Da li nam je preče zdravlje ili rudna renta, primer Bobije
Šta je preče: zdravlje građana ili rudne rente? Na primeru planine Bobije, odgovor je poražavajući. Deceniju nakon što su vrhunski srpski geolozi dokumentovali prisustvo olova i cinka iznad svih dozvoljenih normi u Orovičkoj reci, državni aparat se ponaša kao da nauka ne postoji.
Dok ministarstva mesecima loptaju odgovornost s jednog na drugo, meštani podno napuštenih jalovišta poje stoku i zalivaju bašte "koktelom" teških metala.
Ovo je priča o dokumentovanim otrovima, sakrivenim katastrima i narodu koji je prepušten sam sebi dok institucije peru ruke u crvenoj vodi.
IZVOD IZ NAUČNOG RADA:
Geohemija većih jalovišta rudnika metala zapadne i centralne Srbije
Doktor geoloških nauka BOŽIDAR V. ĐOKIĆ i drugi Geološki zavod Srbije, Beograd Naučni rad 2013 godine.
"U radu je ukazano na veoma visoke koncentracije teških metala u većim jalovištima zapadne i centralne Srbije".
U okviru analitičkih postupaka sprovedena su terenska i laboratorijska ispitivanja.
Olovo je najzastupljeniji teški metal koji na jalovištima kontinuirano pokazuje visoke koncentracije… Ovaj teški metal je utvrđen u vodama sa i iz okoline jalovišta. U Orovičkoj reci, u koju se skuplja materijal jalovišta sa Bobije, je u koncentracijama iznad maksimalno dozvoljenih… Bakar je u Orovičkoj reci prisutan u koncentracijama većim od maksimalno dozvoljenih….
Diskusija rezultata
Olovo, najtoksičniji teški metal, pokazuje koncentracije veće od dozvoljenih što najverovatnije i određuju fitotoksična svojstva jalovine. Nalazi se na drugom mestu rang liste toksičnih i hazardnih supstanci.
Olovo, poreklom sa deponija, je utvrđeno u zemljištu i vodama u okolini. Ovom trovanju je najviše izloženo domicilno stanovništvo koje kontinuirano konzumira poljoprivredne proizvode iz bliže i/ili dalje okoline. Višak olova toksične efekte ispoljava u bubrezima, nervnom sistemu, koži a negativno utiče i na formiranje krvnih ćelijskih komponenti
Povećano unošenje cinka dovodi do pojave anemije i oštećenja imuniteta, poremećaja koordinacije i osećaja pospanosti
Arsen je kontinuirano prisutan u povećanim sadržajima u svim jalovištima, zemljištima i vodama iz okoline. Nalazi se na prvom mestu rang liste toksičnih i hazardnih supstanci. Njegova karcinogenost kod ljudi je dovoljno dokazana. Toksične efekte ispoljava u nervnom, respiratornom, endokrinom sistemu, na koži i jetri kao i na formiranju krvnih ćelijskih komponenti [9]. U istoriji, arsenova jedinjenja su bila najpoznatiji otrovi. U Kini su opisani slučajevi trovanja arsenom još 3000 godine pre n.e.
Nikl se javlja u koncentracijama koje ga svrstavaju u toksične. Toksične efekte ispoljava u nervnom, respiratornom sistemu i koži, a utvrđeni su njegovi i kancerogene efekti
Bakar je kontinuirano prisutan u jalovini, u povećanim sadržajima u zemljištu i vodi iz okoline. Unos većih količina bakra dovodi do trovanja. Veće količine utiču i na centralni nervni sistem, dovode do mentalne retardacije i poremećene koordinacije, a utvrđeni su i štetni uticaji na bubrezima, koži. Negativno utiče na stvaranje krvnih ćelijskih komponenti".
Izvod iz rada: "Jalovišta nekih rudnika metala u Srbiji i njihovo okruženje" autora BOŽIDARA V. ĐOKIĆ objavljen u geološkom glasniku broj 18 od 2023 godine:
"Geološki zavod Srbije je u kontinuitetu od 2006. do 2012. istraživao jalovišta na njenoj teritoriji. Predmet istraživanja su bili jalovišta rudnika metala i nemetala. Realizacijom projekta prikupljene su osnovne informacije o većini jalovišta…
Ovom prilikom prikupljeni su i uzorci voda sa jalovišta, kao i voda iz okoline koje su pod (vidljivim) uticajem ovih voda. Uzeti su uzorci zemljišta iz okoline jalovišta. U neposrednoj blizini nekih jalovišta iz, za ovu priliku, konstruisanih taložnika utvrđivan je intenziteta aerozagađenja (taložnici su projektovani u blizini flotacijskih jalovišta…
Rad je, u najvećoj meri, proizvod iskustva i rezultata vezanih za realizaciju projekta "Katastar jalovišta tehnogenih mineralnih sirovina Republike Srbije sa procenom rizika izvora i kapaciteta životne sredine". (Đokić i Jovanović, 2006-2012). U radu su prikazani rezultati istraživanja jalovišta nekih rudnika metala…
Na Bobiji su formirana dva jalovišta: na vrhu brda sa rudničkom i ručno prebiranom jalovinom, i niže sa jalovinom preostalom nakon drobljenja i separacije. Sadržaji Zn, Cu, Cd i Ni u vodama na vrhu Bobije su iznad dozoljenih za III i IV klasu. U vodotoku ispod separacije, sadržaj Pb i Zn je iznad dozvoljenog za III i IV klasu (Pravilnik, 31/82)".
Svemu ovome treba dodati i ovo:
Projekat Katastar rudarskog otpada, vredan 2,1 miliona evra, koji je realizovan od 2017-2020 finansirala je EU sa 90%, a ostatak Srbija. Sproveli su ga konzorcijum nemačkih firmi Plejades i DMT uz domaće partnere. Cilj je formiranje baze podataka o svim aktivnim i napuštenim lokacijama rudarskog otpada radi usklađivanja sa regulativom EU i unapređenja sistema upravljanja otpadom.
Osam timova stručnjaka obišlo je 250 lokacija i utvrdilo da 105 sadrži veće količine otpada – ukupno oko 24 miliona kubnih metara. Za detaljna ispitivanja odabrane su 41 lokacija u 21 opštini, među njima i Ljubovija, koje obuhvataju 80% ukupnog otpada. Analize uključuju zemljište, vode, hemijski sastav i stabilnost.
Baza podataka trebalo je da sadrži sadrži: Detaljne hemijske, mineraloške i geomehaničke rezultate laboratorijskih ispitivanja, kategorizaciju otpada i njegov uticaj na zdravlje ljudi i bezbednost, podatke o uticaju otpada na kvalitet vazduha, zemljišta, kao i površinskih i podzemnih voda.
Po izjavi predastavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Katastar je trebao biti dostupan javnosti po završetku projekta u februaru 2020. godine.
Nakon saznanja o planiranom izdavanju novih odobrenja za istražne radove i bušenja na planini Bobiji, podneli smo prijavu Ministarstvu zaštite životne sredine. Zahtevali smo hitno postupanje u skladu sa zakonom radi zaštite prirode I zdravlja stanovništva, sa posebnim akcentom na obaveznu rekultivaciju, sanaciju deponije i utvrđivanje porekla i eventualne otrovnosti crvene tečnosti koja se sliva sa planine.
Povodom naše predstavke (broj 002768707 2024 od 27.09.2024. godine), primili smo odgovor republičkog rudarskog inspektora.
Republički rudarski inspektor je prilikom vanrednog inspekcijskog nadzora sačinio zapisnik broj: 002768707 2024 14820 007 003 042 002 od 28.01.2025.godine, u kome, pored ostalog je navedeno:
"Terenskim obilaskom predmetne lokacije konstatuje se da se u formiranom udubljenju na površinskom kopu akumulira voda koja pravi omanje jezerce, crvenkaste boje. Voda u jezerce pritiče iz kamenih blokova braonkasto-žućkaste boje, koji predstavljaju konglomerat različitih hemijskih jedinjenja, od kojih neki daju crvenkastu boju vodi. Projekat zaštite radne i životne sredine za Površinski otkop barita-„Bobija“ i Postrojenje za pranje i drobljenje rude barita-„Bobija“-Ljubovija, iz februara 1987. godine, koji je za potrebe nadziranog subjekta uradio Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, a u koji je Republički rudarski inspektor imao uvid, ne predviđa opasnosti od zagađenja voda i zemljišta eksploatacijom i preradom rude barita na ovom lokalitetu. S obzirom da se predstavka na osnovu koje je iniciran ovaj inspekcijski nadzor odnosi na potencijalne opasnosti od zagađenja dve lokalne reke, Ljuboviđe i Orovičke reke, koje se boje crveno u slučaju većih priliva vode, Republički rudarski inspektor, shodno članu 171. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima konstatuje da nalaganje mera u cilju utvrđivanja hemijskog sastava vode, odnosno da li je ista zagađena i kao takva predstavlja opasnost po okolinu, nije u nadležnosti ove inspekcije, iz kog razloga će predmet biti prosleđen Republičkoj vodnoj inspekciji na dalje postupanje".
I ponovo smo se obratili Ministarstvu za zaštitu životne sredine, nezadovoljni odgovorom, a oni su nam odgovorili da oni nisu nadležni…E, pa nastavićemo, neko mora biti nadležan a i ODGOVORAN za zdravlje ljudi koji žive na ovom području. A žitelji ovog područja piju vodu, poje stoku, zalivaju baste i ne čitaju naučne radove.
Dok institucije mesecima prebacuju nadležnost sa jednog na drugo ministarstvo, naučna zajednica je još pre jedne decenije rekla svoje. Mi više ne pitamo, mi na osnovu zakona i nauke zahtevamo.
Naučni dokazi o tihoj smrti: Šta kaže struka?
Prema istraživanjima Geološkog zavoda Srbije, situacija na Bobiji nije samo "crvena boja vode", već ozbiljno toksično zagađenje:
- Olovo i Arsen: Utvrđene su koncentracije u vodama i zemljištu koje su iznad maksimalno dozvoljenih. Ovi metali su na samom vrhu liste najopasnijih supstanci koje trajno oštećuju nervni sistem, bubrege i krvnu sliku.
- Bakar i Cink: U Orovičkoj reci ovi metali direktno ugrožavaju ekosistem i ljude koji tu vodu koriste za stoku i bašte.
- Kumulativno trovanje: Stanovništvo je godinama izloženo indirektnom trovanju kroz poljoprivredne proizvode, a da o tome nikada nije zvanično obavešteno.
Gde je nestao "Katastar rudarskog otpada"?
Evropska unija je sa 2,1 milion evra finansirala projekat popisa opasnog rudarskog otpada. Rezultati za Ljuboviju i Bobiju su morali biti javni još u februaru 2020. godine. Zašto se ovi podaci kriju? Ako država zna tačan hemijski sastav i stepen rizika, zašto dozvoljava nova istraživanja pre nego što sanira stare rane?
Administrativni lavirint: Niko nije nadležan, a svi su odgovorni
Na našu prijavu (br. 002768707 2024), rudarski inspektor odgovara da "utvrđivanje hemijskog sastava vode nije u njegovoj nadležnosti", dok se Ministarstvo zaštite životne sredine takođe proglašava nenadležnim.
Odbijamo da prihvatimo ulogu žrtve u birokratskoj igri. Dok se inspektori pozivaju na projekte iz 1987. godine koji "nisu predviđali zagađenje", reke se pred našim očima boje u crveno, a naučni radovi iz 2013. godine potvrđuju prisustvo teških metala.
ŠTA TRAŽIMO?
Na osnovu Člana 74. Ustava Republike Srbije, koji svakome garantuje pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno obaveštavanje o njenom stanju, podnosimo sledeće zahteve:
- HITNA SUSPENZIJA SVIH DOZVOLA: Da se odmah stave van snage sva odobrenja za istraživanje i eksploataciju na području Bobije.
- ZAKONSKA REKULTIVACIJA I SANACIJA: Zahtevamo hitnu sanaciju postojećih rudarskih deponija i jalovišta o trošku države ili titulara, u skladu sa važećim zakonima, a ne projektima starim 40 godina.
- JAVNA OBJAVA TOKSIKOLOŠKIH ANALIZA: Da se izvrši vanredno ispitivanje svih izvora, potoka i reka na ovom području, te da se rezultati objave javno i bez odlaganja.
- UPUTSTVA ZA STANOVNIŠTVO: Zahtevamo da nadležni organi izdaju jasna uputstva meštanima o bezbednosti korišćenja vode za piće, napajanje stoke i navodnjavanje.
Zdravlje ljudi koji žive na Bobiji, piju tu vodu i obrađuju tu zemlju ne može imati cenu, niti može biti predmet rudarske rente. Neko mora biti odgovoran!
Predsednik Ekološko-šumarske asocijacije "Ekošum", diplomirani inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović