute teme u okviru doktorske disertacije "sačinila vredno naučno delo koje predstavlja značajan doprinos srpskoj nauci o književnosti".

 

Ovo nije njen prvi rad koji je na stručnu javnost ostavio takav utisak. Jedna od sjajnih analiza koje je Marija obradila sadržana je u radu pod nazivom "Motiv mosta u delu Ive Andrića Na Drini ćuprija", sa Mežunarodnog naučnog skupa "Most u književnosti, istoriji i kinematografiji" održanog u Andrićevom institutu u Višegradu 2016. godine. Iste godine učestvovala je na Studentskoj konferenciji na temu "Percepcije drugog kao drugačijeg" održanoj u Sremskim Karlovcima koju je organizovao Centar za afirmaciju slobodne misli.

 

Marijin rad "Džim Morison i Milan Mladenović – sveštenici rokenrola" objavljen je u zborniku radova sa godišnjeg međunarodnog interdisciplinarnog studentskog skupa Karlovački dani slobodne misli, a 2017. godine pomenuti rad je predstavila i na predavanju održanom na Akademiji lepih umetnosti i multimedija u Beogradu.

 

 

Aktuelno

Polomljene behaton ploče u Karađorđevoj (foto: Kolubarske.rs)
Raspisana javna nabavka 27.01.2023

Na proleće konačno sređivanje trotoara

Ove godine za sređivanje trotoara iz gradske kase biće izdvojeno 12,5 miliona dinara. Konačno će biti zamenjene oštećene behaton ploče u Karađorđevoj ulici. Bez odgovora pitanje da li će deo...  · 13 komentara