12.01.2019, 14:19

Zbogom "stari igraču"

Na Novom groblju u Valjevu danas je sahranjen Slobodan Đukić Đule, nekadašnji predsednik Valjevske opštine.

 

Članovi porodice, veliki broj prijatelja, saradnika, ličnosti iz javnog života, građani prisustvovali su komemoraciji u sali gradske Skupštine, opelu u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg i sahrani jednog od najuspešnijih predsednika Valjevske opštine.

Slobodan Gvozdenović (Foto: Đorđe Đoković)

Na komemorativnom skupu u sali gradske Skupštine govorio je gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović.

 

- Vreme u kome je Đukić bio gradonačelnik Valjeva bilo je i teško i lepo, kada je zemlja išla napred, ali i koje je obeležio raspad velike države i vreme u kome su se mnoge stvari prelamale, kada nam se istorija dešavala. Slobodan Đukić će biti upamćen kao čovek koji je tada imao razumevanja za srpsku mladost, koja je nažalost ginula po ratištima u Hrvatskoj. On je prvi stao na stranu valjevske i srpske mladosti kao gradonačelnik i za mene je to najjači utisak koji je ostavio. Bilo je to i vreme u kome je grad išao napred, kada je Valjevo bilo prepoznatljivo po celoj toj generaciji čiji je deo bio i Slobodan Đukić - rekao je Gvozdenović.

Dušan Mihajlović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Višedecenijski prijatelj i saradnik Dušan Mihajlović, bivši predsednik Valjevske opštine, verovao je da će njegov prijatelj Slobodan Đukić, koga je upoznao pre više od pola veka, i ovu bolest savladati jer je ga je poznavao kao neuništivog i velikog borca.

 

- Evo nas u sali u kojoj smo provodili dosta vremena, u kojoj smo raspravljali o problemima građana našeg voljenog grada, a danas smo se okupili da te ispratimo u večost. Odlaziš na bolje mesto od ovog našeg trošnog i prolaznog - rekao je Mihajlović.

 

U svom govoru osvrnu se na četiri decenije saradnje, zajedničkih poslova i ciljeva kojima su stremili i većinu ostvarili. Naglasio je da nije imao boljeg saradnika od Slobodana Đukića i otuda nema reči kojima bi iskazao svoju zahvalnost, ali najveću zahvalnost svom prijatelju duguje zbog nečeg drugog.

 

- Mi nismo pripadali istim generacijama Valjevaca. Ja sam bio zaluđeni mladi istraživač bez korena u tadašnjoj valjevskoj eliti, pa sam upao u gradska politička zbivanja kao strani i sumnjivi element. A ti si imao duboke gradske korene. Pripadao si, kao mlađi izdanak, čuvenoj valjevskoj posleratnoj genraciji koja je burno živela po sopstvenim viteškim pravilima i o kojoj se mogu napisati knjige. Sve vam je bilo interesantnije od knjige i škole, ali kada ste stasali postali ste ozbiljni igrači u poslu kojim ste se bavili. I pored jaza između generacija, ti si me prihvatio kao mladog istraživača, nadobudnog gradskog junošu. Počeo si da me uvodiš u svet tvojih prijatelja, pa sam upoznao Penceta, kako smo zvali Ljubu Popovića, Slobodana Jevtića Puliku, Petra Pajića, Mila Gligorijevića, Matiju Bećkovića,da bi se krug tih poznanstava širio do neslućenih razmera. I to je bila tačka oslonca za takozvani valjevski preporod od kraja sedamdesetih do završetka osamdesetih. Poluga kojom smo ga pokrenuli bila je kultura. Ne postoji projekat koji nismo pokrenuli, na koji su sugrađani danas ponosni, a da ti nisi dao lični doprinos i pečat - rekao je Dušan Mihajlović.

 

Mihajlović je podsetio na sve ono što je Đukić uradio u Valjevu i za Valjevo, na ono što ostaje kao nezaboravan trag njegovog postojanja i aktivnosti.

 

- Tvojom ostavštinom se ponosi tvoja porodica, ali i mi tvoji prijatelji i saradnici. Uvek mi je na umu tvoja uzrečica "stari igrači se važe". I završavam sa porukom - dragi Đule znaj da se stari igrači važe i da ćeš nam i dalje biti brat i stari igrač. Vreme ne može izbrisati uspomene na tvoje postojanje i ostavštinu u centru galaksije. Ne može izlečiti ni tugu što si otišao sada kada si kao penzioner mogao da budeš više sa nama, svojom porodicom i tvojim voljenim unucima - rekao je Dušan Mihajlović opraštajući se od prijatelja i saradnika.

Željko Jež (Foto: Đorđe Đoković)

 

Od Slobodana Đukića, "istinskog građanina Valjeva, duboko utkanog u istoriju grada", oprostio se njegov prijatelj i saradnik Željko Jež.

 

- Pokušavam da, saćajući se uzbudljive i prebogate životne staze kojom je hodio naš Đule, nedostojnim rečima osvetlim njegov časni i dostojanstveni život kakav se daje samo izabranima. Napušta nas omiljeni kozer i šaljivdžija, iskreni i istrajni drugar, prijatelj, veliki pregalac na poslovima uređenja grada. Poštovalac i čuvar najplemenitijih vrednosti građanskog života. Saborac i saučesnik u svim poduhvatima koji su obeležili razvoj grada u drugoj polovini 20. veka. Napušta nas borac za očuvanje ljudskih života i mira u zemlji. Prijatelj i sabesednik mnogih ljudi Srbije i sveta; Izraela, Holandije, Francuske, Rusije, koji su posećivali i stvarali u našem gradu. Napušta nas zaljubljenik u Valjevo i njegove Valjevce, negov Tešnjar u kome je odrastao - rekao je Jež.

 

Regulacija Kolubare i manjih reka u valjevskom kraju su Đukićevo delo. Uređeni gradski parkovi oplemenjeni skulpturama, sređen Tešnjar, otvorena Moderna Galerija. Na njegovo pregalaštvo ukazuju i gradski trgovi, spomenici velikanima proti Matiji, vojvodi Mišiću, Desanki, sa kojima se danas diči naš grad.

 

- Napušta nas, ali neizbrisiva sećanja na njegova dela u koje je ugradio veru, ljubav i snagu ostaju da nas podsećaju koliko je veliko bilo stvaralaštvo Slobodana Đukića. Ostaje nam sećanje na vragolaste oči koje nikada ne pitaju, a sve vide. Sećaćemo se osmeha koji nikada ne napušta lice na kome se ne očituje bol i tuga. Spomen na njega ispunjavaće nas ponosom i čašću kroz privilegiju da smo bili sugrađani, saradnici i saborci još jedne istinske valjevske legende koja će svoje trajanje da ovekoveči u spomenarima našeg grada - rekao je Željko Jež na komemoraciji povodom smrti Slobodana Đukića Đula.

Komemoracija Slobodanu Đukiću (Foto: Đorđe Đoković)