04.02.2016, 10:05

Srđa Kalember

U Beogradu je preminuo Srđa Kalember (88), jedan od pionira srpske i jugoslovenske košarke, dugogodišnji igrač i trener. Najveći deo, ne samo sportskog, života posvetio je Crvenoj zvezdi. Potom je igrao i radio u Francuskoj, a bio je trener spiltske Jugoplastike i (što je ostalo nezabeleženo), valjevskog Metalca.

U Metalac je stigao 1979, u godinama igranja Druge lige Istok (Prve B lige) i pokušaja da se klub vrati u elitno društvo ex YU, kada su, po pravilu, nedostajale pobeda ili dve za ostvarenje tog neostvarenog cilja.

Nije se dugo zadržao, verovatno je shvatio da Metalcu pored igrača nedostaje što-šta (finansije, bolja organizacija kluba) za povratak u jednu od najjačih košarkaških liga Evrope. Tokom boravka u Valjevu, klub mu nije obezbedio ni hotelski smeštaj, pa je boravio kod Voje Stevanovića, člana uprave, u Pantićevoj 95 (sada je to 109), kući do moje. To je bio dodatni razlog što smo povremeno kod tetka Draginje, Vojine majke, pili kafu i pričali o košarci.

Srđa mi je rekao kako je blizak rođak dr Relje Kalembera, dugogodišnjeg upravnika Dispanzera medicine rada u Krušiku, te da su oni od Kalembera iz Jasenovca u Hrvatskoj (bez obzira na to što su svi u vesti o njegovoj smrti javili da je rođen u Sarajevu, te da je rano došao u Beograd).

Iznenadio se kada sam mu ispričao kako su po kapitena valjevskog ligaša Branka Kovačevića, e da bi ga odveli u Crvenu zvezdu, koja je tih godina bila u velikoj krizi, došli Miljenko Zrelec, jedan od tada vodećih beogradskih političara, Raša Šaper, alfa i omega YU košarke, i Vasilije Belobrković, gensek KSS. Sastanak sa rukovodstvom Metalca, koje je predvodio predsednik kluba Selimir Maksimović, bilo je upriličen u prostorijama OK SSRN, u zgradi društveno-političkih organizacija, u Vuka Karadžića 16. Prošvercovan sam kao tobožnji član rukovodstva SSRN jer je dogovor bio da se mediji ne obaveštavaju o sastanku.

„Ma, šta kažete, mali Raša, tako smo ga zvali, spasavao Zvezdu. Pa on je punokrvni ’partizanovac’!“, sećam se i danas Srđinih reči, koje je toga dana nekoliko puta ponovio u Stevanovića kući.

Kalember je tokom boravka u Valjevu, a u pripremnom periodu, Metalac vodio na Kup utakmici sa Slogom u Kraljevu na kojoj je došlo do zanimljive situacije. Tamošnja publika je bila jedna od najgorih, u punom smislu te reči, u tadašnjoj SFRJ. Vređala je centra valjevske ekipe, gorostasnog i dobrodušnog Milovana Tasića. Kada je „Tajki“ (ili „Tajdžonu“), kako su mu tepali saigrači, prekipelo krenuo je na tribine da se „pojasni“ sa najzagriženijim navijačima Sloge. Nije stigao ni do ograde igrališta, a „najhrabriji“ su se razbežali po tribinama!

Na fotografiji Dragiše Medenice (kolor je već zamenio crno-bele fotke), su: Milan Jerinić (u odelu), Srđa Kalember, Marjan Đurić, Živan Pantić, kapiten Zoran Kovačević, Nebojša Mtić Rogi, Dragi Pantović, Dejan Dobrivojević, Vojislav Kecojević, „Srba“ Avramović, dr Žika Simović, Veselin Sulja Nenezić (stoje, sleva); Duško Đukanović Šuška, Voja Ilić Koska, Rajko Borisavljević, Dušan Ružičić Kebac i Dragan Ćeća Nikolić (sede, sleva).

Dakle, gotovo kompletna prvoligaška ekipa, bez Branka Kovačevića i povremenih „gostujućih pojačanja“ iz Beograda. Avramović je stigao iz Studenta, a Đukanović i Matić, uz Miku Počeka (kojeg nema na fotografiji) bili su predvodnici nove generacije Metalca.

Srđa Kalember je bio izuzetan gospodin i na terenu i van njega, u mladosti „mišomor“ za beogradske lepotice. Jedan je od junaka dokumentarnog, ali i igranog filma, o tome kako je SFRJ postala prvak sveta 1970-te u Ljubljani. Umro je 2. februara u Beogradu, nije se probudio, a sutra će biti sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju u glavnom gradu.