12.03.2025, 12:43

Dvadeset i dve godine od ubistva Zorana Đinđića

U hramu Pokrova presvete Bogorodice danas je održan parastos za Zorana Đinđića, premijera Srbije i predsednika DS-a, koji je pred zgradom Vlade Srbije u atentatu ubijen 12. marta 2003. godine. Parastosu su prisustvovali članovi i simpatizeri stranke, kao i građani poštovaoci Điniđićevog dela.

 

Član Demokratske stranke Duško Rakić je naglasio da smo već u trećoj deceniji otkako je na jedan zločinački način ubijen premijer Srbije dr Zoran Đinđić i da se, kao i svake godine, i ovog 12. marta sećamo njegovih dostignuća i onoga što je predstavljao u političkom i društvenom životu Srbije.

 

"Nažalost, upravo ovih dana možemo videti da se oni koji su se radovali njegovom ubistvu i koji su na neki način, posredno ili neposredno, učestvovali u njegovom ubistvu, okupljaju i prete ponovo građanima Srbije. Gledajući šta se danas dešava u Srbiji, masovni protesti koje su pokrenuli studenti, smatrali smo da ono što je Zoran Đinđić govorio, o budućnosti koja nas očekuje i o mladim ljudima, da se neće ispuniti. Možda je po prvi put pogrešio u svojim stavovima o tome šta će se desiti u budućnosti", rekao je Rakić i dodao:

 

"Ali ono što možemo videti poslednjih meseci u Srbiji, ti mladi ljudi u koje je, na neki način, ušao duh Zorana Đinđića, daje nam jednu nadu i radost da sve ono za šta se on borio i zalagao nije bilo uzaludno, čak i njegova smrt, koja je prekinula političku karijeru, jedan porodični život i sve ono što je u Srbiji bilo značajno i važno, a mi to već godinama, pa nažalost već i decenijama gledamo, nije bila uzaludna. Na neki način se to njegovo delo provuklo kroz generacije i kod mladih ljudi danas se ostvarilo na isti način kako je on to radio pre 30 godina. Ovi mladi ljudi, koje danas gledamo, potpuno su dostojni politike koju je vodio Zoran Đinđić. Možemo im samo reći bravo i hvala!", kazao je Rakić.

 

Duško Rakić (Foto: Kolubarske.rs)

Prema njegovim rečima, protesti i zhtevi studenata nisu revolucija, kao što revolucija nije bila ni petog oktobra 2000. godine, nego je bila odbrana izborne volje građana, koji su se okupili na miran način da se izbore za svoju volju, a onda, u svim tim dešavanjima i reakcijama, bilo je i nekih poteza koji mogu podsećati na neke revolucionarne.

 

"U ovim dešavanjima tokom prethodnih dana ja sam više puta bio u Beogradu, video sam fenomenalnu organizaciju tih mladih ljudi, jedan potpuno pacifistički pristup. Dakle, te studente su tukli, udarali, obarali kolima, gazili, oni nisu reagovali na agresivan način. Jednim potpuno mirnim, Gandijevskim metodama, se bore za bolje sutra, jer ta nadstrešnica koja je pala u Novom Sadu je personifikacija ovog društva i države poslednjih 10-ak godina i oni žele jedan stabilan sistem. Direktno, tu nema nikakvih političkih zahteva. Da je država radila svoj posao svih tih stvari ne bi bilo. Jednostavno, mladim ljudima je dosta više ugrožavanja života, budućnosti i sudbine. Ja tu ne vidim nikakve revolucionarne težnje što se tiče mladih i njihove organizacije. Da li će biti provokacija sa druge strane to ćemo videti u subotu, nadam se neće. Ovom narodu to ne treba, ali treba red, treba odgovornost, trebaju zakoni, a to je ono što studenti u ovom trenutku i traže", zaključio je Duško Rakić.