04.08.2017, 10:08

Amandman na program Tešnjarskih večeri

Pogledali smo tugu od onoga što pretenduje da se zove ovogodišnji program Tešnjarkih večeri. Imamo amandman.

 

Nije ovo što ću izneti kao predlog tako neozbiljno kako na prvi pogled izgleda. Naime, nigde u ovim programima nema NIČEG ŠTO JE AUTENTIČNO VALjEVSKO, uglavnom neki programi koji se mogu videti širom zemlje Srbije. Zbog toga sam za to da posetioci Tešnjarskih pogledaju nešto ŠTO SE PRIPREMA SAMO ZA OVE VEČERI, A VEZANO JE ISKLjUČIVO ZA VALjEVO.

 

Naprimer, dramatizaciju odbrane doktorske disertacije gosn Poćute; kako se Đ. Milićević sprema da bude portparol SPS-a, koje fraze uči, kako vežba dikciju, intonaciju, akcentuaciju...(što bi rekao Matija u jednom zapisu: daću vam okvir od toliko i toliko fraza, a vi umetnite samo ono što se tiče konkretne situacije, i bog da vas vidi; ili Vuk: ko zna pedesetak narodnih pesama napamet, nije mu teško, imajući u vidu ustaljene fraze, da napravi novu pesmu, malo: Bože mili..., malo: Da je kome stati pa gledati..., malo: Kratko vreme zatim postojalo... i eto); dalje:  primer čoveka koji je objavio na desetine i desetine zbirki, u kojima NEMA NIJEDNE PESME, a proglašen za umetnika godine u našem malom mistu i potpisuje se kao predsednik programskog saveta Tešnjarskih; posebna scena: kako se taj MULTIMEDIJALAC  sprema privatno da ide na SIMPOZIJUM MEDIOKRITETA u Sloveniji, a USPUT zove neke predstavnike institucija kulture Valjeva i traži neki prospektić, bilo šta, kao ide da promoviše VA kulturu; pa onda dramatizacija jednog Bobinog obraćanja novinarima, kao pokazna vežba za drskost, nadmenost, bezobrazluk, osionost, netoleranciju, diskriminaciju, mizoginost...; pa onda malo fleša u prošlost: kako Mika Jokić celu Ekonomsku upreže da bude izborni punkt SPS-a za prve izbore  1990, kako je Klub škole pretvoren u magacin propagandnog materijala te stranke, kako Jokić daje instrukcije noćnom čuvaru da lepi plakate, kako se ovaj u školskom kombiju vraća u zoru isprebijan (tukli ga Vukovi, kaže mučenički), kako Mika zove celo pomoćno i tehničko osoblje i tvrdi da ima načina da proveri kako su glasali, da uvodi maturante u amfiteatar i kaže im da oni znaju za koga treba da glasaju, a taj se podrazumeva...

 

Pa onda stilski program za đake, lekcija ŠTA JE IRONIJA, pokazni primer: Dovesti ih pred Todorovićevu Fontanu i reći otprilike: Evo, deco, ovde je nekad zaista bila kakva – takva, ali PRAVA, fontana, pločice, voda i sve što uz to ide. A onda je čika vlasnik sazidao lokal, prethodno srušio tu fontanu, ali je taj lokal U ČAST SRUŠENOG JAVNOG UKRASNOG OBJEKTA nazvao FONTANA!

 

Nije, dakle, jasno što pored ovako VALjEVSKIH tema dovodimo neke glupe dečje ili programe za odrasle, koji nit smrde nit mirišu, a VALjEVA u njima ni u tragovima.

 

Inače, imam još bezbroj predloga šta bi sve trebalo dramatizovati, a što bi o VA govorilo neuporedivo više od ovih puvaćkih programčića. Molim posetioce ovog sajta da pomognu.

 

P. S. Ovakvi programi, predstavljanja pojedinih aktuelnih situacija konkretnih sredina, uopšte nisu novost, pa i Valjevo može da se podiči tom tradicijom. Naime, kako smo svojevremeno čitali u jednom zapisu veoma uvaženog hroničara našeg grada, Bore Vujića, čuveni valjevski ljudi s ruba društva, nosači Zira i Macan, svojevremeno krajem možda pedesetih, proveli su jedno vreme u policiji gde ih nisu baš milovali (Ozna sve dozna, Davičo). E, izašavši iz tog zatvora/pritvora/privođenja, njih dvojica su ispred Granda odigrali performans, naime odglumili su javno ceo taj događaj, očigledno želeći na taj način da pokažu svu osionost tadašnje vlasti, i da svetu obznane svoje stradanije na pravdi boga. Pa kad je takvo nešto moglo da bude u ono nenarodno i zaguljeno vreme, što ne bi sada, i to baš za Tešnjarske, u vreme kad demokratija cveta, takoreći buja (bogataši trule, sirotinja cveta, kaže satiričar).