Badnjak je simbol života, a ne rana na šumi: Vreme je da sečemo granu, a čuvamo stablo

Svake godine, u osvit Badnjeg dana, tišinu srpskih šuma prekida zvuk sekira. Domaćini, vaspitavajući nove generacije, odlaze po badnjak, simbol svetlosti i topline. Tradicija nalaže izbor mladog, pravog i zdravog stabla hrasta ili cera. Paradoksalno, biramo ono najlepše i najvitalnije, upravo ono što je prirodi najpotrebnije da bi opstala. Dok badnjak uveče unosi blagoslov u dom, iza nas u šumi ostaju desetine hiljada posečenih nada za buduće vekove.

Ekološki danak koji više ne treba da ignorišemo Iza idilične slike praznika krije se surova statistika: na Badnji dan strada na stotine hiljada mladih stabala. Hrast, cer, ponos naših pejzaža, postaje žrtva masovne, nekontrolisane seče. Stručnjaci upozoravaju da ovaj običaj, u svom trenutnom obliku, direktno doprinosi degradaciji ekosistema i slabljenju šumskog fonda. Sečom najzdravijih mladica ne uzimamo samo drvo; uzimamo kiseonik, stanište pticama i budućnost našim unucima.

Pitanje je jasno: Može li se vera slaviti uništavanjem Božje kreacije?

Tradicija i priroda: Harmonija umesto uništenja. Badnjak je simbol Hrista, topline koja greje dušu i svetlosti koja razgoni mrak. Njegova suština ne leži u debljini debla niti u visini posečenog stabla, već u plamenu koji okuplja porodicu. Duhovnost se ne meri količinom drveta, već poštovanjem prema životu. Vreme je da običaj prilagodimo svesti 21. veka,  umesto seče celih stabala, uzimajmo samo grane sa odraslih hrastova.

Ovom malom, ali presudnom promenom postižemo mnogo

Simbolika ostaje netaknuta: Grančica u domu nosi istu duhovnu težinu kao i celo stablo. Bogu je mila namera, a ne pustoš u šumi. Šuma nastavlja da diše, uzimanjem grane omogućavamo stablu da raste, razvija se i decenijama proizvodi seme za nove generacije hrastova. 

Istinski primer potomcima, učeći decu da seku granu, a ne stablo, učimo ih plemenitosti, empatiji i odgovornosti prema planeti koju im ostavljamo u nasleđe.

Apel zajednici 

Budimo čuvari, a ne dželati šuma. Badnjak treba da bude blagoslov, a ne ožiljak na licu prirode. Ako želimo da naši potomci za sto godina imaju gde da odu po svoj badnjak, moramo prestati da sečemo budućnost danas.

Pozivamo svakog domaćina: Odsecite samo granu sa razvijenog stabla, pazeći da ga ne povredite ili posadite hrast u svom dvorištu ili na imanju. Neka on bude vaš lični izvor badnjaka koji će rasti zajedno sa vašom porodicom.

Spojimo veru i ekološku svest. Neka plamen badnjaka ove godine gori jače jer znamo da smo šumu ostavili u životu.

Secimo grane, čuvajmo stablea,  jer bez zdrave šume nema ni zdravog života.

Autor: Dragić Tomić,  diplomirani inženjer šumarstva