Slobodan Jevtić Pulika (1934–2026)
Slobodan Jevtić Pulika (92), slikar, scenograf i neumorni borac za kulturno dostojanstvo grada preminuio je u francuskom gradu Klermon Feran u kome je živeo i stvarao decenijama.
Valjevo je ostalo bez jednog od svojih najautentičnijih ambašadora umetnosti, a evropska likovna scena bez vizionara koji je decenijama spajao pitomu kolubarsku kotlinu sa vulkanskim predelima francuskog Overnja.
Pulika nije bio samo umetnik sa francuskom adresom; on je bio institucija duha. Rođen u Valjevu 1934. godine, nakon studija scenografije u Beogradu, životni i umetnički put odveo ga je 1965. u Francusku. Tamo je, u Šamalijeru, postao ključna figura moderne umetnosti, osnivajući Svetsko trijenale grafike malog formata, čime je ovaj deo Francuske postao globalno stecište grafičara.
Ipak, Pulika nikada nije suštinski napustio Valjevo. Njegov trag u rodnom gradu bio je monumentalan i vidljiv svima – ne samo u galerijskom mraku, već na suncu, na fasadama zgrada. Bio je pionir muralizma, čovek koji je verovao da umetnost mora da komunicira sa prolaznikom, a ne samo sa kritičarom. Njegova čuvena "Lokomotiva" i mural "Valjevske banke" na zgradama u centru grada, kao i onaj na stambenoj zgradi pored Četvrte škole decenijama su bili simboli modernog, urbanog Valjeva.
Nažalost, poslednje godine Pulikinog odnosa sa rodnim gradom obeležila je tiha tuga umetnika čije su vizije postale žrtve nebrige i "osvežavanja" fasada. Prekrečena "Lokomotiva" ostala je bolna tačka u njegovim obraćanjima javnosti – bio je to za njega čin brisanja identiteta grada koji je toliko voleo.
Svoju plemenitost i umetničko zaveštanje na kraju je trajno usidrio u Mionici, gde je osnovan njegov Legat. Sa više od 200 radova poklonjenih ovom kraju, Pulika je osigurao da njegova "vulkanska energija" i kosmički motivi ostanu dostupni generacijama koje dolaze. Njegov rad na muralu posvećenom Kolubarskoj bici u Mionici bio je poslednji veliki pozdrav zavičaju, spoj istorijske epike i moderne estetike.
Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući srebrnu medalju na ARTEXPO u Njujorku (1983) i prestižna priznanja u Francuskoj (poput Aimé-Coulaudon 2018). Časopis L'Express ga je svojevremeno uvrstio među 100 najuticajnijih ličnosti u regionu Overnj.
Kritičari su njegovo slikarstvo nazivali "kosmičkim", ispunjenim energijom stvaranja i beskraja. Danas se Slobodan Jevtić Pulika i sam preselio u taj beskraj, ostavljajući nas da u sivilu svakodnevice čuvamo ono malo boja koje nam je nesebično podario.
Valjevo će ga pamtiti kao gospodina, umetnika svetskog glasa i lokalnog srca, koji je znao da je svaki zid zapravo prozor u neki bolji, lepši svet.
Neka mu je večna slava.