Hipertenzija – tihi neprijatelj modernog doba
Hipertenzija, ili povišeni krvni pritisak, sve je prisutnija bolest današnjice, koja se sve češće dijagnostikuje i kod mlađe populacije. Glavni uzroci su pre svega neadekvatna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, neregulisan lipidni status i sveukupno nezdrav način života, upozorava dr Slavica Vulović Vitorović, šef Odseka opšte kardiologije u Službi za unutrašnje bolesti Zdravstvenog centra Valjevo.
Dr Vulović Vitorović ističe da se granica vrednosti hipertenzije pomera, a da sve mlađi ljudi obolevaju od takozvane esencijalne hipertenzije.
"To nije hipertenzija koja ima u osnovi organski uzrok koji se leči, nego je baš posledica nezdravog načina života", navodi dr Vulović Vitorović.
Za prevenciju je ključno redovno merenje krvnog pritiska, ali i praćenje simptoma koji mogu ukazati na problem. Alarm za merenje pritiska su pre svega glavobolja u potiljačnom delu, umor, slabost i bol u grudima.
"90 posto ljudi slučajno izmeri pritisak, a sve te simptome koje oseća najčešće zanemari, jer ih smatra posledicom promene vremena ili trenutnog umora", objašnjava doktorka.
Preventivni pregledi igraju značajnu ulogu u ranom otkrivanju. Dosta pacijenata hipertenziju otkriva upravo na sistematskim i preventivnim pregledima, nakon čega se upućuju kardiologu.
Jedna od najvećih grešaka pacijenata je samoinicijativno obustavljanje terapije.
"Dosta pacijenata smatra da ako su počeli da uzimaju terapiju, piju je neko vreme i ako se osećaju bolje, često prestaju sa redovnom terapijom i ukidaju je, što je potpuno pogrešno. Oni smatraju da su time regulisali pritisak bez svesti da je to jedno hronično i dugotrajno stanje. Naravno, ti pacijenti posle mesec-dva-tri ponovo se vraćaju kao pacijenti. Terapija se mora sprovoditi kontinuirano".
Poseban problem, posebno kod mlađe populacije, predstavlja prekomerna upotreba energetskih pića.
"Kod mlađe populacije, a nažalost sve više imamo i mladih ljudi koji dolaze sa hipertenzijom i hipertenzivnim krizama u urgentni centar, imamo preteranu upotrebu energetskih pića", upozorava dr Vulović Vitorović.
Iako energetska pića nose upozorenja da se ne konzumiraju u većoj dozi od jedne dnevno, da se ne mešaju sa alkoholom i da ih ne koriste mlađe osobe od 18 godina, to se često ne poštuje. Mladi koji rade duge i teške poslove često posežu za njima da bi održali koncentraciju, što dovodi do ozbiljnih hipertenzija koje zahtevaju hitnu terapiju.
Osim faktora životnog stila, u okviru ispitivanja hipertenzivne krize obavezno se proverava i funkcija bubrega, jer poremećaj bubrežne funkcije može biti uzrok sekundarne hipertenzije, koja se otkriva kod oko 5 do 8 odsto pacijenata.
Nelečena hipertenzija nosi sa sobom teške posledice i vodi ka:
- Cerebrovaskularnim bolestima (različite vrste moždanih udara/insulta).
- Kardiovaskularnim oboljenjima (bolesti perifernih krvnih sudova).
- Oštećenju bubrega (glomerulocita).
- Razvoju srčane slabosti (opterećuje srčani mišić, dovodi do širenja leve komore, a u kasnijim godinama do popuštanja srca, otoka nogu, gušenja i izlivanja na pluća).
Paralelno sa terapijom pritiska, mora se voditi računa i o faktorima rizika: regulisati lipidni status, baviti se umerenom fizičkom aktivnošću (šetnja, kretanje) i pridržavati se zdravog načina ishrane.
Ključne preporuke dr Vulović Vitorović su: redovna kontrola krvnog pritiska; obratiti pažnju na simptome (slabost, malaksalost, glavobolja, omamljenost); redovne laboratorijske analize: jednom godišnje za sve do 45 godina, a stariji na šest meseci i terapiju uzimati redovno u propisanim terminima i ne predidati je bez saveta lekara.