Građanska nauka na Divčibarama: Od građana aktivista do građana naučnika – od problema do rešenja

U avgustu 2021. spontano se okupilo 26 građana, revoltiranih zbog izlivanja fekalnih voda bez ikakvog tretmana u reku Kamenicu, koja protiče kroz zaštićeno područje - Predeo izuzetnih odlika (PIO) Maljen. Upravo tada je taj predeo dobio status zaštićenog područja, i to Uredbom Vlade Republike Srbije, što je dodatno naglasilo ozbiljnost problema.

Građani su shvatili da se ne radi o izolovanom incidentu, već o sistemskom problemu. Zato su proširili aktivnosti: analizirali urbanistički profil Divčibara, detektovali uzroke i posledice. 

Razvoj destinacije, započet 2015. godine sa idejom da se privuku investitori, odvijao se stihijski – bez poštovanja uslova zaštite prirode, bez neophodne infrastrukture i uz kreativno tumačenje odrednica plana generalne regulacije. Rezultat je bio porazan: fekalne vode iz brojnih novoizgrađenih apartmanskih objekata izlivale su se na livade s narcisima, u potoke i na slobodne površine.

Zbog toga je njihov apsolutni prioritet od 2021. postala borba za realizaciju projekta kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV). Posle decenija praznih obećanja i promašenih projekata radovi su konačno započeti. "Upravo nas je ovaj problem doveo do saradnje sa akademskom i naučnom zajednicom i projekta građanskih naučnih istraživanja (GNI) koji finansira Centar za promociju nauke (Sajt projekta: https://www.divsci.rs/)

Iako naziv projekta na prvi pogled deluje komplikovano: Pionirski pristup oblikovanju održive budućnosti energetski neutralnog i resursno efikasnog prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji kroz građansku kokreaciju, suština je jednostavna: kroz spregu građanskog aktivizma sa istraživačkim radom studenata završne godine master studija na Građevinskom i Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu istražuju se najbolje dostupne tehnike za prečišćavanje otpadnih voda u skladu s najnovijim smernicama Evropske unije (EU). Građani aktivisti postaju građani naučnici jer osim prikupljanja podataka s terena, kao što je mapiranje izlivanja otpadnih voda, aktivno doprinose kreiranju istraživačkih zadataka, analizi rezultata i informisanju šire javnosti, naročito dece i omladine, o važnosti prečišćavanja otpadnih voda", navode građani i dodaju:

"Zahvaljujući ovom projektu gledamo i nekoliko koraka unapred – do dana kada će postrojenje biti završeno, a prečišćene vode pametno iskorišćene: na primer, za osnežavanje ski staza, gašenje požara ili čak zagrevanje apartmanskih objekata. Na preliminarnoj razradi mogućih tehničkih rešenja rade naši partneri – stručnjaci s Građevinskog i Mašinskog fakulteta, zajedno sa studentima završne godine master studija, na osnovu ulaznih informacija koje mi građani prikupljamo na terenu".

Zašto je projekat građanskih naučnih istraživanja važan za sve nas?

Prema navodima građana aktivista, to je prilika da ukažu na problem ispuštanja otpadnih voda u prirodu, ne samo široj javnosti već i stručnoj i akademskoj zajednici, čija je podrška neprocenjiva.

Takođe, to je šansa za jačanje kapaciteta građana da informisano i argumentovano učestvuju u kreiranju javnih politika, zagovaranju rešenja zasnovanih na nauci i utiču na donošenje odluka.

Pored toga, učimo da razlikujemo želje od realnosti: uz pomoć stručnjaka sagledavamo šta je moguće i izvodljivo. Stičemo sigurnost i samopouzdanje da se problemi mogu rešiti primenom savremenih naučnih rešenja i tehnologija.

Tako građanski aktivizam ne ostaje samo na kritikama već kroz građansku nauku nudi i održiva rešenja.

 Aktivizam u praksi

Šetnje po divčibarskim vrletima nisu samo rekreacija – one su aktivne, kažu građani i dodaju da  beleže, fotografišu i mapiraju probleme: divlje deponije, popucale vodovodne cevi, izlivanja. Zabeležene podatke prosleđuju nadležnima, a u većini slučajeva problemi se otklanjaju zahvaljujući dobroj saradnji s komunalnim preduzećima i JKP "Vodovod" Valjevo, koji je i partner na projektu. Podatke koje prikupe na terenu sistematizuju i objavljuju putem CitSci platforme kako bi bili dostupni naučnoj i široj javnosti.

https://citsci.org/projects/divsci-citizen-co-creation-shaping-a-sustainable-future-of-wastewater-treatment-in-serbia/observations

Obim gradnje na Divčibarama odavno je prevazišao kapacitete opštinskih vlasti. Zato su statistički podaci koje građani prikupljaju dragoceni za planiranje razvoja i konkretne projekte. 

Građani naglašavaju da ne pristaju na izgovore tipa "kanalizacija se izliva i drugde" – njihov odgovor je da u razvijenim planinskim mestima, poput onih u Kanadi ili Švajcarskoj, takvi problemi ne nastaju. "Mi želimo da se poredimo s boljima i težimo napretku", poručuju.

 Misija

Udruženje građana "Održive Divčibare" osnovano je s jasnom misijom – održiv razvoj destinacije uz očuvanje prirode i biodiverziteta. Od avgusta 2021. do danas sproveli su više od 300 aktivnosti: prikupljanje podataka, mapiranje ekoloških incidenata, podnošenje prijava i peticija, komunikaciju sa lokalnim i nacionalnim institucijama, inspekcijama i ministarstvima. 

U oktobru 2023. godine, građani aktivisti su svoj aktivizam formalizovali, registrovali su udruženje "Održive Divčibare", koje danas ima veliki broj pratilaca i aktivista.

"Okupljamo ljude svih generacija i profesija – penzionere, mlade, lokalne ugostitelje, hotelijere, pravnike, inženjere, turizmologe. Motiv je zajednički: očuvanje prirode i stvaranje održive budućnosti", navode.

 Poruka

"Aktivizam zahteva vreme i posvećenost, ali donosi i rezultate. Početak je jednostavan: otvorite oči i pogledajte šta možete da uradite u svom okruženju. Nađite ljude sa istim motivima i željom da se stvari pokrenu s mrtve tačke. Organizujte se i krenite u akciju.

Priroda ne prašta greške. Mi želimo da pred svoju decu i buduće generacije stanemo mirne savesti – jer smo pokušali da im ostavimo zdravu i čistu prirodu, dragulj Maljena, a to su Divčibare".