Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Kako izgleda kada se lokalna administracija do poslednjeg minuta zakonskog roka bavi sastavljanjem opravdanja za investitora, dok teren svedoči o potpunom ekocidu i uzurpaciji, najbolje pokazuje najnoviji odgovor Gradske uprave Valjevo na zahteve redakcije Kolubarske.rs.
Nakon što su Gradska uprava i JP "Srbijavode" krajem maja uspešno odigrali birokratski ping-pong nadležnostima nad pregrađenom rekom Belom Kamenicom u centru Divčibara, naša redakcija je 26. maja uputila novi Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Tražili smo jasne odgovore: da li postoji odobrenje - rešenje za postavljanje masivnih betonskih blokova na javnu površinu uz glavnu divčibarsku ulicu, šta je utvrđeno najavljenim vanrednim inspekcijskim nadzorom i zašto investitor otpad odlaže van građevinske parcele?
Odgovor je stigao 10. juna – ponovo poslednjeg dana zakonskog roka. Razlog za čekanje postaje jasan uvidom u dokumentaciju: lokalni organi su bukvalno do 9. juna sklapali "odbranu" i čekali izveštaje sa terena kako bi pokrili postupanje investitora.
Na pitanje o postavljanju betonskih blokova i ograde na javnoj površini, tik uz ulicu, koja se graniči sa parcelama 715/1 i 715/2, Gradska uprava pere ruke. Iz Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i zaštitu životne sredine, navode da ovo odeljenje niti ima zahtev, niti je izdalo rešenje o zauzeću, jer je pomenuta saobraćajnica zapravo državni put drugog reda u nadležnosti JP "Putevi Srbije".
Građevinska inspekcija se nadovezuje kratkom konstatacijom da "nije nadležna za izdavanje rešenja o zauzećima niti se bavi kontrolom istih".
Još kreativnije opravdanje inspekcija pronalazi za odlaganje iskopane zemlje sa parcele 950/28 na parcelu 715/2, na kojoj je deponovan i građevinski materijal. Iako je zvaničnim Planom upravljanja otpadom (Rešenje br. 382-118/2025-07) eksplicitno definisano da se sav otpad, višak materijala i iskopa može odlagati isključivo u okviru gradilišta na parceli 950/28, naša redakcija je zabeležila da se materijal odlaže van tih granica.
Građevinski inspektor Radovan Ranković navodi da je "Građevinska inspekcija 9. juna 2026. godine izvršila terensku kontrolu na parceli 950/28, gde su u toku radovi na iskopu materijala V kategorije (stenovita podloga, serpentinita), nakon čega se iskopani materijal deponuje na istoj parceli, a višak iskopa se deponuje na parceli 715/2".
Dalje, inspektor navodi da investitor, koji gradi hotel na parceli 950/28, "poseduje Ugovor sa vlasnikom parcele 715/2 o zakupu iste na koju deponuje višak iskopa, te da će materijal biti vraćen nakon završetka faze radova". Inspektor zaključuje da na toj parceli uopšte nema "građevinskog otpada već da je reč o iskopu V kategorije, te shodno tome inspekcija nije postupala u skladu sa Zakonom".
Ovakvim tumačenjem, građevinski inspektor je uradio upravo ono što nije smeo: uzeo je ulogu privatnog advokata investitora, umesto da nastupa kao organ koji štiti javni interes i zakonitost.
Zadatak građevinskog inspektora je bio da otvori dokumentaciju za parcelu 950/28, pročita šta piše u Planu (gde jasno stoji da se materijal i iskop odlaže isključivo unutar te parcele) i da na terenu konstatuje da se investitor toga ne pridržava. Onog trenutka kada je utvrdio da se iskop fizički nalazi na parceli 715/2, on je trebalo da konstatuje prekršaj i odstupanje od odobrenog Plana upravljanja otpadom.
Za deponovanje na drugoj lokaciji bio je potreban aneks ili novi Plan upravljanja otpadom, a ne samo privatni ugovor o zakupu između investitora i vlasnika parcele 715/2. Inspekcija rada, građevinska ili komunalna inspekcija nemaju nikakvu nadležnost nad privatnim ugovorima građana.
Pored toga što je bio dužan da donese Rešenje o zabrani odlaganja materijala na parceli 715/2 i naloži njegovo hitno uklanjanje, građevinski inspektor je bio u zakonskoj obavezi da protiv investitora podnese prijavu za privredni prestup.
Osim građevinske inspekcije, na ovo deponovanje tona iskopanog kamena i drugog građevinskog materijala na parceli 715/2 morala je da reaguje i komunalna inspekcija.
Gradska odluka o komunalnom redu strogo zabranjuju skladištenje, lagerovanje ili deponovanje građevinskog materijala, zemlje i šuta na parceli koja za to nema namenu (čak i ako je privatna, a pogotovo ako se time narušava izgled okoline, podiže prašina ili ugrožava životna sredina, što je slučaj u turističkom centru kakav je Divčibare).
Vrhunac birokratskog bezobrazluka krije se u odgovoru koji se tiče zatrpavanja korita Bele Kamenice i formiranja divljeg puta preko reke. U svom zvaničnom dopisu, građevinski inspektor doslovno tvrdi:
"Građevinska inspekcija je utvrdila da je korito reke očišćeno te da je vodotok vraćen u prvobitno stanje".
Kako je utvrdila, kada i na osnovu čega? To ne znamo, jer u nastavku dopisa inspektor priznaje da ne postoji Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru, koji je pompezno najavljen u maju. "Građevinska inspekcija nije formirala zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru jer u ovom trenutku nema osnova za postupanje prema prijavi", naveo je građevinski inspektor.
Međutim, hronologija fotografija sa terena koje poseduje naša redakcija, a koje su nastale 30. maja, pa potom i 14. juna (četiri dana nakon što nam je upućen odgovor Gradske uprave) pokazuje potpuno drugačiju, alarmantnu sliku.
Na fotografijama od 30. maja jasno se vidi masivni, veštački formirani nasip od kamena i zemlje koji potpuno preseca prirodno okruženje reke, dok teška mehanizacija stoji parkirana tik uz vodu.
Na fotografijama od 14. juna – dakle, nekoliko dana nakon što je inspektor Ranković stavio potpis na tvrdnju da je "vodotok vraćen u prvobitno stanje" – situacija je gotovo identična ili gora. Ogromna brda zemlje i izrovanog kamena i dalje stoje sa obe strane rečnog korita, prirodna vegetacija je uništena, a bager i kamioni nesmetano nastavljaju radove na samom nasipu. Korito je suženo, izmrcvareno mehanizacijom i pretvoreno u građevinski kanal.
Ono što inspekcija naziva "prvobitnim stanjem" na terenu izgleda kao klasično divlje gradilište koje je progutalo rečni tok.
U odgovoru v.d. načelnika Gradske uprave Nemanje Rasulića navedeno je da se na Divčibarama trenutno realizuje projekat izgradnje i proširenja kanalizacione mreže u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
Da li projekat koji sufinansira Ministarstvo zaduženo za ekologiju podrazumeva zatrpavanje rečnih korita II reda, ignorisanje sopstvenih planova o odlaganju otpada i svesno žmurenje pred uzurpacijom javnog prostora?
Ako je suditi po stanju na terenu i postupanju valjevske inspekcije – odgovor je da. Dokle god papiri uspešno pokrivaju nerad, a prijave i pitanja građana i novinara završavaju u fiokama bez zvaničnih zapisnika, investitori na Divčibarama mogu biti mirni. Bela Kamenica, s druge strane, to više nije.