Milena Seka Maksimović (foto: Đorđe Đoković)
Milena Seka Maksimović (foto: Đorđe Đoković)
26.06.2014, 06:46

Zavisnost od droga se može sprečiti i lečiti

č: | fb:

O narkomaniji kao problemu današnjice uglavnom se govori o tome koliko je droga prisutna na ulici, u školama, koji su uzroci uzimanja psihoaktivnih supstanci... Najmanje se govori o tome da postoje načini za lečenje. Zato se Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge – 26. jun ove godine obeležava pod sloganom „Poruka nade: zavisnost od droga se može sprečiti i lečiti“.

Obeležavanje ovog datuma Generalna skupština Ujedinjenih nacija ustanovila je 1987. godine, kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Da se zavisnost od droga može sprečiti ali i lečiti poručuje se ovogodišnjim sloganom. Kakve su mogućnosti lečenja u Valjevu za Kolubarske.rs govori specijalista medicinske psihologije Milena Seka Maksimović, koja se bavi bolestima zavisnosti u Psihijatrijskoj službi Valjevske bolnice.

Nacionalno istraživanje

Nacionalno istraživanje (Foto: Đorđe Đoković)

Seka Maksimović: U Opštoj bolnici Valjevo postoji dosta dobro razvijena služba za lečenje bolesti zavisnosti. S obzirom na to da i alkohol pripada grupi psihoaktivnih supstanci, može se reći da je lečenje bolesti zavisnosti počelo davne 1989. godine. Lečenje opijatske zavisnosti je započeto  2002. prvo sa grupama porodica koje imaju člana opijatskog zavisnika. Pre dvadesetak godina se krenulo sa  terapijom supstitucije metadonom za nekolicinu opijatskih zavisnika, a 2008. je otvoren Metadonski centar pri Psihijatrijskoj službi. Od decembra 2013. postoji i program supstitucije buprenorfinom koji je pokazao dobre rezultate. Korisnici ove supstitucije, nekadašnji opijatski zavisnici, su mnogo funkcionalniji, radno sposobniji i prijemčiviji za druge oblike psihosocijalne podrške što olakšava njihovu rehabilitaciju i integraciju u okruženje. Dakle, u Psihijatrijskoj službi se mogu lečiti zavisnici od alkohola, opijatski zavisnici kojima je dostupno nekoliko oblika lečenja - grupna psihoterapija uz blokatore, supstitucija metadonom i buprenorfinom, individualna terapija  uz redovno uzimanje farmako terapije. U poslednje 2-3 godine zavisnici od kocke se mogu takođe javiti na lečenje. 

Kolubarske.rs: Koliko lečenje traje?

Seka Maksimović: I što se tiče lečenja, postoje razlike. Ako se opijatski zavisnik leči sa roditeljima ili nekim drugim saradnikom uz redovno uzimanje blokatora, lečenje traje u proseku oko tri godine. Grupe se organizuju uglavnom u popodnevnim časovima, preporučuje se redovan dolazak jer se lečenje odvija po određenom programu. Nije uvek lako odgovoriti na obaveze programa i zato se dužina lečenja menja. Svrha ovakvog programa lečenja je uspostavljanje doživotne apstinencije, promena stila života kojim će se izbeći sve visoko rizične situacije za ponovno vraćanje u bolest, odnosno, ponovno uzimanje psihoaktivnih supstanci. Program supstitucije metadonom je drugačije koncipiran. To je program smanjenja štete čiji je cilj da  intravenski korisnici droge počnu sa uzimanjem metadona, koji zamenjuje heroin, i na taj način prekinu sa rizičnim ponašanjem koje vrlo često ima za posledicu kriminalne aktivnosti, infektivne bolesti, sukobe u porodici, itd. Nekada korisnici uzimaju doživotno metadon, neki par godina dok se ne steknu bolji socijalni i porodični uslovi pa se onda prebacuju na drugi oblik lečenja.  

Kolubarske.rs: Da li zavisnici sami donose odluku o lečenju, ili je to učinio neko drugi?

Seka Maksimović: Postoje različiti motivi za lečenje. Nekada je to apstinencijalna kriza, nekada problemi sa zakonom, nekada sudska mera obaveznog lečenja, nekada porodica  koja insistira na lečenju, a nekada je i samim zavisnicima dosta takvog načina života pa žele da prekinu sa drogom. Oni različito prihvataju lečenje, što zavisi od nekih početnih ciljeva. Ako im je cilj da samo budu „čisti“ i premoste krizu ili nedostatak novca, onda nema prave motivacije. Ako imaju i druge ciljeve, onda su spremniji za promene. Mada nekada imamo i drugačiju situaciju, da i pored prvobitno niske motivacije za lečenje ostanu do kraja programa i pokažu visok stepen spremnosti da se menjaju, a nekada oni koji su bili uspešni u početku napuste lečenje i vrate se u bolest. Dešava se i da su zavisnici više motivisani za lečenje nego njihovi roditelji ili saradnici koji su nekada inicijatori prekida lečenja. Uloga porodice je veoma značajna, da bi se zavisnik i porodica oporavili i postali funkcionalni preporučljivo je da se zajedno leče.

Alkohol i  duvan su sigurno najrašireniji, ako govorimo o svim psihoaktivnim supstancama. Ali ako govorimo o drogama u užem smislu, zavisnici uglavnom koriste heroin, marihuanu, a u poslednjih par godina sve se češće javljaju pacijenti koji koriste stimulanse. 

Kolubarske.rs: Koliko korisnika trenutno imate na lečenju?

Seka Maksimović: Trenutno je više od sto osoba uključeno na različite oblike lečenja. Mi imamo dovoljno kapaciteta da primimo sve zainteresovane za lečenje i da zajedno sa njima i njihovim saradnicima odredimo za njih najbolji oblik. Trudimo se da kreiramo i implementiramo sveobuhvatni tretman, povezujući se i sa drugim ključnim institucijama i organizacijama u gradu, Centrom za socijalni rad, sudom, policijom, nevladinim organizacijama, Domom zdravlja, Zavodom za javno zdravlje, ustanovama kulture, upravo iz raloga što i različiti faktori doprinose razvoju bolesti (droga, ličnost, mehanizmi  mozga, genetika, okruženje). 

Kolubarske.rs: Kolika je uspešnost lečenja?

Seka Maksimović: Procenat uspešnih pacijenata koji su uključeni u grupnu psihoterapiju uz redovno uzimanje blokatora iznosi oko 15 odsto. Ta brojka figurira svuda u svetu. Ona je kod nas pokazatelj uspešnosti lečenja osoba koje su započele lečenje. To nije veliki procenat kada se samo on gleda, ali je procenat uspešnih od grupe koja ostane do kraja lečenja daleko veći. Već sam rekla da se dešava da roditelji neće da nastave lečenje, da su umorni od svega, da im je veliki napor da dolaze ili rade na sopstvenim promenama, da i pacijenti sami napuštaju lečenje iz različitih razloga (prezahtevni programi, nedostatak želje da se promeni način života ili da se poštuju pravila lečenja....). Naravno, uvek ima pozitivnih primera. Mnogi naši pacijenti su postali roditelji, zaposleni su za stalno ili određeno, naučili da je važno da se radi, da se ne bira posao, promenili društvo i okruženje, promenili mesto boravka da bi izbegli stigmatizaciju... Učestvuju u programima prevencije, u humanitarnim akcijama. Jedan lep primer je i zajednička akcija adaptacije kuće  porodice sa bolesnim detetom. Ovakvi uspesi, promene koje su pacijenti postigli, daju podstrek nama koji se bavimo ovim poslom. Ako posmatramo pacijente na programima supstitucije, procenat onih koji prave recidive, odnosno uzimaju heroin i pored metadona ili buprenorfina, i koji prave kriminalne radnje je daleko manji. U tom smislu, supstituciona terapija ima smisla, bez obzira što se dosta laika pa i profesionalaca buni i bez obzira na izvesne teškoće i neprijatne i nepredvidive situacije sa kojima se mi koji radimo sa njima susrećemo.  

Kolubarske.rs: Bivši zavisnici se suočavaju sa brojnim problemima, koji su najčešći?

Seka Maksimović: Zavisnici pa i bivši, lečeni zavisnici su poprilično diskriminisani i stigmatizirani. U našem, ali i u drugim društvima postoje predrasude i zablude vezane za njih. Retko im se pruža šansa. Ipak mogu reći da se situacija u Valjevu dosta promenila u poslednjih dvanaestak godina. Kada smo mi započinjali sa lečenjem opijatskih zavisnika, imali smo čudnovate situacije. Dok su uzimali supstance, zavisnici nisu dobijali otkaze na poslu, a kad su započinjali za lečenjem i sa promenama, bivali bi otpušteni. Ali to se vremenom menjalo. Sada, neki posodavci znaju za lečenje njihovih radnika, podržavaju ih, ali i kontrolišu. 

Kolubarske.rs: Da li je bilo pokušaja da se sistemski rešavaju ovakvi problemi?

Seka Maksimović: Naša država ima strategiju za borbu protiv droge. Zahvaljujući njoj, kao i Komisiji za droge, mnoge stvari su se regulisale. Otvoreno je 25 metadonskih centara u kojima oko 2.500 ljudi besplatno dobija terapiju metadonom. Oko hiljadu ljudi u Srbiji ima mogućnost da dobija  terapiju supstitucije buprenorfinom za koju plaća participaciju 50 odsto. Na redu je da se pravi strategija za  terapijske zajednice i komune da bi se izbegli svi incidenti koji su se u njima dešavali, a u jednoj je i naš sugrađanin nastradao. U Valjevu je bilo pokušaja da se oformi  grupa u okviru Saveta za bezbednost koja bi se bavila prevencijom i svim problemima vezanim za drogu na nivou grada. Nažalost, to nikad nije zaživelo na pravi način pa zato i nema spektakularnih rezultata. Sve se zasniva na ličnim inicijativama i pojedinačnim akcijama lokalnih nevladinih organizacija, kao i projektima  koji se realizuju po školama, udruženjima. Znači, nema strategije, nema akcionih planova za borbu protiv droge na nivou grada. 

Droga je planetarni problem!

Seka Maksimović: Nelegalna ekonomija, bazirana na ilegalnoj proizvodnji i trgovini nedozvoljenim psihoaktivnim supstancama postoji skoro svuda u svetu. Više se ne prodaje samo na ulicama, već i preko interneta, u stanovima. Organizovani kriminal je teško držati pod kontrolom i jednako teško redukovati. Neki noviji podaci govore da u Evropi ima oko 3,4 do 4 miliona korisnika opijata, od kojih je 2,21 do 2,53 miliona u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Po nekim procenama iz 2006. na svetu je bilo 26 miliona ljudi koji su imali značajne probleme zbog uzimanja supstanci, a samo 4,9 miliona je imalo mogućnost da se leči. Svetska zdravstvena organizacija i Agencija za drogu i kriminal UN preporučuje da se više treba okrenuti programima prevencije baziranim na učenju životnih veština u okviru školskih programa, unapređenju porodičnih veština, kao i organizovanju prevencije na radnim mestima. Sa druge strane, potrebno je organizovati programe lečenja, povećati dostupnost tih programa za što veći broj zavisnika, jer je npr. po podacima UNODC iz 2006. godine samo petina zavisnika imala mogućnost za to. 

Aktuelno

Izložba u Trnavcu (foto: IUS Trnavac)
U Internacionalnom umetničkom studiju Pre 14 minuta

Otvorena izložba "Terra – Skulpture"

U Internacionalnom umetničkom studiju "Radovan Trnavac Mića" otvorena je izložba pod nazivom "Terra -Skulpture". "Čast nam je da imamo priliku da ovde u Interancionalnom umetničkom studiju...

 (foto: )
Ponosni na ovaj jubilej Pre 13 minuta

Škola u Brežđu obeležila 130 godina postojanja

Škola u Brežđu, koja nosi ime čuvenog vojvode Živojina Mišića, proslavila je sto trideset godina postojanja. Škola "Vojvoda Živojn Mišić" osnovana je 1892. godine, a jubilej je proslavljen uz...

Opštinska uprava Ub (foto: Dragana Nedeljković)
Podrška akademcima Pre 21 sati 14 minuta

Konkurs opštine Ub za studentske stipendije

Do 2. decembra otvoren je konkurs za dodelu stipendija studentima koji žive na teritoriji opštine Ub. Uslovi za sticanje ove vrste podrške u studijskoj 2022/23. godini  nisu menjani u odnosu na...