26.07.2019, 08:45

Odgovor dr Slobodana Ilića gradonačelniku Slobodanu Gvozdenoviću

Gradonačelnik Valjeva i predsednik valjevskih naprednjaka Slobodan Gvozdenović je pre dva dana na stranačkoj konferenciji za novinare kritikovao dr Slobodana Ilića, nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu finansija.

 

Gvozdenović je rekao da "svestan da nekima ne treba davati uopšte na značaju, ali da narod ne bi prihvatio gluposti jednog stručnjaka koji sedi ispod lipe i mudruje, on narodu mora objasniti neke stvari". On je u svom govoru podsetio da "problem takozvane neuknjižene imovine nije nastao juče, nego je nastao ko zna kad i nije samo problem ove vlasti nego i mnogih prethodnih".

 

"Čovek koji problem neuknjižene imovine sada iznosi kao manjkavost ove vlasti do pre samo nekoliko godina se nalazio na poziciji državnog sekretara Ministarstva finansija i to mu je takođe bio deo posla, da utvrdi vrednost državne imovine", rekao je Gvozdenović.

 

Dr Slobodan Ilić je, u vezi sa izjavom i komentarom gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića na ulogu državnog sekretara Ministarstva finansija oko popisa imovine grada Valjeva, izneo kratke opservacije.

 

On je podsetio, a to bi svaki gradonačelnik ili predsednik opštine trebalo da zna, na odredbe Zakona o javnoj svojini, kao i na činjenicu da je pre 2011. godine postojala samo svojina Republike Srbije.

 

Jedan od poslova za koje Slobodan Ilić, kao državni sekretar Ministarstva finansija, bio zadužen odnosio se na pripremu i predaju Zakona o javnoj svojini (ZJS) Skupštini Republike Srbije na usvajanje.

 

- Taj zadatak sam uspešno obavio predajom Nacrta Zakona o javnoj svojini i sprovedenim javnim raspravama, a u proleće 2011. otišao sam iz Ministarstva finansija. Skupština Republike Srbije je iste godine usvojila ZJS (u primeni od 6. oktobra 2011. godine) čime su opštine i gradovi u Srbiji stekli pravo da postanu vlasnici imovine. Inače, za manje od godinu dana od početka primene tog zakona, 2012. godine je Srpska naprednja stranka, čiji je Slobodan Gvozdenović član, došla na vlast. Da bi postali vlasnici imovine, opštinske/gradske uprave bile su u obavezi da podnesu zahtev za upis svojine nad nepokretnostima koje koriste u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini. Rok da podnesu zahtev za upis imovine bio je tri godine od početka primene zakona. Zbog činjenice da mnogi subjekti na koje se odnosi taj rok nisu sproveli postupak upisa prava svojine na nepokretnostima koje koriste, rok je produžavan šest puta, a poslednji put u decembru 2017. godine. Krajnji rok za obavljanje ovog posla, prema poslednjoj izmeni, je 31. decembar 2020. godine - objašnjava, istine radi, dr Slobodan Ilić narodu, ali i gradonačelniku Valjeva.

 

Dr Slobodan Ilić dalje navodi da su predstavnici Valjeva koji su, na poslednje četiri javne rasprave o predlogu budžeta Grada obrazlagali i "branili" predlog, na postavljeno pitanje o stepenu upisa gradske imovine, svaki put odgovarali da se daleko odmaklo u tom poslu (postoje dokazi).

 

- Koliko se "daleko odmaklo" najbolji odgovor je gradsko rukovodstvo dobilo u izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja grada Valjeva za 2018. godinu (strana 54,55), koje sam građanima Valjeva prezentovao u "Razgovorima pod lipom" – navodi dr Ilić.

 

Grad Valjevo nema tačne podatke o broju i vrednosti svoje nepokretne imovine, zbog nepostupanja nadležnih organa i korisnika, pri čemu oni ne postupaju sa pažnjom dobrog domaćina i na transparentan način.

 

- U kojoj meri je grad Valjevo uspostavio evidenciju svoje nepokretne imovine, kako raspolaže tom imovinom (u kojoj meri je zaštićena) i da li se mogu uvećati prihodi i primanja od iste, su pitanja na koja su građani Valjeva očekivali odgovore. A šta im je odgovorio gradonačelnik, koji je na čelu Grada već tri godine? – upitao je dr Slobodan Ilić

 

****

PRILOG

 

Zakon o javnoj svojini (ZJS) uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Javnu svojinu čini pravo svojine Republike Srbije (državna svojina), pravo svojine autonomne pokrajine (pokrajinska svojina) i pravo svojine jedinice lokalne samouprave (opštinska, odnosno gradska svojina). Oblik javne svojine, određen je po samom ZJS, prema titularu prava.

 

Pravo javne svojine pokrajine i lokalne samouprave, na nepokretnostima navedenim u Zakonu, stiče se upisom prava javne svojine u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima. Nadležni organ titulara prava javne svojine, podnosi nadležnom organu za upis prava na nepokretnosti, uz zahtev, izvod iz javne knjige u koju se upisuju prava na nepokretnostima ili drugu ispravu kojom se dokazuje pravo korišćenja odnosno svojstvo korisnika nepokretnosti kao i potvrdu Republičke direkcije za imovinu da su nepokretnosti prijavljene za jedinstvenu evidenciju u državnoj svojini.

U slučaju kad nepokretnost nije evidentirana kod Direkcije, korisnik nepokretnosti je dužan da podnese evidencionu prijavu na propisnom obrascu. Rok za podnošenje ovog zahteva je tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ukoliko se zahtev za upis prava javne svojine za određenu nepokretnost ne podnese u zakonskom roku, nadležni organ za upis prava na nepokretnosti, izvršiće po službenoj dužnosti na toj nepokretnosti upis prava javne svojine Republike, uz zadržavanje postojećeg upisa prava korišćenja, odnosno korisnika. Ukoliko se u roku od narednih deset godina od dana stupanja na snagu Zakona ne podnese zahtev za upis javne svojine, izvršiće se po službenoj dužnosti brisanje prava korišćenja odnosno korisnika.

 

DVA VAŽNA ČLANA ZJS

 

Način sticanja javne svojine na nepokretnostima i podnošenje zahteva

 

Član 76.

 

Pravo javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave na nepokretnostima iz člana 72. ovog zakona stiče se upisom prava javne svojine u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima.

 

Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave podnosi nadležnom organu za upis prava na nepokretnostima zahtev za upis prava javne svojine autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave na osnovu odredaba ovog zakona.

 

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige u koju se upisuju prava na nepokretnostima ili druga isprava kojom se dokazuje pravo korišćenja, odnosno svojstvo korisnika nepokretnosti, kao i potvrda Republičke direkcije za imovinu da su nepokretnosti prijavljene za jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini saglasno zakonu.

 

U slučaju kad nepokretnost nije evidentirana kod Direkcije korisnik nepokretnosti je dužan da podnese evidencionu prijavu na propisanom obrascu.

 

Rok za podnošenje zahteva

 

Član 77.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave podnose zahtev za upis prava javne svojine iz člana 76. stav 2. ovog zakona u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Ukoliko se zahtev za upis prava javne svojine za određenu nepokretnost ne podnese u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, izvršiće, po službenoj dužnosti, na toj nepokretnosti upis prava javne svojine Republike Srbije, uz zadržavanje postojećeg upisa prava korišćenja, odnosno korisnika.

 

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ukoliko autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ne podnese zahtev za upis prava javne svojine u smislu stava 1. ovog člana, u roku od 10 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima izvršiće, po službenoj dužnosti, brisanje prava korišćenja, odnosno korisnika.